Sindrom iritabilnog creva (IBS)

Gastroenterologija

Sindrom iritabilnog creva, često nazvan „nervozna creva”, jeste poremećaj komunikacije između creva i mozga koji izaziva ponavljane bolove u stomaku i promene pražnjenja. Mogu dominirati zatvor, proliv ili njihovo smenjivanje, često uz nadimanje.

Tegobe su stvarne i mogu ozbiljno ometati posao, putovanja i porodični život. IBS ne izaziva čireve ili zapaljensko oštećenje creva i sam po sebi ne povećava rizik od raka debelog creva. Ipak, nova krv u stolici ili druge upozoravajuće promene ne treba automatski pripisivati postojećem IBS-u.

IBS je jedan od najčešćih razloga za odlazak gastroenterologu. Prema velikom međunarodnom istraživanju Rome fondacije, stroge kriterijume za dijagnozu ispunjava oko 4% odraslih, a blaže tegobe istog tipa ima znatno više ljudi. Kod žena se dijagnostikuje skoro dvostruko češće nego kod muškaraca i najčešće počinje u mlađem i srednjem životnom dobu.

Tok je obično dugotrajan i talasast: periodi sa malo tegoba smenjuju se sa pogoršanjima, često posle stresa, promene ishrane, putovanja, crevne infekcije ili u određenim fazama menstrualnog ciklusa. IBS ne skraćuje život, ali može da iscrpljuje, pa je lečenje usmereno na kvalitet života. Iako se najčešće ne može trajno izlečiti jednim lekom ili dijetom, kod većine ljudi se tegobe mogu znatno ublažiti kada se razume šta ih pokreće i kada se terapija prilagodi obliku bolesti. U nastavku su objašnjeni mehanizmi nastanka, oblici bolesti, postavljanje dijagnoze i mogućnosti lečenja.

Zašto se simptomi javljaju

Ulogu imaju povećana osetljivost creva, promenjena pokretljivost i način na koji nervni sistem obrađuje signale iz stomaka. Kod nekih ljudi tegobe počinju nakon crevne infekcije.

Obroci i fermentacija: određeni ugljeni hidrati mogu povećati gasove i količinu vode u crevu, što kod osetljive osobe izaziva tegobe.
Stres i san: psihičko opterećenje ili nedovoljno sna mogu pojačati simptome; to ne znači da su oni izmišljeni.
Individualna osetljivost: mleko, kafa, masniji obroci ili drugi proizvodi nekima smetaju, a drugima ne.
Druga stanja: intolerancija laktoze, celijakija, zapaljenske bolesti i neželjena dejstva lekova mogu ličiti na IBS ili postojati istovremeno.

IBS nije alergija na sve namirnice koje izazivaju nadimanje. Nije opravdano unapred izbacivati velike grupe hrane bez jasnog razloga.

Kako nastaju tegobe: veza creva i mozga

Creva imaju sopstveni nervni sistem, gustu mrežu nervnih ćelija koja upravlja pokretima creva i lučenjem tečnosti i stalno razmenjuje signale sa mozgom. Kod IBS-a ta komunikacija je poremećena na više nivoa. Visceralna preosetljivost znači da creva sasvim uobičajeno istezanje gasom ili stolicom doživljavaju kao bol, grč ili pritisak. Poremećena pokretljivost dovodi do prebrzog prolaska sadržaja, pa nastaje proliv, ili do usporenog prolaska i zatvora. Mozak, sa druge strane, kod mnogih osoba sa IBS-om slabije „prigušuje“ signale iz creva, pa se oni doživljavaju jače i neprijatnije.

Istraživanja su kod dela pacijenata pokazala i blagu aktivaciju imunskih ćelija u sluznici creva, povećanu propustljivost sluznice, promene u sastavu crevnih bakterija (mikrobiote) i poremećenu obradu žučnih kiselina. Ovi nalazi pomažu da se razume bolest, ali se za sada ne koriste kao rutinski testovi za dijagnozu.

Oblici IBS-a

Prema Rimskim kriterijumima IV, međunarodno prihvaćenim pravilima za dijagnozu, IBS se deli na podtipove prema izgledu stolice u danima kada pražnjenje nije normalno. Izgled se procenjuje Bristolskom skalom, koja stolicu deli na sedam tipova, od odvojenih tvrdih grudvica (tip 1) do potpuno tečne stolice (tip 7).

IBS sa zatvorom (IBS-C) – više od četvrtine stolica je tvrdo ili grudvasto, a manje od četvrtine kašasto ili tečno.
IBS sa prolivom (IBS-D) – više od četvrtine stolica je kašasto ili tečno, a manje od četvrtine tvrdo.
Mešoviti oblik (IBS-M) – i tvrde i tečne stolice javljaju se u više od četvrtine pražnjenja.
Neklasifikovani oblik (IBS-U) – tegobe odgovaraju IBS-u, ali obrazac stolice ne ispunjava nijedan od prethodnih uslova.

Podtip se procenjuje bez lekova koji menjaju rad creva i nije trajan: kod mnogih se tokom godina menja, pa se i lečenje prilagođava trenutnom obrascu.

Faktori rizika

Preležana crevna infekcija – posle bakterijskog ili parazitskog infektivnog proliva približno jedna od deset osoba u narednoj godini razvije takozvani postinfektivni IBS. Rizik je veći posle teže infekcije, kod žena i kod osoba sa izraženom anksioznošću.
Anksioznost, depresija i dugotrajan stres – povećavaju verovatnoću nastanka i jačinu tegoba, jer deluju preko veze creva i mozga.
Drugi hronični bolni poremećaji – IBS se češće javlja kod osoba sa fibromijalgijom, sindromom hroničnog umora ili hroničnim bolom u maloj karlici.
Hormonski uticaji – mnoge žene primećuju pogoršanje bola i promene stolice pred i tokom menstruacije.

Može li se sprečiti

Pouzdan način da se IBS spreči ne postoji. Higijena ruku i oprez sa hranom i vodom, posebno na putovanjima, smanjuju rizik od crevnih infekcija, a time i od postinfektivnog oblika. Kod osoba koje već imaju IBS pogoršanja se ređe javljaju uz ustaljen dnevni ritam i blagovremeno lečenje anksioznosti ili depresije.

Tipične tegobe

Bol ili grčevi: povezani su sa pražnjenjem i promenama učestalosti ili izgleda stolice; nakon stolice mogu oslabiti, ali ne moraju.
Promena stolice: tvrda i otežana, česta i rastresita ili naizmenično obe.
Nadimanje: osećaj pritiska ili vidljivo uvećanje stomaka tokom dana.
Osećaj nepotpunog pražnjenja: ponekad uz sluz u stolici ili iznenadan nagon.

Kada je potrebno dodatno ispitivanje

Krv u stolici, neobjašnjivo mršavljenje, anemija, temperatura i proliv koji budi iz sna nisu tipični za IBS. Novi početak tegoba u starijem uzrastu ili porodična istorija raka debelog creva, celijakije ili zapaljenske bolesti creva takođe menjaju plan procene. Obilno krvarenje, nesvestica ili nagao jak bol zahtevaju hitnu pomoć.

Ilustracija bola u stomaku i debelog creva kod sindroma iritabilnog creva — Ilustracija: bol i grčevi kod sindroma iritabilnog creva najčešće se osećaju u donjem delu stomaka, duž debelog creva. Crvena boja označava mesto tegoba – IBS ne izaziva vidljivo oštećenje creva. Izvor: www.scientificanimations.com / Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0.

Manje tipične i prateće tegobe

Tegobe u gornjem delu stomaka – gorušica, rana sitost i mučnina posle obroka. IBS se često preklapa sa funkcionalnom dispepsijom, poremećajem varenja u gornjem delu stomaka bez vidljivog oštećenja.
Pojačani vetrovi i podrigivanje – javljaju se uz nadimanje, posebno posle obroka bogatih vlaknima koja fermentišu.
Umor i loš san – mogu biti posledica noćne nelagodnosti, ali i same pojačavati osetljivost creva.
Tegobe van digestivnog trakta – bol u leđima, glavobolja, češće mokrenje, bolne menstruacije ili bol pri odnosu češći su kod osoba sa IBS-om.
Strah od nezgode – kod oblika sa prolivom ljudi često izbegavaju putovanja, sastanke i mesta bez toaleta, što samo po sebi pojačava napetost i tegobe.

Kako se tegobe menjaju tokom vremena

Simptomi se obično javljaju u talasima koji traju danima ili nedeljama. Često se pojačavaju posle obilnog obroka, ujutru ili u stresnim periodima, a kod oblika sa prolivom tipična je jutarnja hitnja sa više stolica u kratkom roku. Kod većine ljudi tegobe traju godinama uz promenljivu jačinu, a kod dela se vremenom povuku. IBS ne napreduje stalno iz godine u godinu: postepeno, neprekidno pogoršanje, pojava sasvim nove vrste tegoba ili promena dotadašnjeg obrasca zato zaslužuju novu procenu.

Kada se javiti lekaru

Hitno – obilno krvarenje iz čmara, crna katranasta stolica, nesvestica ili iznenadan jak bol u stomaku, posebno uz povraćanje, tvrd trbuh ili visoku temperaturu (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – krv u stolici, proliv koji budi iz sna, neželjeno mršavljenje, temperatura uz bol ili proliv, uporno povraćanje ili tegobe koje su se prvi put pojavile u starijem uzrastu: javite se lekaru u roku od nekoliko dana. Krv ne treba unapred pripisivati hemoroidima bez pregleda.
Uskoro – tegobe koje se ponavljaju nekoliko nedelja, ometaju posao i san ili se ne smiruju uz promene ishrane, kao i jasna promena ranije poznatog obrasca: zakažite pregled kod izabranog lekara ili gastroenterologa.

Kako se postavlja dijagnoza

Dijagnoza se zasniva na prepoznatljivom obrascu i trajanju simptoma, pregledu i ciljanim analizama. Nije potrebno uraditi sve raspoložive pretrage kod svake osobe, ali nije dovoljno ni proglasiti svaki neobjašnjen bol „nervoznim crevima”.

Razgovor i dnevnik simptoma: važno je trajanje bola, odnos prema stolici i hrani, noćne tegobe, lekovi i porodična istorija.
Krv i stolica: krvna slika, testovi na celijakiju i pokazatelji upale, uključujući fekalni kalprotektin kada je potreban, pomažu razlikovanju drugih bolesti.
Kolonoskopija: razmatra se prema upozoravajućim simptomima, nalazima i potrebi za skriningom. Nije obavezna kod svakog tipičnog IBS-a.
Ciljano testiranje: na primer procena laktoze ili infekcije, kada tegobe za to daju razlog.

Široki komercijalni IgG paneli „intolerancije na hranu” nisu pouzdan način postavljanja dijagnoze IBS-a ili izbora eliminacione dijete. Testiranje na celijakiju treba planirati dok osoba još unosi gluten.

Kada se postavlja dijagnoza IBS-a

Prema Rimskim kriterijumima IV, o IBS-u se govori kada se bol u stomaku ponavlja u proseku najmanje jedan dan nedeljno tokom poslednja tri meseca i ima bar dve od tri osobine: povezan je sa pražnjenjem, sa promenom učestalosti stolice ili sa promenom njenog izgleda. Tegobe treba da su počele najmanje šest meseci pre postavljanja dijagnoze. Kada je obrazac tipičan, nema znakova upozorenja, a osnovne analize su uredne, dijagnoza se postavlja „pozitivno“, na osnovu prepoznatljive slike bolesti. Američke i britanske smernice preporučuju ovakav pristup jer se tako brže dolazi do lečenja, uz manje nepotrebnih pregleda.

Procena obično počinje kliničkim pregledom gastroenterologa, sa pregledom trbuha i, kada je potrebno, digitorektalnim pregledom, odnosno pregledom završnog dela creva prstom. On pomaže da se uoče izvor krvarenja, fisura ili poremećaj rada mišića karličnog dna koji otežava pražnjenje.

Dodatni pregledi i šta nalazi znače

Fekalni kalprotektin – belančevina iz belih krvnih zrnaca koja se meri u uzorku stolice. Normalan nalaz kod osobe sa prolivom čini zapaljensku bolest creva, kao što su ulcerozni kolitis i Kronova bolest, malo verovatnom. Granično povišen nalaz se ponavlja, a jasno povišen vodi ka kolonoskopiji.
Serološki test na celijakiju – pozitivna antitela na tkivnu transglutaminazu potvrđuju se gastroskopijom sa biopsijom dvanaestopalačnog creva.
Testovi na malapsorpciju žučnih kiselina – rade se, gde su dostupni, kod proliva sa netipičnim osobinama, na primer noćnog, ili posle uklanjanja žučne kese. Ovaj poremećaj liči na IBS sa prolivom, a leči se lekovima koji vezuju žučne kiseline.
Kolonoskopija sa biopsijama – kod starijih osoba sa vodenastim prolivom, naročito žena, osoba sa autoimunskim bolestima ili onih koje uzimaju lekove protiv bolova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova ili lekove za smanjenje želudačne kiseline, uzorci se uzimaju i sa sluznice normalnog izgleda. Tako se otkriva mikroskopski kolitis, zapaljenje vidljivo samo pod mikroskopom.
Ultrazvuk abdomena – nije rutinski deo procene, ali se radi kada pregled ili tegobe upućuju na bolest žučne kese, jetre ili drugih organa. Kod žene sa novom, upornom nadutošću, naročito posle pedesete godine, lekar može predložiti ginekološki ultrazvuk i analizu CA-125 da bi se isključila bolest jajnika.
Testovi funkcije završnog dela creva – anorektalna manometrija, merenje pritiska i usklađenosti mišića čmara i karličnog dna, razmatra se kod upornog zatvora sa osećajem blokade pri pražnjenju.

Izdisajni testovi na prekomerni rast bakterija i ispitivanje funkcije pankreasa nisu deo rutinske procene tipičnog IBS-a; rade se samo kada slika bolesti za to daje razlog.

Kako se pripremiti za pregled

Dnevnik od dve nedelje – beležite obroke, broj i izgled stolica prema Bristolskoj skali, bol, nadimanje, san, menstrualni ciklus i stresne situacije.
Spisak lekova i suplemenata – navedite i laksative, lekove protiv proliva, preparate gvožđa i magnezijuma, metformin, nedavne antibiotike, probiotike i biljne preparate.
Raniji nalazi – ponesite analize krvi i stolice, nalaze endoskopija i ultrazvuka, kao i otpusne liste.
Pitanja za lekara – koji je moj podtip, da li su potrebni dodatni pregledi, koliko dugo da probam predloženu terapiju i šta da radim pri pogoršanju.

Ako je planirana kolonoskopija, dobićete pisano uputstvo o ishrani sa malo vlakana pred pregled i o pijenju rastvora za čišćenje creva. Lekove protiv zgrušavanja krvi, lekove za dijabetes i preparate gvožđa nemojte samoinicijativno prekidati ni nastavljati, već se o njima dogovorite sa lekarom.

Plan koji se prilagođava pacijentu

Lečenje se bira prema glavnim tegobama, njihovoj jačini i uticaju na život. Cilj je stabilnije funkcionisanje, uz redovnu procenu šta zaista pomaže.

Redovni obroci i navike: sporije jedenje, dovoljan unos tečnosti, kretanje i san često su dobar početak. Beležite jasnu vezu hrane i tegoba umesto opštih zabrana.
Rastvorljiva vlakna: psilijum može pomoći, naročito kod zatvora; uvodi se postepeno. Veće količine grubih mekinja nekima pojačavaju nadimanje.
Low-FODMAP pristup: kratkotrajno ograničavanje određenih fermentabilnih ugljenih hidrata može pomoći odabranim pacijentima. Zatim sledi plansko vraćanje hrane i lično prilagođavanje, najbolje uz dijetetičara; stroga faza nije trajna dijeta.
Lekovi prema simptomima: sredstva za zatvor ili proliv, lekovi protiv grčeva i određeni neuromodulatori biraju se sa lekarom. Jedan lek obično ne rešava sve simptome.
Terapije usmerene na vezu creva i mozga: kognitivno-bihejvioralna terapija i drugi odgovarajući pristupi mogu smanjiti bol i opterećenje simptomima.

Probiotici nemaju jednako dokazan efekat za svaki preparat i svakog pacijenta. Ako se probaju, dogovara se vremenski ograničena procena koristi, bez beskonačnog menjanja proizvoda.

Kontrole

Ako plan ne pomaže, proveravaju se dijagnoza, način uzimanja terapije i drugi mogući uzroci. Nova upozoravajuća tegoba zahteva novu procenu, čak i posle ranije uredne kolonoskopije. Operacija nije lečenje IBS-a.

Lekovi prema glavnoj tegobi

Lekovi se biraju prema podtipu i najizraženijem simptomu, a efekat se procenjuje posle nekoliko nedelja, najkasnije posle oko tri meseca. Lek koji ni tada ne pomogne obično se obustavlja i bira se drugi pristup, umesto dugog uzimanja nečeg što ne deluje.

Butilskopolamin – lek protiv grčeva glatkih mišića creva, uzima se po potrebi ili pre obroka koji izazivaju tegobe. Može izazvati suva usta, zamagljen vid i vrtoglavicu.
Ulje pitome nane – u kapsulama koje se rastvaraju u crevu ublažava bol i ukupne tegobe. Kod osoba sa refluksnom bolešću može pojačati gorušicu.
Loperamid – usporava rad creva i smanjuje broj stolica kod oblika sa prolivom. Doza se pažljivo prilagođava, a može se uzeti i preventivno, na primer pred putovanje, jer veće doze izazivaju zatvor i grčeve.
Makrogol – osmotski laksativ (polietilen-glikol) koji zadržava vodu u crevu i omekšava stolicu. Pomaže kod zatvora, ali slabije deluje na bol i nadimanje; laktuloza se kod IBS-a ređe preporučuje jer pojačava gasove.
Linaklotid – povećava lučenje tečnosti u crevo i smanjuje osetljivost nervnih završetaka za bol. Namenjen je obliku sa zatvorom kada vlakna i laksativi nisu dovoljni, a najčešće neželjeno dejstvo mu je proliv.
Rifaksimin – antibiotik koji se gotovo ne upija iz creva. Dvonedeljni ciklus može ublažiti nadimanje i proliv kod oblika sa prolivom, a pri povratku tegoba može se ponoviti.
Amitriptilin u maloj dozi – triciklični neuromodulator koji smanjuje bol i ukupne tegobe. Počinje se sa 10 mg uveče, doza se postepeno povećava do najviše 30–50 mg, a uz dobar odgovor terapija traje najmanje šest meseci. Može izazvati pospanost, suva usta i zatvor, pa je pogodniji kod oblika sa prolivom.

Kod težeg oblika sa prolivom specijalista ponekad uvodi i ondansetron, lek koji se inače koristi protiv mučnine, a usporava prolazak sadržaja kroz creva. Transplantacija stolice zdravog davaoca (fekalne mikrobiote) za sada se ne preporučuje van kliničkih istraživanja.

Psihološke terapije

Pored kognitivno-bihejvioralne terapije, delotvorna je i hipnoterapija usmerena na creva: u stanju duboke opuštenosti terapeut vodi sugestijama koje smiruju rad i osetljivost creva. Program obično obuhvata šest do dvanaest seansi tokom nekoliko meseci, a može se kombinovati sa lekovima. Ove terapije se mogu uključiti rano, kad god pacijent to želi, a ne samo kao poslednja mogućnost.

Oporavak i okvirni rokovi

Rastvorljiva vlakna – psilijum se počinje sa 3–4 g dnevno i povećava tokom nekoliko nedelja, uz dovoljno tečnosti; ukupna dnevna količina vlakana postepeno se približava 20–30 g, a efekat se procenjuje posle nekoliko nedelja redovnog uzimanja.
Faza ograničavanja FODMAP namirnica – traje četiri do šest nedelja. Ako tegobe ne popuste, dijeta se prekida; ako popuste, namirnice se vraćaju jedna po jedna tokom narednih nedelja.
Probiotik – proba traje najviše 12 nedelja, a ako nema jasne koristi, preparat se obustavlja.
Lekovi – loperamid i lekovi protiv grčeva deluju za nekoliko sati, dok se puni efekat amitriptilina i linaklotida razvija tokom nekoliko nedelja.
Posao i obaveze – IBS ne zahteva bolovanje osim u periodima jakih tegoba; uz dobro podešenu terapiju većina ljudi radi i putuje bez većih ograničenja.

Znaci za hitno javljanje

Odmah potražite pomoć ako se pojavi obilno krvarenje, crna stolica, nesvestica, iznenadan jak bol u stomaku, visoka temperatura ili uporno povraćanje. Kod uzimanja loperamida hitno se javite ako se trbuh naduje i postane bolan, a stolica i gasovi prestanu da izlaze.

Kontrole i život sa bolešću

Posle uvođenja nove terapije kontrola se obično zakazuje za oko tri meseca, a kada su tegobe stabilne, po potrebi. Ponavljanje kolonoskopije i analiza bez novog razloga nije potrebno, ali skrining raka debelog creva važi kao i za ostale osobe istog uzrasta.

Ustaljen ritam obroka – tri glavna obroka u slično vreme, bez preskakanja doručka; kod zatvora miran odlazak u toalet posle doručka koristi prirodni refleks pražnjenja.
Redovna fizička aktivnost – na primer brzo hodanje, plivanje ili vožnja bicikla 20–30 minuta većinu dana u nedelji, što pomaže i pražnjenju i smanjenju napetosti.
Položaj pri pražnjenju – kod zatvora stopala na niskom stočiću olakšavaju pražnjenje; izbegavajte dugo sedenje i jako naprezanje.
Plan za pogoršanje – unapred dogovorite sa lekarom koji lek uzimate pri pogoršanju i u kojoj dozi, kako ne biste nasumično menjali terapiju.
Podrška okoline – razgovor sa porodicom ili poslodavcem o potrebi za pristupom toaletu i pauzama često smanjuje napetost i strah od nezgode.

Najčešća pitanja

Da li je IBS samo posledica nervoze?

Ne. Reč je o složenom poremećaju rada i osetljivosti creva. Stres može pojačati tegobe, ali nije jedini uzrok niti razlog da se simptomi zanemare.

Može li IBS da pređe u rak?

IBS sam po sebi ne prelazi u rak. Redovan skrining i procena novih upozoravajućih simptoma ostaju važni kao i kod drugih osoba.

Da li moram zauvek da izbacim gluten?

Ne. Najpre treba proveriti da li postoji celijakija kada za to ima razloga. Kod IBS-a smetnje uz pšenicu mogu biti povezane i sa drugim njenim sastojcima.

Zašto se nekad propisuje antidepresiv?

Određeni lekovi u malim dozama mogu ublažiti preosetljivost i bol na nivou veze creva i nervnog sistema. Njihova upotreba ne znači da lekar smatra tegobe umišljenim.

Da li je svako nadimanje IBS?

Ne. Za IBS je važan i obrazac ponavljanog bola i promena stolice. Nadimanje bez tog obrasca može imati druga objašnjenja.

Smem li da pijem kafu i alkohol?

Kafa ubrzava rad creva i kod nekih pojačava proliv i hitnju, a alkohol, gazirana pića i kokteli sa voćnim sokovima mogu pojačati nadimanje i proliv. Potpuna zabrana obično nije potrebna: pratite sopstvenu reakciju i ograničite količinu posle koje se tegobe javljaju.

Kako da se pripremim za putovanje?

Ponesite redovnu terapiju i lek koji vam pomaže pri pogoršanju, na primer loperamid ili lek protiv grčeva, i zadržite uobičajen ritam obroka. Pazite na higijenu hrane i vode, jer crevna infekcija na putu može da pogorša tegobe.

Da li IBS utiče na trudnoću?

IBS nije razlog da se odustane od trudnoće, ali se tegobe tokom nje mogu promeniti. Ako planirate trudnoću, unapred sa lekarom proverite koje lekove smete da nastavite; ishrana, rastvorljiva vlakna i kretanje ostaju osnova lečenja.

Da li je IBS nasledan?

IBS se češće javlja u pojedinim porodicama, verovatno zbog kombinacije nasleđa, zajedničkih navika u ishrani i načina suočavanja sa stresom. Ne nasleđuje se kao jedna bolest i ne postoji genetski test, pa srodnike bez tegoba nije potrebno ispitivati.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.