Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone
Zakažite pregled

Gastroenteritis (crevna infekcija)

Gastroenterologija

Gastroenteritis je upala sluznice želuca i creva, najčešće izazvana virusima, bakterijama, njihovim toksinima ili parazitima. U svakodnevnom govoru zove se crevna infekcija, „stomačni virus“ ili trovanje hranom. Ispoljava se prolivom (dijarejom – tri ili više kašastih ili tečnih stolica dnevno), mučninom, povraćanjem, grčevima u stomaku, a često i povišenom temperaturom.

Kod zdravih odraslih osoba gastroenteritis najčešće prolazi sam od sebe za jedan do tri dana, ređe za nedelju dana. Najveća opasnost nije sama infekcija, već gubitak tečnosti i soli – dehidracija – koja je posebno opasna za starije osobe, trudnice, hronične bolesnike i osobe sa oslabljenim imunitetom. Zato je nadoknada tečnosti osnova lečenja, dok antibiotici i analize stolice kod većine ljudi nisu potrebni.

Prema trajanju razlikuju se akutna dijareja, koja traje kraće od 14 dana, perzistentna, koja traje 14 do 30 dana, i hronična, koja traje duže od mesec dana. Dijareja koja traje duže od dve nedelje obično nije obična infekcija i zahteva ispitivanje, jer može biti znak bolesti kao što su ulcerozni kolitis, Kronova bolest ili celijakija.

Kako nastaje

Uzročnici dospevaju u organizam najčešće kroz usta – zagađenom hranom ili vodom, ili sa ruku nakon dodira sa obolelom osobom ili zagađenom površinom. Neki oštećuju ćelije koje oblažu creva, pa creva ne mogu da upiju tečnost; drugi stvaraju toksine koji teraju creva da izlučuju vodu i so; a neke bakterije prodiru u zid creva i izazivaju upalu, sa krvlju i sluzi u stolici.

Virusi – najčešći uzrok

  • Norovirus – najčešći uzročnik kod odraslih. Izuzetno je zarazan, širi se brzo u porodicama, vrtićima, domovima za stare, bolnicama i na brodovima. Izaziva nagle napade povraćanja i proliva koji traju jedan do tri dana.
  • Rotavirus – češći kod male dece; odrasli obično imaju blaži tok.
  • Adenovirusi, astrovirusi i sapovirusi – ređi uzročnici, sa sličnim tegobama.

Bakterije

  • Kampilobakter – nedovoljno pečena piletina, nepasterizovano mleko; čest uzrok proliva sa temperaturom i grčevima.
  • Salmonela – jaja, živinsko meso, kolači sa sirovim jajima; groznica, grčevi i proliv.
  • Šigela – prenosi se lako sa osobe na osobu; može izazvati dizenteriju, odnosno proliv sa krvlju i sluzi.
  • Escherichia coli – enterotoksigeni sojevi su najčešći uzrok putničke dijareje, a sojevi koji stvaraju šiga-toksin (na primer O157) izazivaju krvavu dijareju i mogu oštetiti bubrege.
  • Jersinija – svinjsko meso; bol u donjem desnom delu stomaka može podsećati na upalu slepog creva.

Trovanje hranom bakterijskim toksinima

Kada se hrana čuva na sobnoj temperaturi, neke bakterije u njoj stvaraju toksine. Zlatni stafilokok (kremovi, salate, meso) i Bacillus cereus (podgrejan pirinač) izazivaju nagle mučnine i povraćanje već jedan do šest sati posle obroka, koji obično prolaze za 24 sata. Clostridium perfringens daje proliv i grčeve osam do šesnaest sati posle obroka. Botulizam, posle nepravilno spremljenih domaćih konzervi, retko daje proliv, ali izaziva duple slike, otežano gutanje i slabost mišića i zahteva hitno lečenje.

Paraziti

  • Đardija – zagađena voda iz bunara, potoka i jezera; dugotrajniji proliv, nadutost i masna, neprijatna stolica.
  • Kriptosporidijum – voda, bazeni; kod osoba sa oslabljenim imunitetom može biti dugotrajan.
  • Entamoeba histolytica – posle boravka u tropskim krajevima; krvav proliv.

Clostridioides difficile posle antibiotika

Antibiotici remete normalnu crevnu floru, pa se može namnožiti bakterija Clostridioides difficile i stvarati toksine. Proliv počinje tokom antibiotske terapije ili do tri meseca posle nje. Rizik je veći posle klindamicina, cefalosporina, fluorohinolona i amoksicilina sa klavulanskom kiselinom, kod starijih osoba, tokom boravka u bolnici i kod dugotrajne upotrebe lekova za smanjenje želudačne kiseline.

Putnička dijareja

Javlja se kod značajnog dela putnika u zemlje sa nižim higijenskim standardima, najčešće u prvoj nedelji puta. Uzrok su uglavnom bakterije iz zagađene hrane i vode, pre svega E. coli i kampilobakter.

Ko je sklon težem toku

  • Starije osobe – posle 65. godine dehidracija nastaje brže.
  • Trudnice – posebno je opasna listerija iz nepasterizovanih sireva i suhomesnatih proizvoda.
  • Osobe sa oslabljenim imunitetom – zbog lekova, hemioterapije ili bolesti.
  • Hronični bolesnici – sa dijabetesom, bolestima bubrega, srčanom slabošću ili zapaljenskim bolestima creva.

Prevencija

  • Pranje ruku sapunom i vodom – posle toaleta i pre pripreme hrane; alkoholni gelovi slabo deluju na norovirus i C. difficile.
  • Bezbedna priprema hrane – temeljno pečenje mesa i jaja, odvajanje sirove i kuvane hrane, brzo hlađenje ostataka.
  • Oprez na putovanju – flaširana voda, bez leda nepoznatog porekla, kuvana i topla hrana, voće koje sami ljuštite.
  • Dezinfekcija – posle povraćanja ili proliva površine očistiti sredstvima na bazi hlora.
  • Ostanak kod kuće – do 48 sati posle prestanka tegoba, naročito za osobe koje rade sa hranom, decom ili bolesnicima.
  • Vakcinacija – protiv rotavirusa kod odojčadi, a protiv trbušnog tifusa i kolere pre puta u određene krajeve, prema savetu lekara.
  • Razumna upotreba antibiotika – samo kada su zaista potrebni.

Tipične tegobe

  • Proliv – vodenaste ili kašaste stolice, ponekad desetak i više puta dnevno.
  • Mučnina i povraćanje – posebno izraženi kod norovirusa i trovanja toksinima.
  • Grčevi i bolovi u stomaku – često popuštaju posle pražnjenja creva.
  • Povišena temperatura – obično umerena; visoka temperatura češća je kod bakterijskih infekcija.
  • Opšta slabost – malaksalost, bolovi u mišićima i glavobolja.

Razlike prema uzročniku

  • Virusna infekcija – nagli početak, izraženo povraćanje, vodenast proliv, oporavak za jedan do tri dana.
  • Toksini iz hrane – tegobe nekoliko sati posle obroka, često kod više osoba koje su jele isto.
  • Invazivna bakterijska infekcija – visoka temperatura, jaki grčevi, krv i sluz u stolici, bolan nagon na stolicu.
  • Paraziti – postepen početak, proliv koji traje nedeljama, nadutost i gubitak težine.

Znaci dehidracije

  • Žeđ i suva usta – rani znaci.
  • Retko mokrenje i tamna mokraća.
  • Vrtoglavica pri ustajanju i ubrzan rad srca.
  • Izrazita slabost, pospanost ili zbunjenost – znaci teške dehidracije, kod starijih ponekad jedini.

Tok bolesti

Većina ljudi se oseća bolje za jedan do tri dana, a stolica se potpuno normalizuje za jednu do dve nedelje. Kod bakterijskih infekcija tegobe mogu trajati pet do sedam dana. Posle infekcije creva su neko vreme osetljiva: kod dela ljudi prolazno se ne podnose mleko i mlečni proizvodi, a kod nekih se razvije sindrom iritabilnog creva, sa nadutošću i promenljivom stolicom tokom više meseci.

Retke, ali ozbiljne posledice su reaktivni artritis (upala zglobova posle infekcije), Gijen-Bareov sindrom (slabost nogu koja se širi naviše, posle kampilobaktera) i hemolitičko-uremijski sindrom, posle E. coli koja stvara šiga-toksin, koji se ispoljava bledilom, umorom i smanjenim mokrenjem pet do deset dana od početka proliva.

Kada se javiti lekaru

  • Hitno – pozovite 194 ili se javite u hitnu službu ako imate znake teške dehidracije (vrlo malo ili nimalo mokraće tokom 12 sati, nesvestica, zbunjenost), jak i stalan bol u stomaku, naročito u donjem desnom delu, povraćanje krvi ili obilnu krv u stolici, ili duple slike i otežano gutanje posle konzervirane hrane.
  • Bez odlaganja – javite se lekaru u roku od jednog dana ako imate temperaturu iznad 38,5 °C uz krv u stolici, ako zbog povraćanja više od 24 sata ne možete da zadržite tečnost, ako se proliv ne smanjuje posle tri dana, ako ste stariji od 65 godina, trudni, imate oslabljen imunitet ili hroničnu bolest, ako se proliv javio tokom ili posle antibiotika, ili ako imate temperaturu posle povratka iz tropskih krajeva.
  • Uskoro – zakažite pregled ako proliv traje duže od dve nedelje, ako gubite težinu, ili ako se epizode proliva ponavljaju bez jasnog razloga.

Kada analize nisu potrebne

Kod većine odraslih sa blagim prolivom koji traje nekoliko dana dijagnoza se postavlja na osnovu tegoba i pregleda. Analize se rade kada je tok težak, kada postoji krv u stolici i visoka temperatura, kada proliv traje duže od sedam dana, kod rizičnih osoba, posle antibiotika ili kod sumnje na epidemiju.

Razgovor i pregled

Na kliničkom pregledu gastroenterologa ili lekara opšte prakse važni su podaci o tome šta ste jeli u prethodna tri dana, da li su i drugi oboleli, o putovanjima, kontaktu sa životinjama, antibioticima i lekovima koje redovno uzimate. Lekar procenjuje stepen dehidracije – meri pritisak i puls ležeći i stojeći, pregleda jezik, kožu i stomak.

Pregledi stolice

  • Koprokultura – zasejavanje stolice radi otkrivanja bakterija, kao što su salmonela, šigela, kampilobakter i jersinija; rezultat je obično gotov za dva do tri dana, a pokazuje i na koje antibiotike je bakterija osetljiva.
  • Molekularni (PCR) panel – istovremeno otkriva genetski materijal više virusa, bakterija i parazita, brže od kulture.
  • Testovi na Clostridioides difficile – dokazivanje bakterije i njenih toksina, kod proliva posle antibiotika ili u bolnici.
  • Parazitološki pregled – pregled stolice na jaja i ciste parazita, ili test na antigen đardije, kod dužeg proliva ili posle putovanja.
  • Kalprotektin u stolici – pokazatelj upale u crevima; koristi se kod upornog proliva, kada treba razlikovati zapaljensku bolest creva od funkcionalnih tegoba.

Analize krvi

Laboratorijske analize se rade kod težeg toka:

  • Krvna slika i CRP – stepen upale i infekcije.
  • Natrijum i kalijum – gubitak soli; nizak kalijum izaziva slabost i poremećaje srčanog ritma.
  • Urea i kreatinin – procena rada bubrega, koje dehidracija može oštetiti.
  • Hemokultura – kod visoke temperature i sumnje da je bakterija prodrla u krv.

Snimanja i endoskopija

  • Ultrazvuk abdomena – kod jakog lokalizovanog bola, radi isključivanja upale slepog creva, žučne kese ili drugih hitnih stanja.
  • CT abdomena – kod sumnje na komplikacije.
  • Kolonoskopija – pregled debelog creva kamerom, kod krvavog ili dugotrajnog proliva bez jasnog uzroka, kod sumnje na zapaljensku bolest creva ili kod osoba sa oslabljenim imunitetom.

Šta nalazi znače

Pozitivna koprokultura usmerava izbor antibiotika, ako je on uopšte potreban. Dokazana E. coli koja stvara šiga-toksin znači da antibiotik i lekovi koji usporavaju creva ne treba da se daju, a da se prati rad bubrega. Povišen kreatinin i poremećaj soli ukazuju na potrebu za nadoknadom tečnosti u venu. Ako su nalazi stolice negativni, a proliv traje, traže se drugi uzroci – zapaljenske bolesti creva, celijakija, mikroskopski kolitis ili funkcionalni poremećaji.

Kako se pripremiti za pregled

  • Beleške o tegobama – broj stolica dnevno, prisustvo krvi ili sluzi, temperatura, koliko tečnosti pijete i koliko često mokrite.
  • Hrana i putovanja – šta ste jeli u prethodna tri dana, da li su i drugi oboleli, gde ste putovali.
  • Lekovi – spisak redovnih lekova i antibiotika uzetih u prethodna tri meseca.
  • Uzorak stolice – u čistu posudu iz apoteke, bez kontakta sa mokraćom i vodom iz šolje; dostaviti u laboratoriju što pre, najkasnije prema uputstvu laboratorije, i pre početka antibiotika.

Kako se donosi odluka

Lečenje zavisi od stepena dehidracije, težine bolesti, pratećih bolesti i, kada je poznat, uzročnika. Većina ljudi se uspešno leči kod kuće, nadoknadom tečnosti i odmorom. Lekovi za ublažavanje tegoba koriste se kod blažih oblika, antibiotici samo u određenim situacijama, a bolničko lečenje je potrebno kod teške dehidracije ili komplikacija.

Nadoknada tečnosti – osnova lečenja

Oralni rehidracioni rastvor (ORS) je napitak sa tačno određenom količinom soli i glukoze, koji creva upijaju bolje od obične vode. Prodaje se u apotekama u kesicama koje se rastvaraju u propisanoj količini vode. Kod blagog proliva zdravim odraslim osobama često su dovoljni voda, čaj i bistre slane supe, dok je ORS posebno važan za starije osobe, hronične bolesnike i kod obilnog proliva.

  • Mali, česti gutljaji – kod povraćanja po gutljaj ili kašičica na svakih nekoliko minuta; količina se povećava kako mučnina popušta.
  • Nadoknada gubitaka – posle svake tečne stolice popiti još otprilike čašu tečnosti, uz uobičajene dnevne potrebe.
  • Napici koje treba izbegavati – gazirani i zaslađeni sokovi, energetska pića i alkohol; mnogo šećera, a malo soli, mogu pojačati proliv.
  • Merilo uspeha – svetla mokraća i mokrenje na svakih nekoliko sati.

Ishrana tokom bolesti

Čim mučnina popusti, može se jesti. Stroga dijeta i dugotrajno gladovanje nisu potrebni, a hrana pomaže oporavku creva. Najbolje se podnose manji obroci lako svarljive hrane – pirinač, krompir, testenina, dvopek, banana, kuvano povrće i nemasno meso. Nekoliko dana treba izbegavati masnu, prženu i vrlo slatku hranu, a ako mleko pojačava proliv, privremeno ga izostaviti.

Lekovi za ublažavanje tegoba

  • Loperamid – usporava rad creva i smanjuje broj stolica; koristan kod vodenastog proliva bez temperature. Ne uzima se kod krvave stolice ili visoke temperature, niti kod sumnje na C. difficile, jer zadržava uzročnika u crevima.
  • Racekadotril – smanjuje lučenje vode u creva, bez usporavanja pražnjenja.
  • Lekovi protiv povraćanja – ondansetron ili metoklopramid, kada povraćanje sprečava unos tečnosti, prema proceni lekara.
  • Paracetamol – za temperaturu i bolove; NSAIL kao što je ibuprofen bolje je izbegavati kod dehidracije jer mogu oštetiti bubrege.
  • Probiotici – američke smernice ih ne preporučuju rutinski kod odraslih, jer dokazi o koristi nisu dovoljni.

Kada je potreban antibiotik

Većina crevnih infekcija prolazi bez antibiotika, a nepotrebna primena izaziva neželjene efekte, otpornost bakterija i infekciju C. difficile. Antibiotik ili lek protiv parazita razmatra se:

  • Kod dizenterije – proliv sa krvlju uz visoku temperaturu i težak opšti utisak.
  • Kod sumnje na prodor bakterija u krv – visoka temperatura, drhtavica, pad pritiska.
  • Kod rizičnih osoba – oslabljen imunitet, veštački zalisci ili krvni sudovi, vrlo stare osobe sa teškim tokom.
  • Kod dokazanih uzročnika – šigela, teži oblici kampilobaktera, đardija, ameba ili C. difficile.
  • Kod umerene i teške putničke dijareje – najčešće azitromicin, jer je otpornost na fluorohinolone visoka, naročito u južnoj i jugoistočnoj Aziji.

Kod infekcije E. coli koja stvara šiga-toksin antibiotici se izbegavaju, jer mogu povećati rizik od oštećenja bubrega.

Putnička dijareja

  • Blaga – ne ometa planove: tečnost, po potrebi loperamid.
  • Umerena – ometa aktivnosti: loperamid, a može se razmotriti jednokratna ili kratka antibiotska terapija.
  • Teška – onemogućava aktivnosti, ili postoji krv u stolici ili visoka temperatura: antibiotik i javljanje lekaru.

Osobama koje putuju u rizične krajeve, a imaju hronične bolesti, lekar pre puta može propisati antibiotik „za svaki slučaj“, uz jasna uputstva kada ga upotrebiti.

Infekcija Clostridioides difficile

  • Prekid antibiotika koji je izazvao infekciju – kad god je moguće, uz zamenu drugim lekom ako je osnovna infekcija još aktivna.
  • Vankomicin ili fidaksomicin na usta – lekovi prvog izbora, obično deset dana; metronidazol samo kod blagog oblika i niskog rizika.
  • Transplantacija fekalne mikrobiote – unošenje prerađene stolice zdravog davaoca u creva, najčešće kolonoskopijom, kod infekcije koja se vratila dva ili više puta.
  • Provera lekova za kiselinu – prekidaju se ako nisu neophodni.

Infekcija se vraća kod otprilike svakog petog pacijenta, najčešće u prvih osam nedelja.

Bolničko lečenje

U bolnicu se primaju osobe sa teškom dehidracijom, upornim povraćanjem, oštećenjem bubrega, teškim poremećajem soli, znacima sepse ili hemolitičko-uremijskog sindroma. Tečnost i so nadoknađuju se infuzijom u venu, a pacijent je smešten tako da ne prenese infekciju drugima. Boravak najčešće traje jedan do tri dana.

Lekovi koje treba privremeno pauzirati

Kod dehidracije neki redovni lekovi mogu naškoditi bubrezima ili poremetiti šećer. U dogovoru sa lekarom privremeno se obustavljaju metformin, SGLT2 inhibitori (lekovi za dijabetes koji izbacuju šećer mokraćom), diuretici, ACE inhibitori i blokatori angiotenzinskih receptora, koji se koriste za povišen pritisak i srčanu slabost, kao i NSAIL. Ponovo se uvode 24 do 48 sati pošto se normalno jede i pije. Insulin se ne prekida, ali se šećer meri češće.

Oporavak i povratak obavezama

  • Posao – većina ljudi se vraća za dva do tri dana; osobe koje rade sa hranom, decom ili bolesnicima tek 48 sati posle poslednjeg proliva ili povraćanja.
  • Fizička aktivnost – lagane aktivnosti kada se osećate dobro, a napornije treniranje kada se nadoknadi tečnost i vrati apetit, obično posle nekoliko dana.
  • Creva – stolica se normalizuje za jednu do dve nedelje; prolazna netolerancija mleka može trajati nekoliko nedelja.

Znaci za hitno javljanje

Pozovite 194 ako se jave zbunjenost, nesvestica, izostanak mokrenja, jak i stalan bol u stomaku, obilna krv u stolici, povraćanje krvi, smanjeno mokrenje uz bledilo nekoliko dana posle krvavog proliva, ili duple slike i otežano gutanje.

Kontrole posle bolesti

Posle nekomplikovane crevne infekcije kontrole nisu potrebne. Ako proliv traje duže od dve nedelje, ponavlja se ili su posle infekcije zaostale nadutost i promenljiva stolica, potreban je pregled gastroenterologa.

Najčešća pitanja

Kod norovirusa je osoba najzaraznija dok ima tegobe i prva dva dana posle njih, ali virus se izlučuje stolicom i nekoliko nedelja. Zato i posle oporavka pažljivo perite ruke, posebno pre pripreme hrane za druge.

Ne. Gazirani sokovi sadrže mnogo šećera, a malo soli, pa mogu pojačati proliv. Bolji izbor su oralni rehidracioni rastvor, voda, nezaslađen čaj i bistre slane supe.

Ne. Alkohol ne uništava uzročnike u crevima, a nadražuje sluznicu želuca i creva i pojačava gubitak tečnosti preko bubrega. Izbegavajte ga dok se potpuno ne oporavite i dok se stolica ne normalizuje.

Dokazi o koristi aktivnog uglja kod crevnih infekcija su slabi. Može da veže i druge lekove i smanji njihovo dejstvo, pa ga ne uzimajte istovremeno sa redovnom terapijom bez saveta lekara ili farmaceuta.

Pijte dovoljno tečnosti i javite se lekaru ako imate temperaturu, krv u stolici ili ne možete da zadržite tečnost. Ne uzimajte lekove protiv proliva ili povraćanja bez dogovora sa lekarom.

Da. Imunitet posle infekcije traje kratko i ne štiti od svih sojeva, pa se ista osoba može razboleti više puta, čak i iste godine.

Obično nije. Izuzetak su osobe koje rade sa hranom, decom ili bolesnicima posle infekcije salmonelom, šigelom ili nekim drugim uzročnicima, kod kojih kontrolu određuje služba za javno zdravlje.

Sava Medical Hospital

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU

Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji

Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju

KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta

Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont

Konferencija Kijev

Dr Radoš Đinović – predavač po pozivu na naučno praktičnoj konferenciji u kijevskoj dečjoj bolnici Ohmadit

Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Vodič za pacijenta/pratioca

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Ulaz u Sava Medical Hospital

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam  na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs. 

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od  00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

 Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Popunjavanje upitnika - SMH

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje  laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam  email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da  navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije  u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  1. Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  2. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  3. Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
    • SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
  4. Lične stvari:
    • Veš, češalj, pribor za brijanje
    • Pomagalo ( ako ga koristite):
      • naočari i futrola
      • sočiva sa kutijicom za čuvanje
      • slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
      • štap, štake..
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI 
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

    LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
  3. Lične stvari:

    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

  • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
  • ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
  • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
  • o alergiji na lekove i hranu
  • o intoleranciji na određene namirnice
  • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  1. „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  2. Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  3. TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  4. Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

  • Kućni red
  • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama,  je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinite lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju  i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima  kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije  anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu (ukoliko imate dren)
  5. Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

  • eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
  • posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
  • ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj  osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

  • ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
  • ne dovodi decu u posetu
  • obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
  • isključi mobilni telefon tokom posete
  • ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
  • ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

  • koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
  • kakav režim ishrane treba da poštujete
  • kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
  • kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i  ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

  • stanje operativne rane
  • da li je terapija odgovarajuća
  • razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
  • prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

  • Gotovinom (u dinarima)
  • Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
  • Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital  ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

  • Generali osiguranje Srbija
  • Globos osiguranje
  • Milenijum osiguranje
  • Wiener Städtische
  • Triglav osiguranje
  • Dunav osiguranje
  • DDOR osiguranje
  • Uniqa osiguranje
  • Sava osiguranje
  • Allianz
  • Cigna
  • AP Companies
  • Savitar
  • Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja  i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

  • Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
  • Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
  • Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
  • Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.