Hormonski uzroci poremećaja menstrualnog ciklusa

Endokrinologija

Hormonski poremećaji menstrualnog ciklusa su stanja u kojima menstruacije postaju retke, nepredvidive ili potpuno izostaju zato što je poremećen rad žlezda koje upravljaju ciklusom – hipotalamusa i hipofize u mozgu, jajnika, štitaste i nadbubrežnih žlezda. Kod odraslih žena ciklus normalno traje najčešće između 21 i 35 dana, sa manjim razlikama od meseca do meseca.

Lekari razlikuju nekoliko oblika. Oligomenoreja označava retke menstruacije, sa ciklusima dužim od 35 dana ili manje od osam menstruacija godišnje. Sekundarna amenoreja je izostanak menstruacije duže od tri meseca kod žene koja je ranije imala redovne cikluse, odnosno duže od šest meseci kod žene sa ranije neredovnim ciklusima. Primarna amenoreja znači da prva menstruacija nije nastupila do 15. godine, ili do 13. godine ako nema ni razvoja grudi.

Najčešći razlog izostanka menstruacije u reproduktivnom dobu je trudnoća, pa je test na trudnoću uvek prvi korak. Kada je trudnoća isključena, uzrok je najčešće hormonski i može se otkriti relativno jednostavnim analizama. Ovaj tekst se bavi hormonskim uzrocima, koje zajedno procenjuju ginekolog i endokrinolog; promene na samoj materici, kao što su miomi, opisane su u posebnim tekstovima.

Poremećaj ciklusa nije samo pitanje plodnosti. Dugotrajan nedostatak estrogena slabi kosti, a dugotrajno odsustvo ovulacije može dovesti do zadebljanja sluznice materice. Zato retke ili izostale menstruacije treba ispitati, a ne samo „regulisati“ pilulom.

Kako hormoni upravljaju ciklusom

Hipotalamus, deo mozga, u pulsevima luči hormon GnRH, koji podstiče hipofizu da luči FSH (folikulostimulirajući hormon) i LH (luteinizujući hormon). Ovi hormoni pokreću sazrevanje folikula u jajniku i ovulaciju. Jajnici zatim luče estrogen i progesteron, koji pripremaju sluznicu materice; ako ne dođe do trudnoće, pad progesterona dovodi do menstruacije. Na ovaj sistem utiču i hormoni štitaste žlezde, prolaktin, hormoni nadbubrežnih žlezda i insulin, ali i ishrana, telesna masa, fizički napor i stres. Poremećaj na bilo kom nivou može promeniti ciklus.

Najčešći hormonski uzroci

Sindrom policističnih jajnika – najčešći uzrok retkih menstruacija, uz akne, pojačanu dlakavost i insulinsku rezistenciju. Detaljno je opisan u tekstu o sindromu policističnih jajnika (PCOS).
Funkcionalna hipotalamusna amenoreja – hipotalamus „isključuje“ ciklus kada organizam nema dovoljno energije: zbog premalog unosa hrane, gubitka težine, intenzivnog treninga ili dugotrajnog psihičkog stresa, često u kombinaciji. Česta je kod sportistkinja, plesačica i kod poremećaja ishrane. Nivo estrogena je nizak, pa trpe kosti.
Povišen prolaktin (hiperprolaktinemija) – prolaktin, hormon koji podstiče stvaranje mleka, u višku koči lučenje GnRH. Uzroci su prolaktinom, benigni tumor hipofize, zatim lekovi (neki antipsihotici, antidepresivi, metoklopramid), smanjena funkcija štitaste žlezde i bubrežna slabost.
Bolesti štitaste žlezde – hipotireoza može dovesti do neredovnih, ali i obilnijih i dužih krvarenja, dok hipertireoza češće daje ređe i oskudnije menstruacije.
Prevremena insuficijencija jajnika – jajnici prestaju normalno da rade pre 40. godine. Uzroci su genetski (Tarnerov sindrom, premutacija gena FMR1), autoimuni (često uz Hašimotov tireoiditis ili Adisonovu bolest), posledica hemioterapije, zračenja ili operacija jajnika, a kod većine žena uzrok ostaje nepoznat.
Neklasična kongenitalna adrenalna hiperplazija – nasledni nedostatak enzima u nadbubrežnim žlezdama, zbog kojeg nastaje višak androgena; tegobe liče na PCOS. Više u tekstu o KAH kod žena.

Ređi hormonski uzroci

Tumori i upale hipofize – veći tumori hipofize mogu pritiskati zdravo tkivo i smanjiti lučenje FSH i LH; slično deluje hipofizitis, upala hipofize. Obilno krvarenje pri porođaju retko oštećuje hipofizu (Šihanov sindrom).
Višak kortizola – Kušingov sindrom remeti ciklus kod većine žena koje ga imaju.
Tumori koji luče androgene – u jajniku ili nadbubrežnoj žlezdi (hormonski aktivni tumori nadbubrežne žlezde); retki su, ali brzo dovode do izražene muževnosti.
Hronične bolesti – loše regulisan dijabetes, neprepoznata celijakija, bolesti bubrega i jetre.
Lekovi i hormonska terapija – hormonska spirala, injekcije medroksiprogesterona i dugotrajne pilule namerno smanjuju ili ukidaju krvarenja; posle prestanka kontracepcije ciklusi se obično vrate za nekoliko meseci.

Fiziološki razlozi

Neredovni ciklusi su normalni u prve dve do tri godine posle prve menstruacije, tokom dojenja i u godinama pred menopauzu. Prirodna menopauza nastupa u proseku oko 51. godine; neredovnost posle 45. godine obično je deo tog prelaza, a ne bolest.

Faktori rizika

Krajnosti telesne mase – i nedovoljna i prekomerna težina, kao i naglo mršavljenje.
Intenzivan trening – posebno u sportovima u kojima se ceni mala težina.
Poremećaji ishrane i dugotrajan stres.
Autoimune bolesti – lične ili u porodici.
Porodična anamneza – rana menopauza ili PCOS kod majke ili sestre.
Lečenje raka – hemioterapija i zračenje male karlice.

Prevencija

Mnogi uzroci se ne mogu sprečiti, ali se mogu rano otkriti. Sportistkinje treba da unose dovoljno energije za trening i oporavak. Pre hemioterapije ili zračenja vredi razgovarati o očuvanju plodnosti, na primer zamrzavanju jajnih ćelija.

Kako se poremećaj ispoljava

Retke menstruacije – ciklusi duži od 35 dana, ponekad sa pauzama od nekoliko meseci.
Izostanak menstruacije – tri meseca i duže, ili izostanak prve menstruacije u pubertetu.
Nepredvidiva krvarenja – različito dugi ciklusi bez pravilnosti, ponekad i krvarenje između ciklusa.
Obilno krvarenje posle duže pauze – kada ovulacije izostaju, sluznica materice raste pod uticajem estrogena, pa se ljušti neravnomerno i obilno. Dugotrajna obilna krvarenja mogu dovesti do anemije.

Prateći znaci koji upućuju na uzrok

Akne i pojačana dlakavost – upućuju na višak androgena, kao kod PCOS-a ili KAH; nagla pojava, dubok glas i uvećanje klitorisa upućuju na tumor.
Curenje mleka iz dojki (galaktoreja) – kod žene koja ne doji, znak povišenog prolaktina.
Glavobolja i suženje vidnog polja – mogu ukazivati na tumor hipofize koji pritiska očne živce.
Valunzi, noćno znojenje i suvoća vagine – znaci nedostatka estrogena, kao kod prevremene insuficijencije jajnika.
Umor, osetljivost na hladnoću i gojenje – upućuju na hipotireozu.
Lupanje srca, drhtanje i mršavljenje – upućuju na hipertireozu.
Mala težina, hladne ruke i spor puls – kod žena koje malo jedu ili mnogo treniraju, znak energetskog manjka.
Zaobljeno lice, ljubičaste strije i slabost mišića – mogući znaci Kušingovog sindroma.

Posledice dugotrajnog poremećaja

Posledice zavise od toga da li je estrogena malo ili ga ima, ali bez ovulacije. Kod niskog estrogena, kao u hipotalamusnoj amenoreji i prevremenoj insuficijenciji jajnika, kosti gube gustinu, pa raste rizik od osteoporoze i preloma, i to već kod mladih žena; dugoročno raste i rizik od bolesti srca. Kod hroničnog izostanka ovulacije uz očuvan estrogen, kao kod PCOS-a, sluznica materice nije zaštićena progesteronom, pa raste rizik od njenog zadebljanja. U oba slučaja otežano je začeće.

Tok tokom vremena

Poremećaj često počinje neprimetno – ciklusi se postepeno produžavaju, a žena to pripisuje stresu ili umoru. Kod funkcionalne hipotalamusne amenoreje ciklus se može vratiti kada se energetski balans popravi, a kod hiperprolaktinemije i bolesti štitaste žlezde obično se normalizuje uz lečenje uzroka. Prevremena insuficijencija jajnika je najčešće trajna, iako jajnici povremeno mogu da prorade.

Kada se javiti lekaru

Hitno – pozovite 194 ili se javite hitnoj službi kod vrlo obilnog krvarenja (uložak natopljen za sat vremena, više sati zaredom) uz vrtoglavicu ili nesvesticu, kod jakog bola u donjem delu stomaka uz izostanak menstruacije ili pozitivan test na trudnoću (moguća vanmaterična trudnoća) i kod iznenadne, vrlo jake glavobolje sa naglim padom vida.
Bez odlaganja – javite se lekaru u roku od nekoliko dana ako je test na trudnoću pozitivan, ako primetite suženje vidnog polja ili imate upornu glavobolju, curenje mleka iz dojki, brzo pojačanje dlakavosti ili produbljivanje glasa, ili ako ubrzano gubite težinu uz izgladnjivanje i nesvestice.
Uskoro – zakažite pregled ako menstruacije nema tri meseca, ako su ciklusi stalno kraći od 21 ili duži od 35 dana, ako prva menstruacija nije nastupila do 15. godine, ako imate valunze pre 40. godine ili ako trudnoću ne ostvarujete godinu dana.

Prvi korak: isključiti trudnoću

Test na trudnoću iz urina ili krvi (beta-hCG) radi se kod svakog izostanka menstruacije, čak i kada žena smatra da trudnoća nije moguća.

Razgovor i pregled

Na pregledu endokrinologa lekar se raspituje o prvoj menstruaciji i toku ciklusa, promenama težine, ishrani, treningu, stresu, lekovima i bolestima u porodici. Meri težinu, visinu, krvni pritisak i puls, pregleda kožu, dlakavost, štitastu žlezdu i dojke. Ginekološki pregled i ultrazvuk male karlice radi ginekolog, kako bi se procenili materica, sluznica i jajnici.

Hormonske analize

Laboratorijske analize u endokrinologiji su osnov ispitivanja. Ne rade se sve kod svake žene; izbor zavisi od tegoba:

FSH, LH i estradiol – pokazuju da li je problem u jajnicima ili u hipotalamusu i hipofizi.
Prolaktin – ako je blago povišen, analiza se ponavlja, jer ga povećavaju stres, napor i lekovi. Kod povišenog nalaza bez tegoba proverava se makroprolaktin, neaktivan oblik hormona.
TSH i slobodni T4 – za procenu rada štitaste žlezde.
Testosteron, SHBG i DHEA-S – kod znakova viška androgena.
17-hidroksiprogesteron – rano ujutru, u prvoj polovini ciklusa, kod sumnje na neklasičnu KAH.
AMH – odražava broj preostalih folikula; nizak je kod prevremene insuficijencije jajnika, a povišen kod PCOS-a.
Opšte analize – krvna slika, šećer, funkcija bubrega i jetre, a kod sumnje i antitela na celijakiju.

Dinamski testovi

Kada osnovne analize nisu dovoljne, rade se dinamski funkcionalni testovi:

ACTH test – merenje 17-hidroksiprogesterona posle injekcije sintetskog ACTH potvrđuje ili isključuje neklasičnu KAH.
Testovi za Kušingov sindrom – deksametazonski test, kortizol u pljuvački uveče ili u mokraći.
Gestagenski test – nekoliko dana uzimanja progesterona; krvarenje posle prestanka pokazuje da estrogena ima dovoljno i da je odliv krvi slobodan.

Snimanja i dodatni pregledi

Ultrazvuk male karlice – izgled jajnika, debljina sluznice materice, isključivanje strukturnih promena.
Magnetna rezonanca hipofize – kod povišenog prolaktina, glavobolje, poremećaja vida ili niskih FSH i LH bez jasnog razloga; opisana u tekstu o radiološkoj dijagnostici u endokrinologiji.
Osteodenzitometrija (DXA) – merenje gustine kostiju, kod amenoreje koja traje šest meseci i duže ili kod prevremene insuficijencije jajnika.
Genetske analize – kariotip (pregled hromozoma) i test na premutaciju FMR1 kod prevremene insuficijencije jajnika i kod primarne amenoreje.
Antitela – na štitastu i nadbubrežne žlezde, kod autoimunog uzroka.

Šta nalazi znače

Visok FSH i nizak estradiol – jajnici ne rade dovoljno: prevremena insuficijencija jajnika. Dijagnoza se postavlja kada pre 40. godine menstruacije izostaju ili su retke najmanje četiri meseca, a FSH je viši od 25 IU/l; kod nejasnog nalaza analiza se ponavlja za četiri do šest nedelja.
Nizak ili normalan FSH i LH uz nizak estradiol – problem je u hipotalamusu ili hipofizi; ako je MR uredan, a postoji energetski manjak, reč je o funkcionalnoj hipotalamusnoj amenoreji.
Povišen prolaktin – traži se uzrok: lekovi, hipotireoza ili tumor hipofize.
Povišen TSH – hipotireoza.
Normalan FSH, povišeni androgeni i AMH – najčešće PCOS.
Visok 17-hidroksiprogesteron – sumnja na neklasičnu KAH, koja se potvrđuje ACTH testom.

Kako se pripremiti za pregled

Kalendar ciklusa – zapišite datume menstruacija za prethodnih šest do dvanaest meseci i datum poslednje menstruacije.
Vreme vađenja krvi – ako menstruacije postoje, hormoni se mere između drugog i petog dana ciklusa; ako ih nema, analize se mogu uraditi bilo kog dana.
Prolaktin – krv se vadi ujutru, posle kraćeg odmora, bez prethodnog napornog vežbanja.
Lekovi i suplementi – ponesite spisak; biotin prekinite dva do tri dana pre analiza, a hormonsku kontracepciju nemojte prekidati bez dogovora sa lekarom, jer menja rezultate.
Raniji nalazi – ponesite prethodne hormonske analize, ultrazvuk i snimke.

Kako se donosi odluka

Lečenje se usmerava na uzrok, a ne samo na izazivanje krvarenja. Pored uzroka, važni su ciljevi žene: da li želi trudnoću ili kontracepciju, koliko je opterećuju prateće tegobe i kakvo je stanje kostiju i sluznice materice. Endokrinolog i ginekolog zajedno planiraju lečenje, a po potrebi se uključuju nutricionista, psiholog ili psihijatar i sportski lekar. Kombinovane pilule kod mnogih žena dovode do redovnih krvarenja, ali ne leče uzrok i mogu ga prikriti, pa se ne propisuju pre nego što se uzrok utvrdi.

Lečenje prema uzroku

Levotiroksin kod hipotireoze – nadoknada hormona štitaste žlezde; ciklus se obično normalizuje za nekoliko meseci od postizanja urednog TSH.
Lečenje hipertireoze – tireostatici (lekovi koji koče stvaranje hormona štitaste žlezde), radioaktivni jod ili operacija, prema uzroku; ciklus se popravlja sa normalizacijom hormona.
Dopaminski agonisti kod hiperprolaktinemije – kabergolin ili bromokriptin snižavaju prolaktin i smanjuju prolaktinom; kod većine žena ciklus i ovulacija se vrate za nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Ako je uzrok lek, eventualnu zamenu leka odlučuje lekar koji ga je propisao, na primer psihijatar.
Lečenje PCOS-a – promena načina života, pilula ili ciklični progestagen, metformin, a kod želje za trudnoćom indukcija ovulacije letrozolom.
Glukokortikoidi kod neklasične KAH – male doze hidrokortizona ili prednizolona primenjuju se pre svega kada žena želi trudnoću; inače se lečenje sprovodi slično kao kod PCOS-a.

Funkcionalna hipotalamusna amenoreja

Osnova lečenja je da organizam ponovo dobije dovoljno energije. To znači veći unos hrane, smanjenje obima ili intenziteta treninga i, po potrebi, vraćanje telesne mase. Pomažu savetovanje sa nutricionistom i psihološka podrška, posebno kognitivno-bihejvioralna terapija, koja se bavi stresom, perfekcionizmom i odnosom prema hrani. Kod poremećaja ishrane lečenje vodi stručni tim.

Kontraceptivne pilule se ne preporučuju samo radi vraćanja krvarenja ili zaštite kostiju, jer stvaraju privid oporavka. Ako se ciklus ne vrati posle razumnog perioda promena, može se razmotriti kratkotrajna nadoknada estrogena preko kože (flaster ili gel) uz ciklični progesteron. Ciklus se najčešće vraća u roku od nekoliko meseci do godinu dana posle popravljanja energetskog balansa, ali je to individualno. Kod želje za trudnoćom ovulacija se može izazvati pulsnom primenom GnRH ili gonadotropinima, nakon što se telesna masa i energetski balans dovoljno poprave.

Prevremena insuficijencija jajnika

Hormonska nadoknadna terapija – estradiol (tablete, flaster ili gel) uz progestagen, koji štiti sluznicu materice; preporučuje se svim ženama bez kontraindikacija, najmanje do prosečnog doba menopauze, oko 51. godine. Ublažava valunze i suvoću sluznica i štiti kosti, srce i krvne sudove. Ova terapija nadoknađuje ono što bi jajnici inače stvarali i ne nosi iste rizike kao hormonska terapija posle prirodne menopauze.
Kombinovana pilula – alternativa kod žena koje žele i kontracepciju.
Plodnost – spontana trudnoća je moguća kod manje od 10% žena, najčešće ubrzo po postavljanju dijagnoze; ako trudnoća nije željena, potrebna je kontracepcija. Najuspešniji način ostvarivanja trudnoće je vantelesna oplodnja doniranim jajnim ćelijama.
Praćenje pratećih bolesti – štitaste i nadbubrežnih žlezda, šećera i gustine kostiju.
Psihološka podrška – dijagnoza je često teška za prihvatanje, posebno kod mladih žena koje još nisu rodile.

Zaštita kostiju i sluznice materice

Kalcijum i vitamin D – dovoljan unos hranom, a po potrebi i preparatima.
Fizička aktivnost sa opterećenjem – umerena, uz izbegavanje prekomernog treninga kod energetskog manjka.
Progestagen kod dugotrajne anovulacije – kod žena koje imaju dovoljno estrogena, a manje od četiri krvarenja godišnje, povremeno izazivanje krvarenja štiti sluznicu materice.
Prestanak pušenja – pušenje ubrzava gubitak kosti i ranije gašenje funkcije jajnika.

Operativno lečenje i boravak u bolnici

Hormonski uzroci poremećaja ciklusa retko zahtevaju operaciju. Izuzetak su veliki tumori hipofize koji ne reaguju na lekove ili pritiskaju očne živce; njih operiše neurohirurg, najčešće kroz nos (transsfenoidni pristup), uz boravak u bolnici od nekoliko dana. Operacija je potrebna i kod tumora koji luče androgene ili kortizol. Bolničko lečenje može biti potrebno kod teške pothranjenosti sa vrlo sporim pulsom, niskim pritiskom ili poremećajem elektrolita, kada se ishrana obnavlja postepeno i uz nadzor.

Oporavak i okvirni rokovi

Bolesti štitaste žlezde – ciklus se obično normalizuje za dva do tri meseca od postizanja urednih hormona.
Hiperprolaktinemija – ovulacija se kod većine vraća za nekoliko nedelja do nekoliko meseci lečenja.
Hipotalamusna amenoreja – povratak ciklusa za nekoliko meseci do godinu dana, a gustina kosti se oporavlja sporije.
Prevremena insuficijencija jajnika – valunzi se smanjuju u prvih nekoliko nedelja hormonske terapije.

Znaci za hitno javljanje

Odmah se javite lekaru ili pozovite 194 kod vrlo obilnog krvarenja sa vrtoglavicom, jakog bola u donjem delu stomaka uz pozitivan test na trudnoću, iznenadne jake glavobolje sa padom vida, nesvestice ili izrazito sporog pulsa kod pothranjenosti. Tokom hormonske terapije hitni su bol i otok jedne noge, bol u grudima i nagli nedostatak vazduha.

Kontrole i život sa poremećajem ciklusa

Kontrole se zakazuju prema uzroku, obično na tri do dvanaest meseci. Korisno je voditi kalendar ciklusa, jer promena obrasca često prva ukaže da lečenje deluje ili da se stanje menja. Gustina kostiju se ponovo meri prema prvom nalazu i odluci lekara. Žene sa prevremenom insuficijencijom jajnika ostaju na terapiji i kontrolama dugoročno, a žene sa hipotalamusnom amenorejom treba da prate i težinu, ishranu i opterećenje u treningu i posle povratka ciklusa.

Najčešća pitanja

Može li stres da odloži menstruaciju?

Može. Kratkotrajan stres ponekad pomeri jedan ciklus za nekoliko dana ili nedelja. Ako menstruacije nema tri meseca ili se izostanci ponavljaju, ne treba sve pripisati stresu, već uraditi test na trudnoću i hormonske analize.

Koliko posle prestanka pilule treba da se vrate ciklusi?

Kod većine žena ciklus se vrati u roku od jednog do tri meseca. Ako menstruacije nema duže od tri meseca, treba ispitati uzrok, jer je pilula možda prikrila poremećaj koji je postojao i ranije.

Da li mogu da zatrudnim ako nemam redovne menstruacije?

Moguće je, jer ovulacija može nastupiti nepredvidivo, čak i kod prevremene insuficijencije jajnika. Ako trudnoću ne želite, koristite kontracepciju, a ako je želite, javite se lekaru ranije, ne posle godinu dana pokušaja.

Da li je normalno da nemam menstruaciju dok dojim?

Da. Hormoni koji podstiču stvaranje mleka koče ovulaciju, pa izostanak menstruacije tokom dojenja nije bolest. Ovulacija se ipak može vratiti pre prve menstruacije, pa dojenje nije pouzdana zaštita od trudnoće.

Treba li sportistkinja bez menstruacije da smanji trening?

Izostanak menstruacije nije normalna posledica treninga, već znak manjka energije. Obično je dovoljno povećati unos hrane i prilagoditi opterećenje, uz pomoć sportskog lekara i nutricioniste, kako bi se zaštitile kosti i sprečili prelomi.

Da li sestre treba da se testiraju ako imam prevremenu insuficijenciju jajnika?

Ako je kod vas otkrivena premutacija FMR1 ili drugi genetski uzrok, sestrama i drugim srodnicima se savetuje genetsko savetovanje i testiranje. To im pomaže da na vreme planiraju trudnoću.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.