Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone
Zakažite pregled

Sindrom policističnih jajnika (PCOS)

Endokrinologija

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je najčešći hormonski poremećaj kod žena u reproduktivnom dobu – prema međunarodnim procenama ima ga otprilike jedna od osam do deset žena. Odlikuju ga retke ili izostale ovulacije, pa su ciklusi neredovni, zatim višak muških polnih hormona (androgena) ili njihovi znaci, kao što su akne i pojačana dlakavost, i karakterističan izgled jajnika na ultrazvuku.

Uprkos nazivu, kod ovog sindroma ne postoje prave ciste. Ono što se na ultrazvuku vidi kao „mnogo cista“ zapravo su brojni mali folikuli – mehurići u kojima sazrevaju jajne ćelije – koji su zastali u razvoju i nisu doveli do ovulacije. Dobar deo žena sa ovim sindromom uopšte nema takav izgled jajnika, a prave ciste jajnika su drugo stanje, sa drugačijim lečenjem.

Upravo zbog toga što stari naziv navodi na pogrešan zaključak, u časopisu The Lancet je 2026. godine objavljen rezultat višegodišnjeg međunarodnog konsenzusa kojim je predložen novi naziv: poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom (engl. polyendocrine metabolic ovarian syndrome, PMOS). U procesu su učestvovali lekari, istraživači i žene sa ovim stanjem sa svih kontinenata, uz ankete sa više od 14.000 odgovora i podršku 56 stručnih i pacijentskih organizacija. Novi naziv treba da pokaže da je reč o poremećaju više hormonskih sistema i metabolizma, a ne samo jajnika.

Promena naziva ne menja samu dijagnozu, dijagnostičke kriterijume ni lečenje – PCOS i PMOS su isto stanje. Prelazak na novi naziv je postepen i odvijaće se tokom prelaznog perioda od nekoliko godina, a puna primena očekuje se uz naredno ažuriranje međunarodnih smernica. Zato se u nalazima i literaturi još dugo mogu sretati oba naziva; u ovom tekstu koristimo skraćenicu PCOS jer je i dalje najpoznatija.

Sindrom je doživotan, ali se njegovo ispoljavanje menja tokom života. Osim ciklusa i plodnosti, utiče na metabolizam: povećava sklonost ka insulinskoj rezistenciji, dijabetesu tipa 2, gojaznosti, povišenim mastima u krvi i masnoj jetri. Zato je endokrinolog, zajedno sa ginekologom, važan deo tima koji vodi lečenje. Dobra vest je da se većina tegoba može uspešno kontrolisati, a da većina žena sa ovim sindromom može da ostvari trudnoću.

Kako nastaje PCOS

Tačan uzrok nije poznat, ali je jasno da se sindrom razvija iz kombinacije nasledne sklonosti i uticaja sredine. Javlja se češće u nekim porodicama, a istraživanja su otkrila veći broj gena koji učestvuju u regulaciji hormona i metabolizma. Nijedan gen sam po sebi ne izaziva bolest, pa ne postoji genetski test kojim bi se sindrom dokazao.

U središtu poremećaja nalazi se nekoliko međusobno povezanih promena, koje se pojačavaju u začaranom krugu:

  • Pojačano lučenje LH – hipofiza, mala žlezda na bazi mozga, luči luteinizujući hormon (LH) češće i u većim količinama nego što je uobičajeno. LH podstiče ćelije jajnika da stvaraju više androgena.
  • Insulinska rezistencija – ćelije slabije reaguju na insulin, pa ga pankreas luči više. Višak insulina dodatno podstiče jajnike na stvaranje androgena i smanjuje u jetri stvaranje SHBG, proteina koji u krvi vezuje testosteron. Zbog toga je veći deo testosterona slobodan i aktivan.
  • Zastoj sazrevanja folikula – višak androgena i hormona AMH (anti-Milerov hormon, koji luče mali folikuli) sprečava da jedan folikul postane dominantan i oslobodi jajnu ćeliju. Ovulacija izostaje, a mali folikuli se nagomilavaju.

Insulinska rezistencija postoji kod većine žena sa PCOS-om, uključujući i deo žena normalne telesne mase. Povećanje telesne težine, naročito masnog tkiva oko struka, pojačava insulinsku rezistenciju i sve navedene promene, ali sindrom nije posledica „lošeg života“ niti samo viška kilograma.

Oblici (fenotipovi)

Prema međunarodnim kriterijumima, dijagnoza se postavlja kada postoje najmanje dve od tri osobine: poremećaj ovulacije, višak androgena i policistični izgled jajnika. Iz toga proizlaze četiri oblika:

  • Fenotip A – postoje sve tri osobine; najčešće je i najizraženiji metabolički rizik.
  • Fenotip B – neredovni ciklusi i višak androgena, bez policističnog izgleda jajnika; metabolički rizik je takođe izražen.
  • Fenotip C – višak androgena i policistični jajnici, uz redovne ovulacije.
  • Fenotip D – neredovni ciklusi i policistični jajnici, bez znakova viška androgena; obično najblaži metabolički profil.

Faktori rizika

  • Porodična sklonost – PCOS, dijabetes tipa 2 ili rana gojaznost kod majke, sestre ili drugih bliskih srodnika.
  • Višak telesne mase – ne izaziva sindrom sam po sebi, ali ga češće otkriva i pogoršava.
  • Insulinska rezistencija – i kod žena normalne težine.
  • Pojedini lekovi – na primer valproat, lek za epilepsiju, može izazvati promene slične PCOS-u.

Stanja koja liče na PCOS

PCOS se dijagnostikuje tek kada se isključe druge bolesti sa sličnim tegobama, jer se one leče drugačije:

Da li se može sprečiti

Sindrom nije moguće sprečiti, jer je delom nasledan. Ipak, održavanje zdrave telesne mase i redovna fizička aktivnost od mladosti smanjuju insulinsku rezistenciju i mogu ublažiti tegobe. Rano prepoznavanje omogućava da se metabolički rizici prate i leče na vreme.

Poremećaji menstrualnog ciklusa

Najčešći znak su neredovni ciklusi zbog retkih ovulacija. Kod odraslih žena ciklus se smatra neredovnim ako je kraći od 21 ili duži od 35 dana, ili ako je menstruacija ređa od osam puta godišnje. Neke žene nemaju menstruaciju po nekoliko meseci, a posle duže pauze može doći do obilnijeg i dužeg krvarenja. Deo žena sa PCOS-om ipak ima redovne cikluse, ali sa retkim ovulacijama.

Znaci viška androgena

  • Pojačana dlakavost (hirzutizam) – tamne, grube dlake na mestima tipičnim za muškarce: iznad gornje usne, na bradi, vratu, grudima, oko pupka, na leđima i butinama.
  • Akne – uporne, često na donjem delu lica, vratu i leđima, i posle puberteta.
  • Proređivanje kose – najčešće na temenu, uz očuvanu liniju kose na čelu.
  • Masna koža i kosa – pojačano lučenje lojnih žlezda.

Metabolički znaci

  • Porast telesne mase – posebno oko struka, uz otežano mršavljenje.
  • Tamne, baršunaste promene kože – na vratu, u pazuhu i preponama (acanthosis nigricans), znak izražene insulinske rezistencije.
  • Hrkanje i dnevna pospanost – mogu ukazivati na opstruktivnu apneju u snu, koja je češća kod žena sa PCOS-om.

Povišen šećer i masnoće u krvi, kao i masna jetra, dugo ne daju nikakve tegobe i otkrivaju se samo analizama. Rizik za dijabetes tipa 2 je višestruko veći nego kod žena bez sindroma, i to nezavisno od telesne mase.

Plodnost i trudnoća

Zbog retkih ovulacija začeće može trajati duže, a PCOS je najčešći hormonski uzrok neplodnosti. Ipak, većina žena sa ovim sindromom ostvari željeni broj trudnoća, spontano ili uz lečenje. U trudnoći je veći rizik od gestacijskog dijabetesa, povišenog pritiska, preeklampsije i prevremenog porođaja, pa se takva trudnoća vodi uz pojačan nadzor.

Raspoloženje i kvalitet života

Anksioznost, depresija, nezadovoljstvo izgledom tela i poremećaji ishrane češći su nego u opštoj populaciji. Uzrok je delom hormonski, a delom posledica tegoba kao što su akne, dlakavost i problemi sa težinom. Te tegobe treba pomenuti lekaru, jer su deo bolesti i mogu se lečiti.

Kako se tegobe menjaju tokom života

U adolescenciji je dijagnoza teža, jer su neredovni ciklusi i akne česti i u normalnom pubertetu. Tegobe sa ciklusom i plodnošću najizraženije su u dvadesetim i tridesetim godinama. Sa godinama ciklusi često postaju redovniji, a nivo androgena opada, ali metabolički rizici – dijabetes, povišen pritisak i masnoće – ostaju i posle menopauze.

Dugotrajni izostanak ovulacija ima još jednu posledicu: sluznica materice (endometrijum) je pod stalnim uticajem estrogena, bez progesterona koji je redovno „smenjuje“. Zbog toga raste rizik od zadebljanja sluznice (hiperplazije), a u retkim slučajevima i od karcinoma endometrijuma. Redovno izazivanje menstruacije ili hormonska zaštita sluznice taj rizik smanjuju.

Kada se javiti lekaru

  • Hitno – pozovite 194 ili se javite hitnoj službi ako imate vrlo obilno krvarenje (uložak natopljen za sat vremena, više sati zaredom) uz vrtoglavicu ili nesvesticu, iznenadan jak bol u donjem delu stomaka, ili, tokom lečenja neplodnosti, jak bol i naduvenost trbuha, gušenje i vrlo malo mokraće.
  • Bez odlaganja – javite se lekaru u roku od nekoliko dana ako se brzo, za nekoliko meseci, pojačava dlakavost, produbljuje glas ili se menja izgled tela, ako imate izraženu žeđ i često mokrenje, ili ako krvarite između ciklusa posle dužeg izostanka menstruacije.
  • Uskoro – zakažite pregled ako su vam ciklusi duži od 35 dana ili ređi od osam godišnje, ako menstruacije nema duže od tri meseca, ako imate uporne akne, pojačanu dlakavost ili proređivanje kose, ili ako trudnoću ne ostvarujete 12 meseci (šest meseci posle 35. godine).

Kako se postavlja dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu međunarodnih kriterijuma, koji se zasnivaju na Roterdamskim kriterijumima iz 2003. godine i koji su potvrđeni u međunarodnim smernicama iz 2023. godine. Potrebne su najmanje dve od tri osobine – poremećaj ovulacije, klinički ili laboratorijski višak androgena i policistični izgled jajnika na ultrazvuku ili povišen AMH – uz isključenje drugih bolesti. Kada žena ima neredovne cikluse i znake viška androgena, ultrazvuk i AMH nisu potrebni za dijagnozu.

Kod adolescentkinja su potrebna oba prva kriterijuma, a ultrazvuk i AMH se ne koriste, jer su mnogobrojni folikuli u tom uzrastu normalni. Devojke sa znacima sindroma koje ne ispunjavaju kriterijume smatraju se „rizičnim“ i ponovo procenjuju kasnije.

Dijagram postavljanja dijagnoze sindroma policističnih jajnika u tri koraka, sa oznakama na srpskom.
Postavljanje dijagnoze PCOS-a kod odraslih žena prema međunarodnim smernicama iz 2023: dijagnoza se postavlja tek posle isključivanja drugih uzroka. Izvor: Femke / Wikimedia Commons, CC BY 4.0. Prevod oznaka na srpski.

Razgovor i pregled

Na pregledu endokrinologa lekar se raspituje o toku ciklusa od prve menstruacije, promenama težine, aknama i dlakavosti, lekovima i bolestima u porodici. Meri telesnu masu, obim struka i krvni pritisak i pregleda kožu. Dlakavost se procenjuje modifikovanom Ferriman-Gallwey skalom, kojom se ocenjuje rast dlaka na devet delova tela; zbir od 4 do 6 i više, u zavisnosti od etničkog porekla, smatra se povišenim.

Laboratorijske analize

Laboratorijske analize potvrđuju višak androgena i isključuju druge uzroke:

  • Ukupni i slobodni testosteron – osnovne analize za višak androgena; najpouzdanije su metode zasnovane na masenoj spektrometriji. Slobodni testosteron se najčešće izračunava iz ukupnog testosterona i SHBG-a.
  • Androstendion i DHEA-S – dodatni androgeni koji se mere ako je testosteron uredan, a postoji klinička sumnja; vrlo visok DHEA-S upućuje na nadbubreg.
  • AMH – kod odraslih žena može zameniti ultrazvuk u proceni policističnih jajnika, ali se ne koristi kao jedini test za dijagnozu.
  • TSH, prolaktin i 17-hidroksiprogesteron – za isključivanje bolesti štitaste žlezde, hiperprolaktinemije i neklasične KAH.
  • FSH, LH i estradiol – kod izostanka menstruacije, radi isključivanja drugih uzroka.
  • Test na trudnoću – uvek kod izostanka menstruacije.

Ultrazvuk jajnika

Transvaginalni ultrazvuk, koji radi ginekolog, najpreciznije prikazuje jajnike. Policističan izgled postoji ako jedan jajnik ima 20 ili više folikula ili zapreminu od 10 ml i više. Ultrazvuk preko trbuha je manje precizan i koristi se kod žena koje nisu imale polne odnose. Nalaz policističnih jajnika sam po sebi nije dijagnoza – takav izgled ima i deo zdravih žena.

Procena metaboličkog rizika

  • Test opterećenja glukozom (OGTT) – preporučen test za otkrivanje predijabetesa i dijabetesa: meri se šećer našte i dva sata posle napitka sa 75 g glukoze. Spada u dinamske funkcionalne testove. Ponavlja se na jednu do tri godine.
  • HbA1c – prosečan šećer u prethodna dva do tri meseca; dopunski test kada OGTT nije moguć.
  • Lipidni status – holesterol i trigliceridi, pri postavljanju dijagnoze i kasnije prema riziku.
  • Krvni pritisak – najmanje jednom godišnje i pri planiranju trudnoće.
  • Jetrine probe – kod sumnje na masnu jetru.
  • Upitnici za raspoloženje i san – za otkrivanje anksioznosti, depresije, poremećaja ishrane i apneje u snu.

Šta nalazi znače

Nalazi određuju fenotip i usmeravaju lečenje. Ako su androgeni samo blago povišeni, a ostali hormoni uredni, nalaz se uklapa u PCOS. Vrlo visok testosteron ili DHEA-S, ili nagle tegobe, zahtevaju dodatnu potragu za tumorom. Predijabetes, povišeni trigliceridi ili masna jetra pokazuju da je metabolička komponenta izražena i da su promena načina života i eventualno lekovi prioritet, nezavisno od toga da li žena planira trudnoću.

Kako se pripremiti za pregled

  • Kalendar ciklusa – zapišite datume menstruacija za prethodnih šest do dvanaest meseci.
  • Hormonska kontracepcija – menja nivo SHBG-a i androgena, pa se pre merenja androgena obično prekida oko tri meseca. Ne prekidajte je samoinicijativno; dogovorite se sa lekarom i koristite drugu zaštitu od trudnoće.
  • Vreme vađenja krvi – ako imate cikluse, hormoni se obično mere između drugog i petog dana ciklusa, ujutru.
  • Post – za OGTT i masnoće u krvi dođite našte, posle 8–12 sati bez hrane.
  • Suplementi – biotin u visokim dozama može lažno promeniti rezultate hormona; prekinite ga dva do tri dana pre analiza.
  • Dlačice – ako je moguće, nekoliko dana pre pregleda ih ne uklanjajte, kako bi lekar mogao da proceni dlakavost.

Kako se donosi odluka

Lečenje se prilagođava tegobama i ciljevima svake žene. Nije isto lečenje za devojku koju muče akne i neredovni ciklusi, za ženu koja planira trudnoću i za ženu kod koje je otkriven predijabetes. Lekar zajedno sa pacijentkinjom određuje prioritete: regulisanje ciklusa i zaštitu sluznice materice, smanjenje akni i dlakavosti, plodnost, metaboličko zdravlje i psihičko blagostanje. U lečenju često učestvuju endokrinolog, ginekolog, dermatolog, nutricionista i psiholog.

Promena načina života

Zdrava ishrana, fizička aktivnost i san preporučuju se svim ženama sa PCOS-om, bez obzira na težinu. Kod žena sa viškom kilograma već gubitak od oko 5–10% telesne mase često popravlja redovnost ciklusa, ovulaciju, insulinsku rezistenciju i masnoće u krvi. Nijedna posebna dijeta nije se pokazala boljom od drugih; važni su umeren manjak kalorija, više povrća, mahunarki i celih žitarica, a manje šećera i prerađene hrane. Preporučuje se 150–300 minuta umerene ili 75–150 minuta intenzivne aktivnosti nedeljno, uz vežbe snage dva puta nedeljno. Lečenje viška kilograma detaljnije je opisano u tekstu o gojaznosti.

Lekovi za ciklus, akne i dlakavost

  • Kombinovane oralne kontraceptivne pilule – prvi izbor kod žena koje ne planiraju trudnoću: regulišu krvarenja, štite sluznicu materice, povećavaju SHBG i smanjuju akne i dlakavost. Preporučuju se preparati sa niskom dozom estrogena. Pre propisivanja procenjuju se kontraindikacije: pušenje posle 35. godine, migrena sa aurom, ranija tromboza, povišen pritisak.
  • Ciklični progestagen – za žene koje ne mogu ili ne žele pilulu: tablete progesterona 10–14 dana na svakih jedan do tri meseca izazivaju krvarenje i štite sluznicu materice. Zaštitu pruža i hormonska spirala sa levonorgestrelom.
  • Antiandrogeni – spironolakton ili ciproteron-acetat, kada dlakavost ne popušta posle šest meseci uz pilulu. Moraju se kombinovati sa pouzdanom kontracepcijom, jer mogu oštetiti razvoj muškog ploda.
  • Kozmetski postupci – laser i intenzivna pulsna svetlost za dlake na licu, uz lekove; brijanje i depilacija ne pojačavaju rast dlaka.

Lekovi za metabolizam i telesnu masu

  • Metformin – lek koji popravlja osetljivost na insulin. Kod odraslih sa indeksom telesne mase (ITM) 25 i više preporučuje se uz promenu načina života, a može se razmotriti i kod mršavijih žena. Pomaže u kontroli težine i metabolizma, a kod dela žena i ciklusa. Doza se povećava postepeno zbog mučnine i proliva; preparati sa produženim oslobađanjem se bolje podnose. Pri dugotrajnoj upotrebi povremeno se proverava vitamin B12.
  • Lekovi za lečenje gojaznosti – GLP-1 agonisti (liraglutid, semaglutid) i orlistat mogu se razmotriti uz promenu načina života. Ne koriste se u trudnoći, a semaglutid se prekida najmanje dva meseca pre planiranog začeća.
  • Inozitol – dodatak ishrani sa ograničenim dokazima o koristi; može se uzimati prema želji, ali ne zamenjuje dokazane lekove i ne preporučuje se kao lečenje neplodnosti.
  • Lečenje pratećih bolesti – povišenog pritiska, masnoća, masne jetre i apneje u snu, prema opštim preporukama.

Lečenje neplodnosti

Pre pokušaja trudnoće preporučuju se folna kiselina, provera šećera i pritiska, prestanak pušenja i, po potrebi, smanjenje telesne mase. Ako ovulacije izostaju, primenjuje se indukcija ovulacije, lekovima koji podstiču sazrevanje jednog folikula:

  • Letrozol – lek prvog izbora. Privremeno snižava estrogen, pa hipofiza luči više FSH koji pokreće sazrevanje folikula. U poređenju sa klomifenom daje više živorođene dece. Uzima se pet dana na početku ciklusa, uz ultrazvučno praćenje. U mnogim zemljama se za ovu namenu koristi van zvanično registrovane indikacije, uz objašnjenje i saglasnost pacijentkinje.
  • Klomifen-citrat – alternativa letrozolu; kombinacija sa metforminom može povećati uspeh.
  • Gonadotropini – hormonske injekcije, kada tablete ne dovedu do ovulacije; zahtevaju pažljivo praćenje zbog rizika od višeplodne trudnoće.
  • Laparoskopska operacija jajnika – ginekološki zahvat kroz male rezove, opcija kada nema odgovora na klomifen.
  • Vantelesna oplodnja (VTO) – kada druge metode ne uspeju ili postoje drugi uzroci neplodnosti; protokoli se prilagođavaju da bi se smanjio rizik od sindroma hiperstimulacije jajnika.

Indukciju ovulacije vodi ginekolog-reproduktolog, a endokrinolog priprema metaboličko stanje pre trudnoće. Trudnoća kod žene sa PCOS-om smatra se rizičnijom: OGTT se radi pre začeća ili na prvom pregledu, i ponovo između 24. i 28. nedelje.

Hirurgija gojaznosti

Kod žena sa izraženom gojaznošću (ITM 40 i više, ili 35 i više uz prateće bolesti), kod kojih druge mere nisu bile dovoljne, može se razmotriti barijatrijska operacija. Ona često vraća ovulaciju i popravlja metabolizam. Posle operacije boravak u bolnici traje obično dva do četiri dana, a trudnoća se odlaže 12–18 meseci, dok se težina ne stabilizuje. Sam PCOS ne zahteva bolničko lečenje.

Šta očekivati i okvirni rokovi

  • Pilula – krvarenja postaju redovna već u prvom ciklusu; akne se smanjuju za dva do tri meseca, a dlakavost tek posle šest do dvanaest meseci.
  • Metformin i promena načina života – efekat na ciklus i težinu procenjuje se posle tri do šest meseci.
  • Indukcija ovulacije – obično se pokušava do šest ovulatornih ciklusa letrozolom, pre prelaska na drugu metodu.

Znaci za hitno javljanje

Odmah se javite lekaru ili pozovite 194 ako tokom uzimanja pilule osetite bol i otok jedne noge, bol u grudima, nagli nedostatak vazduha, jaku glavobolju ili poremećaj vida ili govora. Tokom lečenja neplodnosti hitna su jak bol i naduvenost trbuha, mučnina, otežano disanje i smanjeno mokrenje. Hitno je i vrlo obilno krvarenje sa vrtoglavicom.

Kontrole i život sa PCOS-om

  • Godišnja kontrola – telesna masa, obim struka i krvni pritisak.
  • Šećer u krvi – OGTT ili druga provera na jednu do tri godine, češće uz više faktora rizika.
  • Masnoće i jetra – prema nalazu i telesnoj masi.
  • Sluznica materice – ako bez terapije imate manje od četiri krvarenja godišnje, potrebna je zaštita progestagenom; neočekivano krvarenje zahteva ginekološki pregled.
  • Raspoloženje – razgovarajte sa lekarom o anksioznosti, depresiji i odnosu prema hrani.

Uz redovne kontrole i zdrave navike, većina žena sa PCOS-om živi potpuno normalno. Sindrom ne prolazi, ali se njegove tegobe i rizici mogu dugoročno držati pod kontrolom.

Najčešća pitanja

Ne. PCOS i PMOS označavaju isto stanje, sa istim kriterijumima i lečenjem. Novi naziv se uvodi postepeno, pa će se u nalazima još neko vreme sretati oba, a ranija dijagnoza ostaje važeća.

Ne. PCOS je čest uzrok otežanog začeća, ali većina žena sa ovim sindromom ostvari trudnoću, spontano ili uz jednostavnu indukciju ovulacije. Sa planiranjem ne treba odlagati bez razloga, jer plodnost i kod njih opada sa godinama.

Mogu. Ovulacija je ređa, ali nije isključena, pa je kontracepcija potrebna ako trudnoću ne želite. Neredovni ciklusi otežavaju i prepoznavanje plodnih dana i ranih znakova trudnoće.

Sklonost se nasleđuje, pa su ćerke i sestre izložene većem riziku. Rutinsko testiranje bez tegoba se ne preporučuje, ali kod neredovnih ciklusa, akni ili dlakavosti treba ih pregledati i obratiti pažnju na težinu i šećer.

Nema dokaza da takve dijete leče sindrom ako ne postoji celijakija ili intolerancija. Korist donosi uravnotežena ishrana sa umerenim unosom kalorija, a stroga ograničenja mogu dovesti do manjka hranljivih materija i poremećaja ishrane.

Ciklusi i plodnost tada više nisu tema, a androgeni opadaju. Međutim, sklonost ka dijabetesu, povišenom pritisku i masnoćama ostaje, pa kontrole šećera, pritiska i težine treba nastaviti i posle menopauze.

Da. Fizička aktivnost je deo lečenja i pomaže insulinskoj osetljivosti, raspoloženju i snu. Treba izbegavati samo velike gubitke težine i izgladnjivanje uz intenzivan trening, jer i to remeti ciklus.

Sava Medical Hospital

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU

Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji

Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju

KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta

Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont

Konferencija Kijev

Dr Radoš Đinović – predavač po pozivu na naučno praktičnoj konferenciji u kijevskoj dečjoj bolnici Ohmadit

Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Vodič za pacijenta/pratioca

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Ulaz u Sava Medical Hospital

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam  na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs. 

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od  00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

 Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Popunjavanje upitnika - SMH

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje  laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam  email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da  navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije  u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  1. Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  2. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  3. Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
    • SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
  4. Lične stvari:
    • Veš, češalj, pribor za brijanje
    • Pomagalo ( ako ga koristite):
      • naočari i futrola
      • sočiva sa kutijicom za čuvanje
      • slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
      • štap, štake..
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI 
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

    LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
  3. Lične stvari:

    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

  • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
  • ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
  • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
  • o alergiji na lekove i hranu
  • o intoleranciji na određene namirnice
  • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  1. „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  2. Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  3. TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  4. Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

  • Kućni red
  • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama,  je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinite lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju  i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima  kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije  anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu (ukoliko imate dren)
  5. Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

  • eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
  • posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
  • ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj  osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

  • ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
  • ne dovodi decu u posetu
  • obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
  • isključi mobilni telefon tokom posete
  • ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
  • ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

  • koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
  • kakav režim ishrane treba da poštujete
  • kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
  • kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i  ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

  • stanje operativne rane
  • da li je terapija odgovarajuća
  • razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
  • prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

  • Gotovinom (u dinarima)
  • Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
  • Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital  ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

  • Generali osiguranje Srbija
  • Globos osiguranje
  • Milenijum osiguranje
  • Wiener Städtische
  • Triglav osiguranje
  • Dunav osiguranje
  • DDOR osiguranje
  • Uniqa osiguranje
  • Sava osiguranje
  • Allianz
  • Cigna
  • AP Companies
  • Savitar
  • Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja  i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

  • Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
  • Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
  • Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
  • Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.