Nefrotski sindrom je stanje u kojem bubrezi kroz oštećene filtere (glomerule) gube mnogo belančevina u mokraću. Zbog toga u krvi pada albumin, belančevina koja zadržava tečnost u krvnim sudovima, pa tečnost prelazi u tkiva i nastaju otoci. Jetra tada pojačano stvara masnoće, pa je holesterol u krvi visok. Lekar dijagnozu postavlja kada nađe četiri stvari: mnogo belančevina u mokraći (proteinurija), nizak albumin u krvi, otoke i povišen holesterol.
Godišnje se razboli 1–3 od 100.000 dece, najčešće između 2. i 8. godine, a dečaci nešto češće od devojčica. Kod velike većine dece uzrok nije poznat, pa lekari govore o idiopatskom nefrotskom sindromu. Kod mlađe dece najčešći je oblik koji se zove bolest minimalnih promena, jer bubrežni filteri pod običnim mikroskopom izgledaju gotovo normalno.
Kod 85–90% dece belančevine nestaju iz mokraće u prve četiri do šest nedelja lečenja kortikosteroidima. Bolest se ipak često vraća: 70–80% dece ima bar jedno vraćanje bolesti (recidiv), a do polovine njih ima česte recidive ili im se bolest vraća čim se kortikosteroidi smanje ili ukinu. Dugoročni izgledi dece koja reaguju na kortikosteroide su dobri: bubrezi po pravilu ostaju zdravi, a kod većine se bolest smiri do kraja puberteta.
Manji deo dece ne reaguje na kortikosteroide. Kod njih se rade biopsija bubrega i genetsko testiranje, lečenje je složenije, a postoji rizik od hronične bolesti bubrega. Lečenje se sprovodi prema međunarodnim preporukama dečjih nefrologa.
Kako nastaje nefrotski sindrom
Poslednju prepreku u bubrežnom filteru čine posebne ćelije (podociti), sa izraštajima nalik prstima, između kojih su veoma uske pukotine. Kod nefrotskog sindroma ti izraštaji se izravnaju i albumin prolazi u mokraću. Smatra se da poremećaj imunskog sistema stvara materiju koja kroz krv oštećuje ove ćelije; kod dela dece nađena su antitela usmerena protiv jedne belančevine u njima. Zato bolest reaguje na lekove koji utiču na imunski sistem.
Oblici prema tome kako dete reaguje na lečenje
Oblik osetljiv na kortikosteroide – belančevine potpuno nestanu iz mokraće (remisija) u toku 4 nedelje lečenja kortikosteroidima.
Česti recidivi – bolest se vrati dva ili više puta u prvih 6 meseci posle prve remisije, ili tri i više puta u bilo kojih 12 meseci.
Oblik zavisan od kortikosteroida – bolest se vrati dva puta zaredom dok dete još uzima kortikosteroide ili u roku od 14 dana od prestanka.
Oblik otporan na kortikosteroide – belančevine ne nestanu ni posle 4 nedelje lečenja; ako se smanje samo delimično, lekar prati odgovor još do 6. nedelje. Ovaj oblik ima 10–15% dece.
Šta se vidi u bubregu
Bolest minimalnih promena – najčešća kod mlađe dece, obično dobro reaguje na kortikosteroide.
Ožiljci na delovima filtera – lekari ovaj nalaz zovu fokalna segmentna glomeruloskleroza (FSGS); češća je kod oblika otpornog na kortikosteroide.
Nasledni oblici i bolest kod beba
Kod 10–30% dece sa oblikom otpornim na kortikosteroide nalazi se promena u nekom od gena koji su važni za građu bubrežnog filtera. Ovi oblici obično ne reaguju na lekove koji smiruju imunski sistem. Nefrotski sindrom koji počne u prva tri meseca života zove se kongenitalni (urođeni), a onaj koji počne između 3. i 12. meseca infantilni. Kod njih je uzrok najčešće nasledan, a najpoznatiji je takozvani finski tip. Bebe imaju teške otoke, slabo napreduju i leče se u specijalizovanim centrima, a kasnije često dijalizom i transplantacijom bubrega.
Kada je uzrok druga bolest
Ređe je nefrotski sindrom posledica druge bolesti: lupusa, Henoh-Šenlajnove purpure (zapaljenja sitnih krvnih sudova), infekcija kao što su hepatitis B i C ili HIV, pojedinih lekova ili tumora.
Šta podstiče vraćanje bolesti
Bolest nije zarazna i ne nastaje zbog ishrane ili nečega što su roditelji propustili. Vraćanje bolesti najčešće podstaknu virusne infekcije disajnih puteva, ređe alergijske reakcije i ubodi insekata. Bolest nije moguće sprečiti, ali se komplikacije smanjuju kada se recidiv na vreme prepozna.
Otoci
Prvi znak su najčešće otoci oko očiju, izraženiji ujutru, koji se u početku često pripišu alergiji. Tokom dana tečnost se spušta u noge i stopala, a kod dečaka i u mošnice. Dete brzo dobija na težini, a obuća postaje tesna.
Drugi česti znaci
Veliki stomak – zbog tečnosti u trbuhu, ponekad uz bol u trbuhu, mučninu i slabiji apetit.
Penušava mokraća i manje mokrenja.
Umor i razdražljivost.
Otežano disanje – kod velikih otoka, zbog tečnosti oko pluća.
Znaci koji upućuju na drugi uzrok
Kod neke dece otoci su blagi, a bolest se otkrije analizom mokraće. Krv u mokraći vidljiva golim okom, stalno povišen pritisak, slabiji rad bubrega, osip ili bolovi u zglobovima nisu tipični za bolest minimalnih promena i upućuju na drugi uzrok (videti tekst o hematuriji). Dete sa velikim otocima može, iako je otečeno, imati premalo tečnosti u krvnim sudovima: bledo je, ima hladne šake, ubrzan rad srca i vrtoglavicu.
Moguće komplikacije
Teške infekcije – zapaljenje trbušne maramice (peritonitis), najčešće izazvano bakterijom pneumokokom, zapaljenje kože i potkožnog tkiva (celulitis), zapaljenje pluća i trovanje krvi (sepsa); dete je sklonije infekcijama jer gubi antitela mokraćom i prima lekove koji slabe imunitet.
Krvni ugrušci (tromboze) – u venama nogu, bubrega, mozga ili u plućima; krv je gušća, a mokraćom se gube i belančevine koje sprečavaju zgrušavanje.
Akutno oštećenje bubrega – najčešće zbog manjka tečnosti u krvnim sudovima, infekcije ili lekova (videti tekst o akutnom oštećenju bubrega).
Neželjena dejstva kortikosteroida – gojenje, promene raspoloženja, povišen pritisak, sporiji rast i promene na očima.
Tok bolesti
Posle prve epizode većina dece ima recidive, najčešće u prvim godinama bolesti. Recidiv se obično prvo vidi na trakici, nekoliko dana pre nego što se pojave otoci. S godinama recidivi postaju ređi, a kod 10–30% dece nastavljaju se i u mlađem odraslom dobu.
Kada se javiti lekaru
Hitno – jak bol u trbuhu sa groznicom, otežano disanje, crvena, topla i bolna koža, bledilo sa hladnim šakama i vrtoglavicom, gotovo bez mokrenja, jaka glavobolja, grčevi, slabost dela tela ili otok i bol jedne noge (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – trakica pokazuje 3+ ili više tri dana zaredom, pojavili su se otoci, ili je dete na lekovima bilo u kontaktu sa ovčijim boginjama ili malim boginjama; javite se nefrologu istog ili narednog dana.
Uskoro – trakica povremeno pokazuje tragove ili 1+, neželjena dejstva kortikosteroida su izražena ili je vreme za vakcinaciju; zakažite kontrolu.
Odnos proteina i kreatinina – u prvoj jutarnjoj mokraći pokazuje koliko belančevina dete gubi; kod nefrotskog sindroma vrednost je višestruko veća od normalne.
Pregled mokraće pod mikroskopom – kod bolesti minimalnih promena obično nema značajnije krvi u mokraći; kod dela dece prolazno se vide pojedinačna crvena krvna zrnca.
Albumin – nizak; uz mnogo belančevina u mokraći potvrđuje dijagnozu.
Holesterol i trigliceridi – masnoće u krvi su povišene.
Kreatinin i elektroliti – kreatinin pokazuje kako rade bubrezi i obično je normalan; natrijum (so u krvi) može biti nizak (videti elektrolitne poremećaje).
Komplement C3 – deo imunskog sistema koji se meri u krvi; normalan je kod uobičajenog oblika nefrotskog sindroma, a nizak upućuje na zapaljenje bubrega (glomerulonefritis).
Dodatne analize – prema proceni lekara, na primer da li je dete zaštićeno od ovčijih i malih boginja i koliko ima vitamina D.
Ultrazvuk
Ultrazvuk bubrega i trbuha nije potreban svakom detetu. Pokazuje bubrege i tečnost u trbuhu, a dopler ultrazvuk, koji prikazuje protok krvi kroz krvne sudove, radi se kada se sumnja na krvni ugrušak.
Kada se radi biopsija bubrega
Kod tipične slike posle prve godine života biopsija na početku nije potrebna, jer će velika većina dece reagovati na kortikosteroide. Biopsija bubrega (uzimanje malog komadića bubrežnog tkiva iglom kroz kožu, pod kontrolom ultrazvuka, kod dece najčešće u opštoj anesteziji, uz boravak u bolnici oko jedan dan) radi se:
Kod oblika otpornog na kortikosteroide – kod skoro sve dece.
Kod neuobičajenih znakova na početku – krv u mokraći vidljiva okom, nizak C3, oštećenje bubrega koje nije posledica manjka tečnosti, stalno povišen pritisak, zapaljenje zglobova ili osip.
Kada bolest počne pre prve godine – ako genetsko testiranje nije dostupno.
Kada bolest počne posle 12. godine – prema proceni lekara.
Genetsko testiranje
Genetsko testiranje (analiza više gena iz uzorka krvi) preporučuje se, kada je dostupno, svoj deci sa oblikom otpornim na kortikosteroide, bebama sa urođenim i infantilnim oblikom, kada se bolest javlja u porodici i kada postoje promene i na drugim organima (sluh, oči, polni organi, nervni sistem). Kada se nađe nasledni uzrok, dete se poštedi lekova za imunski sistem koji mu ne bi pomogli, a porodica dobija genetsko savetovanje.
Šta nalazi znače
Brz odgovor na kortikosteroide je dobar znak. Ako belančevine ne nestanu ni posle 4 nedelje, to ne znači da se bolest ne može lečiti, već da su potrebni biopsija, genetsko testiranje i drugačiji lekovi.
Kako se pripremiti za pregled
Dnevnik trakica – svakodnevni rezultati jutarnje trakice, telesna težina, lekovi i infekcije.
Nalazi i vakcinalni karton – ranije analize, otpusne liste i podaci o MMR vakcini (protiv malih boginja, zaušaka i rubeole) i ovčijim boginjama.
Prva jutarnja mokraća – u čistoj posudici, ako je tako dogovoreno.
Priprema deteta – objasnite detetu jednostavnim rečima zašto se pregledi rade.
Kako se donosi odluka
Prva epizoda leči se kortikosteroidom (prednizonom ili prednizolonom), lekom koji smiruje imunski sistem i zaustavlja gubitak belančevina. Daje se jednom dnevno, ujutru. Dozu lekar računa prema veličini deteta i težini bez otoka. Dalje lečenje zavisi od toga koliko brzo dete reaguje, koliko često se bolest vraća i kakva su neželjena dejstva.
Lečenje prve epizode
Prva epizoda leči se 8 nedelja (4 nedelje svaki dan, zatim 4 nedelje svakog drugog dana) ili 12 nedelja (6 nedelja svaki dan i 6 svakog drugog dana). Duže lečenje ne smanjuje broj recidiva. Dok se lek daje svakog drugog dana, doza se ne smanjuje postepeno. Kod većine dece belančevine nestanu iz mokraće u prve dve nedelje.
Otoci, so i tečnost
Manje soli – dok traju otoci i visoke doze kortikosteroida, hrana se ne dosoljava, a izbegavaju se suhomesnati proizvodi, slani sirevi, grickalice i gotova jela.
Lekovi za izmokravanje (diuretici) – daju se oprezno i samo uz procenu nefrologa, jer kod deteta sa manjkom tečnosti u krvnim sudovima pogoršavaju stanje i povećavaju rizik od ugrušaka.
Albumin u venu – daje se u bolnici, kod teških otoka, tečnosti oko pluća ili manjka tečnosti u krvnim sudovima, često uz diuretik.
Kada belančevine nestanu iz mokraće, dete jede uobičajeno i umereno slano. Kortikosteroidi pojačavaju apetit, pa su korisni voće, povrće i manje slatkiša.
Recidivi i kućno praćenje trakicom
Roditelji kod kuće proveravaju prvu jutarnju mokraću test-trakicom: svaki dan dok belančevine ne nestanu, zatim najmanje dva puta nedeljno u prvoj godini, a ponovo svaki dan kada trakica pokaže 1+ ili više i tokom povišene temperature i infekcija.
Remisija – trakica je negativna ili pokazuje tragove tri dana zaredom; bolest je mirna.
Recidiv – trakica pokazuje 3+ ili više tri dana zaredom, sa otocima ili bez njih.
Postupak kod recidiva – roditelji se javljaju nefrologu, koji određuje kortikosteroid svaki dan dok belančevine ne nestanu, a zatim 4 nedelje svakog drugog dana.
Kortikosteroid svaki dan tokom svake prehlade više se ne preporučuje rutinski. Kod neke dece kojoj se bolest vraća posle infekcija nefrolog može predvideti kratko povećanje doze.
Kod nefrotskog sindroma roditelji kod kuće proveravaju prvi jutarnji urin test-trakicom: trakica se kratko uroni u mokraću, a boja polja za belančevine uporedi se sa skalom. Nalaz 3+ ili više tri dana zaredom razlog je da se javite lekaru. Izvor: Iqbal Osman / Wikimedia Commons, CC BY 2.0.
Lekovi koji smanjuju potrebu za kortikosteroidima
Kada se bolest vraća čim se kortikosteroidi smanje, ili kada su recidivi česti a neželjena dejstva kortikosteroida izražena, uvodi se lek koji omogućava da dete dobija manje kortikosteroida:
Levamizol – lek koji podešava imunski odgovor; pogodan kod čestih recidiva, uz povremenu kontrolu krvne slike.
Ciklofosfamid – tablete tokom 8–12 nedelja; može dati dugu remisiju, a ukupna količina leka se ograničava jer može uticati na kasniju plodnost.
Mikofenolat-mofetil – lek koji se uzima duže vreme i uglavnom se dobro podnosi.
Ciklosporin i takrolimus – lekovi koji smiruju imunski sistem; redovno se proveravaju količina leka u krvi, pritisak, rad bubrega i šećer, jer dugotrajna primena može oštetiti bubreg.
Rituksimab – lek koji se daje infuzijom u venu i privremeno uklanja ćelije imunskog sistema koje stvaraju antitela; najčešće kod oblika zavisnog od kortikosteroida. Pre primene proveravaju se hepatitis B i tuberkuloza.
Lečenje oblika otpornog na kortikosteroide
Kod dece bez naslednog uzroka najčešće se koriste ciklosporin ili takrolimus, uz ACE inhibitor ili sartan, lekove koji smanjuju gubitak belančevina i snižavaju pritisak. Kod naslednih oblika lekovi koji smiruju imunski sistem obično se ne daju, jer ne pomažu, a lečenje usporava razvoj bubrežne insuficijencije. Kada bolest napreduje, slede dijaliza i transplantacija bubrega.
Sprečavanje komplikacija
Mrtve vakcine – daju se po kalendaru i tokom lečenja kortikosteroidima; preporučuju se vakcina protiv pneumokoka i godišnja vakcina protiv gripa, a proverava se da li je dete primilo vakcine protiv meningokoka, Hib i hepatitisa B.
Žive vakcine – MMR i vakcina protiv ovčijih boginja ne daju se dok dete prima visoke doze kortikosteroida ili druge lekove koji slabe imunitet; obično se daju u remisiji, najranije mesec dana posle prestanka visokih doza, prema proceni nefrologa.
Kontakt sa ovčijim boginjama – dete koje nije zaštićeno od ovčijih boginja, a prima lekove koji slabe imunitet, javlja se lekaru odmah, radi zaštite antitelima ili lekom protiv virusa.
Sprečavanje ugrušaka – izbegavaju se dugo ležanje i manjak tečnosti; kod visokog rizika lekar može uvesti lek protiv zgrušavanja krvi.
Kosti, oči i rast – tokom dugog lečenja kortikosteroidima prate se rast i vitamin D, uz pregled kod očnog lekara jednom godišnje.
Oporavak i okvirni rokovi
Dete se najčešće leči kod kuće, a u bolnicu se prima zbog teških otoka, infekcije ili komplikacija, obično na nekoliko dana. U vrtić i školu vraća se kada se otoci povuku, često posle 1–2 nedelje; nastavnici treba da jave roditeljima ako u odeljenju ima ovčijih ili malih boginja. Sport je dozvoljen čim dete može. Okruglo lice i pojačan apetit povlače se nekoliko nedelja do nekoliko meseci posle prestanka visokih doza.
Znaci za hitno javljanje
Bol u trbuhu sa groznicom – moguća infekcija trbušne maramice.
Crvena, topla i bolna koža – moguća infekcija kože i potkožnog tkiva.
Bledilo, hladne šake, vrtoglavica i malo mokraće – moguć manjak tečnosti u krvnim sudovima.
Otok jedne noge, bol u grudima, jaka glavobolja ili grčevi – mogući krvni ugrušak.
Kontrole i život sa bolešću
U prvoj godini kontrole su na oko 3 meseca, a tokom recidiva češće. Na svakoj se mere visina, težina i pritisak i pregleda dnevnik trakica. Većina dece normalno ide u školu, druži se i bavi sportom. Razgovor sa psihologom pomaže kada recidivi dugo traju.
Najčešća pitanja
Da li je nefrotski sindrom zarazan?
Nije. Dete ne može preneti bolest drugoj deci, pa ne mora da se odvaja od vršnjaka. Odvajanje od bolesne dece ima smisla samo zbog zaštite deteta od infekcija dok prima visoke doze lekova.
Može li dete na steroidima da ide na rođendane?
Može. Parče torte neće izazvati recidiv; ostatak dana bira se manje slana hrana. Pojačan apetit tokom steroida lakše je kontrolisati ako se unapred dogovori šta će dete jesti.
Mogu li i braća i sestre da obole?
Idiopatski oblik retko se javlja kod više članova porodice. Kod genetskih i porodičnih oblika lekar može predložiti analizu urina srodnika i genetsko savetovanje.
Šta ako dete povrati jutarnju dozu steroida?
Pozovite nefrologa ili pedijatra za uputstvo. Lek ne preskačite i ne prekidajte na svoju ruku, jer nagli prekid posle duže terapije može izazvati izrazitu slabost i pad pritiska.
Kako putovati sa detetom koje ima nefrotski sindrom?
Ponesite trakice, dnevnik, lekove za ceo put i nalaz sa dijagnozom i terapijom. Pre puta proverite vakcine, jer su neke putne vakcine žive i ne daju se dok dete prima lekove koji slabe imunitet.
Da li steroidi menjaju raspoloženje i ponašanje?
Kod dela dece da: javljaju se razdražljivost, plačljivost, nemir i loš san. Promene prolaze kada se doza smanji; ako su izražene, recite nefrologu, jer to može uticati na izbor daljeg lečenja.
Može li dete u remisiji da ide na ekskurziju ili u kamp?
Može, ako odrasla osoba koja ga čuva zna da očita trakicu, daje lekove i ima pisano uputstvo sa brojem telefona nefrologa za slučaj otoka ili groznice.
Da bismo pružili najbolje iskustvo, koristimo tehnologije poput kolačića za čuvanje i/ili pristup informacijama o uređaju. Saglasnost sa ovim tehnologijama će nam omogućiti da obrađujemo podatke kao što su ponašanje pri pregledanju ili jedinstveni ID-ovi na ovoj veb lokaciji. Nepristanak ili povlačenje saglasnosti može negativno uticati na određene karakteristike i funkcije.
Funkcionalno
Uvijek aktivan
Tehničko skladištenje ili pristup je striktno neophodan za legitimnu svrhu omogućavanja korišćenja određene usluge koju izričito zahteva pretplatnik ili korisnik, ili za jedinu svrhu obavljanja prenosa komunikacije preko elektronske komunikacione mreže.
Preference
Tehničko skladištenje ili pristup su neophodni za legitimnu svrhu čuvanja preferencija koje ne zahtevaju pretplatnik ili korisnik.
Statistika
Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u statističke svrhe.Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u anonimne statističke svrhe. Bez sudskog poziva, dobrovoljne saglasnosti od strane vašeg Internet provajdera ili dodatne evidencije treće strane, informacije sačuvane ili preuzete samo za ovu svrhu se obično ne mogu koristiti za vašu identifikaciju.
Marketing
Tehničko skladište ili pristup su potrebni za kreiranje korisničkih profila za slanje reklama ili za praćenje korisnika na veb lokaciji ili na nekoliko veb lokacija u slične marketinške svrhe.
Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).
Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.
Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.
Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.
U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.
U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.
Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.
Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.
Radno vreme bolnice
Stacionar i operacioni blok
Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00
Ambulantno-poliklinički deo
Radni dan 7:00 – 20:00
Subota 8:00 – 13:00
Jezik komunikacije
Srpski
Engleski
Ruski
Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku
Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.
Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.
Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.
Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.
Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.
Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.
Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.
Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.
Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.
Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.
Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).
Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.
O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.
Zakazivanje operacije
Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:
Lične podatke:
Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.
Medicinsku dokumentaciju:
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate
Željeni termin operacije
Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.
Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.
Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.
Priprema za bolničko lečenje
Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika
Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.
Preoperativna priprema
Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.
Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.
Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:
Vrsta anestezije
Laboratorijske analize
Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)
Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina
Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestimabez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .
Za decu
Vrsta anestezije
Laboratorijske analize
Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina
Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove
Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02
Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.
Šta je potrebno poneti u bolnicu?
Odrasli pacijenti
Lična dokumenta U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
Veš, češalj, pribor za brijanje
Pomagalo ( ako ga koristite):
naočari i futrola
sočiva sa kutijicom za čuvanje
slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
štap, štake..
Mobilni telefon i punjač
Lap top / Tablet i punjač
Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
Medicinska dokumentacija
Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)
LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:
Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
Omiljenu igračku
Omiljenu knjigu, bojanku
Tablet / iPad
Prijem u bolnicu
Prijem u bolnicu može biti:
Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)
Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.
Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.
Po prijemu u bolnicu medicinska sestra/tehničar će Vas zamoliti da joj predate:
Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).
Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:
ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)
Boravak u bolnici
Smeštaj
Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.
Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.
Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe
Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.
Svaki apartman poseduje:
„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
odlazak do toaleta
korišćenje noćne posude
podešavanje položaja kreveta
donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj. U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži
U svakom apartmanu postoji:
Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.
Smeštaj pratioca
Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.
Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.
Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.
Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.
Neposredna priprema za operaciju
Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije
Pre operacije je potrebno da:
Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu
Pred određene hirurške intervencije je potrebno:
Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje
Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.
Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).
Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.
Pregled anesteziologa
Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.
Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.
Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.
Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.
Potpisivanje pristanka na operativni zahvat
Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.
Priprema pacijenta za anesteziju
Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.
Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.
Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.
Anestezija
Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.
Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.
Opšta anestezija
Intravenska anestezija (analgosedacija)
Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.
Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)
Endotrahealna anestezija
U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.
Regionalna anestezija
Epiduralna anestezija
U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).
Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.
Spinalna anestezija
U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.
Pleksus („blok“) anestezija
Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.
Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.
Neposredni postoperativni tok
Postoperativno praćenje
Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.
U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:
Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice
U prvim satima posle operacije možete osetiti:
bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.
Menadžment bola
Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.
Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.
Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.
Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka
Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.
Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.
Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).
Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.
Kontrole operatora i previjanja
Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.
Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.
Vizite
Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.
Ishrana
Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.
Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.
Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.
Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:
eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.
Prevencija povreda i padova
Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.
Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru
Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.
U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.
Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.
Posetilac se moli da:
ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.
Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.
Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.
Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.
Pobrinućemo se da jasno razumete:
koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu
Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.
Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.
Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.
Na tim pregledima lekar proverava:
stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka
Medicinske usluge je moguće platiti:
Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.
Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.
Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.
Fondovi zdravstvenog osiguranja
Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.
