Kako se uklanjaju polipi
- Endoskopska polipektomija: većina polipa uklanja se tokom kolonoskopije. Za male polipe često se koristi omča bez električne struje; tehnika zavisi od veličine i izgleda promene.
- Složenije endoskopske tehnike: veliki, ravni ili nepristupačni polipi mogu zahtevati posebno planirano uklanjanje u iskusnom centru. Nije svaki veliki polip razlog za operaciju.
- Hirurško lečenje: razmatra se kada promena nije pogodna za bezbedno i potpuno endoskopsko uklanjanje ili nalaz ukazuje na invazivni karcinom.
Posle uklanjanja
Mogu se javiti blaga nadutost i prolazna nelagodnost. Uputstva o ishrani, aktivnosti i ponovnom uzimanju lekova zavise od obima intervencije. Posle sedacije ne upravlja se vozilom tokom perioda koji odredi tim, najčešće do narednog dana.
Jači ili rastući bol u stomaku, temperatura, obilnije ili ponovljeno krvarenje, vrtoglavica i nesvestica zahtevaju hitan kontakt sa lekarom. Krvarenje se može pojaviti i nekoliko dana posle intervencije.
Kontrolna kolonoskopija
Termin zavisi od broja, veličine, histološkog tipa, načina uklanjanja i kvaliteta prethodnog pregleda. Neki pacijenti mogu imati dug interval do kontrole, dok je posle uklanjanja velike promene iz delova potrebna ranija provera mesta resekcije. Plan se daje nakon konačnog nalaza, a ne jednako svim pacijentima.
Izbor tehnike uklanjanja
Pre uklanjanja endoskopista procenjuje veličinu, oblik, položaj i površinu polipa. Prema evropskim smernicama iz 2024. godine koriste se sledeće tehnike:
- Polipektomija hladnom omčom – standard za polipe manje od 10 mm, pri čemu se uklanja i rub zdrave sluznice od 1 do 2 mm. Rizik krvarenja i oštećenja zida manji je nego pri primeni struje. Klešta se koriste samo izuzetno, za najsitnije polipe do 3 mm.
- Polipektomija toplom omčom – kroz omču prolazi struja koja istovremeno seče tkivo i zatvara krvne sudove; koristi se za ravne adenome od 10 do 19 mm i za polipe na peteljci. Debela peteljka se pre presecanja može podvezati ili zatvoriti klipsom.
- Endoskopska mukozna resekcija (EMR) – za ravne polipe od 20 mm i veće: ispod polipa se ubrizgava tečnost koja ga odiže od mišićnog sloja, a zatim se uklanja u celini ili iz više delova. Ivice se potom obrađuju vrhom omče uz blagu struju, što znatno smanjuje verovatnoću da polip ponovo izraste.
- Endoskopska submukozna disekcija (ESD) – promena se posebnim endoskopskim nožem odvaja u jednom komadu; primenjuje se u odabranim slučajevima kada se sumnja na rani karcinom, jer jednodelno uklanjanje omogućava preciznu analizu.
- Resekcija pune debljine zida (EFTR) – posebnim uređajem uklanja se i ceo zid creva na mestu promene; koristi se za manje lezije koje se ne mogu ukloniti drugim tehnikama, na primer na ožiljku ranije resekcije.
Rani karcinom u polipu
Ako analiza pokaže karcinom ograničen na površni deo sloja ispod sluznice, endoskopsko uklanjanje može biti konačno lečenje kada je polip uklonjen u jednom komadu sa čistim ivicama, a karcinom dobro diferentovan, bez zahvatanja krvnih i limfnih sudova i bez pupljenja tumora. Ako neki od ovih uslova nije ispunjen, veća je verovatnoća da su zahvaćeni limfni čvorovi, pa tim lekara razmatra operaciju dela creva sa pripadajućim limfnim čvorovima.
Tok zahvata i boravak u bolnici
Većina polipektomija radi se tokom same kolonoskopije, uz sedaciju, i pacijent odlazi kući istog dana. Posle uklanjanja velikog polipa, naročito u desnom delu creva ili kod osoba sa više hroničnih bolesti, ponekad se savetuje kraće posmatranje ili noćenje u bolnici. Hirurško uklanjanje dela creva najčešće se radi laparoskopski, kroz nekoliko malih rezova, u opštoj anesteziji, uz boravak u bolnici od nekoliko dana.
Moguće komplikacije
- Krvarenje – posle uklanjanja malih polipa retko je. Posle EMR velikih polipa odloženo krvarenje javlja se kod oko 6–7% pacijenata, ređe kada je rana u desnom delu creva zatvorena klipsama. Najčešće prestaje samo ili se zaustavlja endoskopski.
- Probijanje zida creva (perforacija) – retko je kod običnih polipektomija, a kod EMR velikih polipa javlja se kod oko 1–3% pacijenata. Najčešće se zatvori klipsama tokom istog pregleda, a ređe je potrebna operacija.
- Postpolipektomijski sindrom – bol, temperatura i osetljivost trbuha jedan do pet dana posle uklanjanja strujom, zbog opekotine zida bez njegovog probijanja. Leči se tečnostima, privremenim mirovanjem creva i po potrebi antibioticima, a perforacija se isključuje snimanjem.
Oporavak i okvirni rokovi
- Prvi dan – nadutost i grčevi obično prolaze za nekoliko sati, sa izbacivanjem vazduha; ishrana se najčešće nastavlja istog dana lakšom hranom.
- Povratak na posao – posle kolonoskopije sa uklanjanjem malih polipa većina se vraća poslu sledećeg dana.
- Fizički napor – posle uklanjanja velikog polipa lekar obično savetuje nekoliko dana bez teškog podizanja i napornog vežbanja, jer se krvarenje može javiti i do dve nedelje posle zahvata.
- Lekovi protiv zgrušavanja – trenutak ponovnog uvođenja određuje lekar prema obimu zahvata i razlogu za terapiju, najčešće u roku od jednog do nekoliko dana.
- Posle operacije creva – lakše aktivnosti obično su moguće za dve do četiri nedelje, a teže podizanje tek posle oko šest nedelja, prema savetu hirurga.
- Nalaz i plan – patohistološki nalaz stiže za jednu do dve nedelje i tek tada se određuje rok kontrole.
Znaci za hitno javljanje
Odmah se javite lekaru ili pozovite 194 ako se posle uklanjanja polipa pojave obilno krvarenje ili ugrušci, crna stolica, tvrd i bolan stomak, temperatura iznad 38 °C ili povraćanje, i kada se ovi znaci jave nekoliko dana kasnije, sve do dve nedelje posle zahvata.
Kontrole i život posle uklanjanja polipa
Evropske (ESGE 2020), britanske (BSG 2019) i američke smernice (US MSTF 2020) slažu se u osnovnom pravilu: što su uklonjeni polipi manji i malobrojniji, kontrola je ređa ili nije potrebna. Okvirno, prema evropskim smernicama:
- Bez posebne kontrole – posle potpunog uklanjanja 1–4 adenoma manja od 10 mm sa displazijom niskog stepena ili nazubljenih polipa manjih od 10 mm bez displazije. Nastavlja se redovan skrining, a gde organizovanog skrininga nema, kolonoskopija za 10 godina.
- Kontrola za 3 godine – posle uklanjanja adenoma od 10 mm ili većeg, adenoma sa displazijom visokog stepena, 5 ili više adenoma, ili nazubljenog polipa od 10 mm ili većeg ili sa displazijom.
- Provera mesta resekcije za 3–6 meseci – posle uklanjanja polipa od 20 mm ili većeg iz delova, a zatim nova kolonoskopija godinu dana kasnije.
Ako na kontroli nema polipa koji zahtevaju praćenje, sledeća se savetuje za 5 godina, a potom se nastavlja redovan skrining. Kontrole se obično završavaju oko 80. godine, ili ranije ako druge bolesti ograničavaju očekivano trajanje života. Ostale smernice za pojedine grupe navode nešto drugačije rokove, pa se tačan termin uvek određuje prema konkretnom nalazu i kvalitetu pripreme.
Svakodnevni život posle uklanjanja polipa uglavnom se ne menja: nisu potrebni posebna dijeta niti stalni lekovi. Korisno je prestati sa pušenjem, ograničiti alkohol, crveno i prerađeno meso, održavati telesnu težinu i redovno se kretati. Nove tegobe, poput krvarenja ili promene stolice, ne treba odlagati do zakazane kontrole.
