Kako se donosi odluka
Plan se pravi zajedno sa porodicom, sa jasnim ciljevima i rokovima, prema uzroku, uzrastu i stepenu pothranjenosti. Većina dece se leči kod kuće, uz pedijatra i patronažnu sestru. Na početku se dogovara nekoliko konkretnih promena, a ne sve odjednom, i proverava se da li ih porodica može sprovesti u svom ritmu. Ako nema napretka posle dogovorenog perioda, plan se menja ili se dete upućuje dečjem gastroenterologu.
Multidisciplinarni tim
- Pedijatar i dečji gastroenterolog – vode plan i leče osnovne bolesti.
- Nutricionista-dijetetičar – računa potrebe i pravi jelovnik.
- Savetnica za dojenje – pomaže kod podoja.
- Logoped – uvežbava žvakanje i gutanje.
- Psiholog – radi na ponašanju za stolom i strahovima od hrane.
Podrška dojenju i hranjenju odojčeta
Dojenje se nastavlja, uz bolje prihvatanje dojke i češće podoje. Ako je potrebna dopuna adaptiranim mlekom, majka izmlazuje mleko radi održavanja laktacije, a beba prvo dobija majčino mleko. Mleko se priprema tačno prema uputstvu, a formula sa više energije daje se samo po savetu lekara.
Energetski gušća ishrana
- Redovan ritam – tri obroka i dve užine, bez grickanja između.
- Obogaćivanje obroka – maslinovo ulje, puter, sir, pavlaka, avokado ili namaz od orašastih plodova; cele orašaste plodove ne dajte deci mlađoj od pet godina.
- Manje tečnosti između obroka – mleko i sokovi u razumnoj količini.
- Opušten obrok – bez teranja, ekrana i kazni, porodica jede zajedno, dete samo jede i sme da se umaže, obrok traje 20–30 minuta.
- Nova hrana postepeno – nova namirnica se nudi više puta, uz omiljenu; deci je ponekad potrebno desetak ponuda pre nego što je prihvate.
- Razumne granice – roditelj odlučuje šta se i kada služi, a dete koliko će pojesti; pohvala za probanje deluje bolje od pritiska.
Nutritivni dodaci i sonda
Gotovi napici sa više energije uvode se tek kada promene ishrane nisu dovoljne, uz redovnu procenu potrebe. Hranjenje kroz sondu, tanku cevčicu kroz nos u želudac ili kroz otvor na trbuhu (gastrostomu), primenjuje se samo kod ozbiljne pothranjenosti posle procene tima, sa planom za odvikavanje.
Lečenje uzroka
Celijakija se leči bezglutenskom ishranom, alergija izbacivanjem kravljeg mleka, cistična fibroza enzimima gušterače, a srčane mane lekovima ili operacijom. ARFID i poremećaji hranjenja zahtevaju terapiju hranjenja: postepeno izlaganje novim namirnicama i rad sa roditeljima.
Kada je potrebno bolničko lečenje
U bolnicu se upućuju deca koja su akutno bolesna, teško pothranjena, sa naglim gubitkom težine ili kojima treba početi hranjenje sondom. Kod teške pothranjenosti ishrana se pojačava postepeno, uz praćenje fosfora i kalijuma u krvi, zbog opasnosti od sindroma ponovnog hranjenja, naglog pomeranja soli koje opterećuje srce.
Oporavak i okvirni rokovi
Prvi porast težine obično se vidi za 2–4 nedelje, a dužina sustiže sporije, tokom meseci. Dete se ne meri prečesto: prema NICE, ne češće od jednom dnevno do prvog meseca, jednom nedeljno do šestog meseca, na dve nedelje do prve godine i jednom mesečno posle toga; dužina ne češće od svaka tri meseca. Dete ide u vrtić i bavi se sportom, a vaspitači treba da znaju plan.
Znaci za hitno javljanje
Mlitavost, povraćanje posle svakog obroka, retko mokrenje, otežano disanje i nagli gubitak težine zahtevaju hitan pregled.
Kontrole i prognoza
Kontrole se nastavljaju dok dete ne raste stabilno po svojoj krivoj. Kod većine dece, uz pravovremenu pomoć, rast se normalizuje. Dugotrajna teška pothranjenost u prvim godinama može uticati na razvoj, zato se ne čeka. Posle oporavka energetski gušća ishrana postepeno se vraća na uobičajenu, da se izbegne preterano gojenje.
