Kako se donosi odluka
Lečenje zavisi od uzroka, uzrasta i toga koliko je rasta još preostalo. Dečji endokrinolog sa roditeljima i starijim detetom razgovara o tome šta se lečenjem može očekivati i šta ono traži od porodice. Cilj je da dete dostigne visinu u skladu sa svojim mogućnostima i da se oseća dobro.
Praćenje kod normalnih varijanti
Porodično nizak rast i konstituciono kašnjenje nisu bolesti i ne leče se lekovima. Dete se meri na 6–12 meseci, a roditelji dobiju objašnjenje kako će rasti. Kod dečaka koji pate zbog izraženog kašnjenja puberteta dečji endokrinolog može predložiti kratko lečenje malim dozama testosterona, koje pokreće pubertet i nagli skok rasta bez smanjenja konačne visine.
Lečenje uzroka
- Ishrana bez glutena – kod celijakije; rast se obično ubrzava u prvoj godini.
- Lečenje bolesti creva i bubrega – smirivanje zapaljenja, dobra ishrana i ispravljanje poremećaja soli i kostiju.
- Levotiroksin – tableta hormona štitaste žlezde, posle koje dete nadoknađuje deo izgubljenog rasta.
- Prilagođavanje kortikosteroida – lekar koji vodi osnovnu bolest procenjuje može li se doza smanjiti; lek se ne prekida naglo na svoju ruku.
Lečenje hormonom rasta
Lek je hormon rasta, istovetan prirodnom, napravljen u laboratoriji. Dečji endokrinolog ga predlaže kod:
- Nedostatka hormona rasta – kod te dece efekat je najveći.
- Tarnerovog sindroma – lečenje počinje kada devojčica počne da zaostaje.
- Dece rođene male – kada ni do četvrte godine ne sustignu vršnjake.
- Drugih stanja – Prader-Vilijev sindrom, hronična bolest bubrega, nedostatak gena SHOX, a u nekim zemljama Nunanov sindrom i nizak rast nepoznatog uzroka.
Hormon se daje injekcijom pod kožu, olovkom sa veoma tankom iglom, svako veče pre spavanja, jer se i prirodni hormon najviše luči noću. Mesta uboda se menjaju. Roditelje obučava medicinska sestra, a mnoga starija deca daju injekciju sama, uz nadzor. Za decu sa nedostatkom hormona rasta postoje i preparati koji se daju jednom nedeljno. Dozu određuje lekar prema težini deteta i nalazima.
U prvoj godini dete obično raste brže nego ranije, a zatim brzina postepeno opada. Efekat je bolji kada lečenje počne ranije i kada se injekcije ne preskaču. Lečenje traje do kraja rasta, kada se ploče rasta zatvore. Ako dete posle godinu dana ne raste brže, lečenje se preispituje.
Moguća neželjena dejstva
- Glavobolja – retko zbog povišenog pritiska u glavi, uglavnom u prvim mesecima.
- Bol u kuku ili kolenu i šepanje – može biti znak klizanja glave butne kosti.
- Iskrivljenje kičme – postojeća skolioza može da se pogorša.
- Promene šećera i rada štitaste žlezde – zato se proveravaju na kontrolama (videti dijabetes kod dece).
Ishrana, san i podrška
Raznovrsna ishrana, dovoljno sna i kretanje potrebni su svakom detetu, a dodaci ishrani i vitamini ne povećavaju visinu. Detetu koje je zbog visine zadirkivano ili povučeno pomaže razgovor sa psihologom, a nutricionista pomaže kod pothranjenosti.
Život kod kuće, vrtić i škola
Injekcija postaje deo večernje rutine, kao pranje zuba. Neotvoreni lek se čuva u frižideru, a na put nosi u torbi za hlađenje, uz potvrdu lekara. Dete na hormonu rasta normalno ide u školu i bavi se sportom. Korisno je zamoliti nastavnike da se prema detetu ponašaju u skladu sa uzrastom, ne visinom.
Znaci za hitno javljanje
- Jaka glavobolja sa povraćanjem ili smetnjama vida – privremeno se ne daje injekcija i odmah se javlja lekaru.
- Šepanje ili bol u kuku, preponi ili kolenu.
- Povraćanje, malaksalost i pospanost tokom bolesti – kod dece kojoj nedostaje više hormona hipofize, uključujući kortizol.
Kontrole i dalji tok
Na hormonu rasta kontrole su na 3–6 meseci: meri se visina, prati pubertet, a IGF-1, šećer i hormoni štitaste žlezde proveravaju se u krvi. Koštana starost se obično ponavlja jednom godišnje. Kod nedostatka hormona rasta testovi se ponavljaju posle završenog rasta, jer je nekim mladima hormon potreban i u odraslom dobu.
