Kako lekar procenjuje težinu oštećenja
Lekar prati dva podatka: kreatinin u krvi, otpadnu materiju iz mišića po kojoj se vidi kako rade bubrezi, i količinu mokraće. O akutnom oštećenju se govori kada kreatinin za kratko vreme, u toku dva do sedam dana, osetno poraste u odnosu na raniju vrednost deteta, ili kada dete nekoliko sati zaredom mokri mnogo manje nego što bi trebalo za svoju težinu.
Prema tome koliko je kreatinin porastao i koliko dugo je mokrenje smanjeno, oštećenje se svrstava u tri stadijuma:
- Stadijum 1 – blago oštećenje: kreatinin je umereno porastao, ili je mokrenje smanjeno nekoliko sati.
- Stadijum 2 – umereno oštećenje: kreatinin je oko dva puta veći od ranijeg, ili je mokrenje smanjeno pola dana ili duže.
- Stadijum 3 – teško oštećenje: kreatinin je tri puta veći od ranijeg, potrebna je dijaliza, ili dete gotovo ne mokri ceo dan ili uopšte ne mokri pola dana.
Kod dece se gleda koliko je kreatinin porastao u odnosu na raniju vrednost tog deteta, jer normalna vrednost zavisi od uzrasta, visine i mišića. Vrednost koja je normalna za odraslog kod malog deteta može značiti teško oštećenje. Za novorođenčad se koriste posebno prilagođena merila.
Analize krvi
Laboratorijske analize krvi pokazuju kreatinin i ureu (otpadne materije koje izbacuju bubrezi), soli i minerale u krvi (elektrolite, na primer kalijum i natrijum), kiselost krvi i krvnu sliku. Kod sumnje na HUS proverava se da li se raspadaju crvena krvna zrnca i koliko ima krvnih pločica. Kod sumnje na zapaljenje bubrega traže se pokazatelji rada imunskog sistema.
Analiza mokraće
Pregled mokraće pomaže da se otkrije uzrok. Gusta mokraća sa malo soli upućuje na to da do bubrega stiže premalo krvi. Krv i belančevine u mokraći upućuju na zapaljenje bubrega, a određene promene pod mikroskopom na oštećenje bubrežnih kanalića. Kod proliva se stolica ispituje na bakteriju koja izaziva HUS.
Ultrazvuk i drugi pregledi
- Ultrazvuk urotrakta – pokazuje veličinu i izgled bubrega i da li mokraća slobodno otiče.
- Merenje tečnosti i težine – tačno se beleži koliko je dete popilo i izmokrilo, a težina se meri svakog dana, ponekad uz kateter (tanku cevčicu) u bešici.
- EKG (snimanje rada srca) – kada je kalijum visok.
- Biopsija bubrega – uzimanje malog komadića tkiva tankom iglom, samo kada uzrok ostane nejasan ili se sumnja na zapaljenje koje traži posebno lečenje.
Šta nalazi znače
Stadijum pokazuje koliko je oštećenje teško i pomaže u izboru lečenja, ali je za ishod važan i uzrok. Kada do bubrega stiže premalo krvi, a to se brzo popravi, ishod je odličan. Teži stadijumi, potreba za dijalizom i HUS nose veći rizik od trajnih posledica.
Kako se pripremiti za pregled
- Beleške o mokrenju i tečnosti – koliko je dete pilo i kada je poslednji put mokrilo ili imalo mokru pelenu.
- Spisak lekova – uključujući lekove protiv bolova i temperature, biljne preparate i suplemente.
- Raniji nalazi – posebno ranije vrednosti kreatinina, da bi lekar imao sa čim da uporedi nove nalaze.
- Uzorak mokraće i stolice – ako lekar to zatraži, u sterilnoj posudi.
- Priprema deteta – recite mu da će se uzeti krv i da ultrazvuk ne boli.
