Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone
Zakažite pregled

Karcinom (rak) debelog creva

Gastroenterologija, Interna medicina
Ass. dr Miljan Milanović

Ass. dr Miljan Milanović

Abdominalni hirurg

Karcinom debelog creva je zloćudna bolest debelog creva koja može da se javi u bilo kojem životnom dobu a češće kod osoba starijih od 50 godina i kod osoba muškog pola. Može da se javi u bilo kom delu debelog creva, ali je češći u njegovoj levoj polovini.

U Srbiji su maligni tumori debelog creva druga po učestalosti lokalizacija raka u obolevanju kod muškaraca, odnosno treća po učestalosti u obolevanju od malignih tumora kod žena.

Delovi debelog creva, apendiks i rektum. Oznake na srpskom, latinicom.
Delovi debelog creva, apendiks i rektum. Ilustracija anatomije. Izvor: Cancer Research UK / Wikimedia Commons. CC BY-SA 4.0. Prevod oznaka na srpski; prilagođena ilustracija pod CC BY-SA 4.0.

Debelo crevo je završni deo creva, dugačak oko metar i po, u kome se iz ostataka hrane upija voda i oblikuje stolica. Njegov poslednji deo, završno crevo ili rektum, ima posebnosti u ispitivanju i lečenju, pa je opisan u zasebnom tekstu o karcinomu rektuma.

Većina ovih tumora razvija se polako, tokom više godina, iz dobroćudnih izraslina na sluznici – polipa debelog creva. Zbog toga se bolest često može sprečiti uklanjanjem polipa ili otkriti dok je ograničena na zid creva, kada su izgledi za izlečenje najveći. U ranom stadijumu operacija je često jedino potrebno lečenje, dok je kod uznapredovale bolesti lečenje složenije i kombinuje operaciju, lekove i redovno praćenje.

Uzroci i faktori rizika karcinoma debelog creva

  • Godine – stariji od 50 godina češće oboljevaju, mada se bolest može javiti u bilo kom životnom dobu
  • Genetski sindromi – familijarna adenomatozna polipoza (FAP) i nasledni nepolipozni rak debelog creva (Linčov sindrom)
  • Ranije lečen rak debelog creva
  • Rak debelog creva u porodici – karcinom debelog creva kod roditelja, braće i sestara ili dece povećava šanse za obolevanje
  • Zapaljenjske bolesti creva – ulcerozni kolitis ili Kronova bolest
  • Ishrana – previše crvenog mesa i životinjske masti, a malo žitarica, voća i povrća
  • Fizička neaktivnost
  • Dugogodišnje pušenje

Da li se može sprečiti karcinom debelog creva?

Pojava raka debelog creva se često može sprečiti pravovremeno urađenom kolonoskopijom (skrining kolonoskopija).

Rizik od pojave raka debelog creva se smanjuje:

  • Održavanjem idealne telesne težine – ljudi sa prekomernom telesnom težinom i gojazni su u većem riziku od obolevanja
  • Pravilnom ishranom – savetuje se ishrana sa dosta voća, povrća, vlakana i ribe umesto crvenog mesa (svinjetine, jagnjetine, govedine) i mesnih prerađevina
  • Fizičkom aktivnošću – umerena fizička aktivnost kao što je svakodnevni brzi hod i vožnja biciklom, smanjuje rizik od obolevanja.
  • Izbegavanjem alkoholnih pića

Kako nastaje i kako se širi

Kada se u ćelijama sluznice tokom godina nagomilaju promene u genima koji kontrolišu deobu ćelija, iz polipa – najčešće adenoma – postepeno se razvija rak. Velika većina ovih tumora su adenokarcinomi, odnosno tumori žlezdanih ćelija sluznice. Tumor zatim prodire kroz zid creva i može da se proširi u okolne limfne čvorove, a krvlju najčešće u jetru i pluća.

Stadijumi bolesti

Proširenost se opisuje TNM sistemom: T označava dubinu prodora tumora kroz zid creva, N zahvaćenost limfnih čvorova, a M udaljene metastaze.

  • Stadijum I – tumor je ograničen na unutrašnje slojeve zida creva.
  • Stadijum II – tumor probija zid creva, ali limfni čvorovi nisu zahvaćeni.
  • Stadijum III – zahvaćeni su okolni limfni čvorovi.
  • Stadijum IV – postoje udaljene metastaze, najčešće u jetri ili plućima.

Ostali faktori rizika i nasledni oblici

Rizik je veći i kod osoba kojima su ranije uklanjani adenomi, kod šećerne bolesti tipa 2 i gojaznosti. Kod Linčovog sindroma bolest se javlja ranije, a povećan je i rizik od raka materice, jajnika i želuca, pa se kod sumnje na nasledni oblik savetuju genetsko savetovanje i testiranje. Poslednjih decenija bolest se sve češće otkriva i kod osoba mlađih od 50 godina.

Simptomi karcinoma debelog creva

Na karcinom debelog creva treba misliti ukoliko postoji neki od navedenih simptoma:

  • Krv u stolici
  • Promene u crevnom pražnjenju – novonastali zatvor ili proliv, smena zatvora i proliva
  • Promena oblika stolice – stolica tanka kao olovka
  • Malokrvnost
  • Neobjašnjivi gubitak u telesnoj težini

Šta se dešava ako se ne leči karcinom debelog creva?

Nelečen karcinom debelog creva može dovesti do potpunog suženja lumena debelog creva i ileusa. To je stanje koje je poznato kao „vezana creva“, praćeno je jakim bolovima u trbuhu, povraćanjem i izostankom stolice i zahteva hitno hirurško lečenje. Nelečen karcinom debelog creva može dovesti do izražene malokrvnosti, progresivnog gubitka u telesnoj težini, i pojave bolesti na drugim organima – metastaze: na jetri, plućima, mozgu… i na kraju do smrtnog ishoda.

Kako se tegobe razlikuju prema mestu tumora

U ranom stadijumu bolest često ne izaziva nikakve tegobe. Tumor u desnoj polovini creva, gde je sadržaj još tečan, retko izaziva zastoj, a krvarenje je obično nevidljivo, pa su prvi znaci često umor, bledilo i zadihanost pri naporu zbog nedostatka gvožđa. Tumor u levoj polovini češće daje promenu pražnjenja, grčeve, nadutost, vidljivu krv ili sluz u stolici i osećaj nepotpunog pražnjenja. Kod proširene bolesti mogu se javiti bol ispod desnog rebarnog luka, žutica ili uporan kašalj.

Krv u stolici najčešće potiče od hemoroida ili analne fisure, ali se to pouzdano zna tek posle pregleda.

Kada se javiti lekaru

  • Hitno – jak bol u trbuhu uz povraćanje i prestanak stolice i gasova, obilno krvarenje iz creva, nesvestica, ili jak bol u trbuhu sa visokom temperaturom (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
  • Bez odlaganja – krv u stolici, malokrvnost zbog nedostatka gvožđa otkrivena u analizama, promena pražnjenja ili oblika stolice koja traje duže od nekoliko nedelja, neobjašnjiv gubitak težine ili opipljiva masa u trbuhu.
  • Uskoro – blage, ali uporne promene u varenju, kao i rak debelog creva ili polipi u porodici, kako biste sa lekarom dogovorili kada i kako da obavljate preventivne preglede.

Kako se postavlja dijagnoza karcinoma debelog creva?

Karcinom (rak) debelog creva se otkriva kolonoskopijom. Kolonoskopija je zlatni standard u dijagnostici bolesti debelog creva. Ovim endoskopskim pregledom se pregleda cela dužina debelog creva i tom prilikom uzima uzorak tkiva i šalje na patohistološku analizu.

Kada se dijagnoza karcinoma debelog creva potvrdi patohistološki, potrebno je uraditi dodatne dijagnostičke procedure:

Sa tim nalazima će Vas pregledati hirurg ili tim lekara koji čine onkološki konzilijum (u kome su hirurg, internista – onkolog i radiolog-radioterapeut) kako bi se napravio plan Vašeg lečenja.

Da li se karcinom debelog creva može otkriti pre nego što se pojave simptomi bolesti?

Rano otkrivanje raka debelog creva spasava život.

  • Pregled stolice na okultno (skriveno) krvarenje (FOBT, hem check test) – Karcinom, kao i polipi debelog creva, često izazivaju krvarenje, a ovaj laboratorijski test otkriva tragove krvi u stolici koji nisu vidljivi golim okom. Ovaj pregled treba da rade svi ljudi posle 40. godine života, i to jedanput godišnje, iz tri uzastopna uzorka stolice.
  • Kolonoskopija – pomoću kolonoskopa, optičkog instrumenta kojim se pregleda cela dužina debelog creva. Kolonoskopija otkriva prisustvo polipa, dobroćudnih izraslina u debelom crevu koje se tokom ovog pregleda mogu ukloniti i poslati na patohistološku analizu.

Važno je svaki polip ukloniti na vreme, jer ukoliko se ne uklone postoji mogućnost da se iz postojećeg polipa razvije rak debelog creva. U zavisnosti od rezultata, savetuje se kolonoskopska kontrola.

Kolonoskopija se savetuje kao obavezan pregled posle 50. godine života, bez obzira na to da li postoje faktori rizika. Ukoliko je nalaz uredan, treba je ponavljati jednom u 10 godina.

Ukoliko je član porodice imao karcinom ili polip (adenom) debelog creva pre 60. godine, kolonoskopija se savetuje već u 40. godini života ili 10 godina pre godina u kojima je otkriven karcinom kod člana porodice. U tom slučaju kolonoskopija se ponavlja na pet godina.

Šema zida creva sa prikazom T stadijuma karcinoma debelog creva
T stadijumi karcinoma debelog creva pokazuju koliko je tumor duboko prodro kroz zid creva – od ranog prodora ispod sluznice (T1) do probijanja spoljašnjeg omotača (T4). Stadijum se konačno određuje pregledom uklonjenog tkiva. Izvor: Cancer Research UK / Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0. Prevod oznaka na srpski; prilagođena ilustracija pod CC BY-SA 4.0.

Šta pokazuju dodatni nalazi

  • Tumorski marker CEA – belančevina u krvi koja može biti povišena kod ovog raka. Ne služi za postavljanje dijagnoze, ali vrednost pre operacije služi kao polazna tačka za kasnije praćenje.
  • Molekularne analize tkiva – MMR ili MSI status pokazuje da li je u ćelijama tumora očuvan mehanizam popravke DNK; utiče na izbor lečenja i može da ukaže na Linčov sindrom. Kod proširene bolesti ispituju se i geni RAS i BRAF, od kojih zavisi izbor ciljanih lekova.
  • CT kolonografija – ako kolonoskop zbog suženja ne može da prođe do kraja, ostatak creva se pregleda ovim snimanjem ili kolonoskopijom u prvim mesecima posle operacije.

Kako se pripremiti za pregled

  • Medicinska dokumentacija – ponesite ranije nalaze kolonoskopije i patohistologije, snimke na disku i skorašnje analize krvi.
  • Spisak lekova – posebno lekova za razređivanje krvi, za šećernu bolest i preparata gvožđa. Da li ih treba privremeno obustaviti određuje lekar; ne prekidajte ih na svoju ruku.
  • Porodična istorija i dnevnik simptoma – zapišite ko je u porodici imao rak ili polipe creva i u kojim godinama, od kada traju tegobe i koliko ste izgubili na težini.
  • Priprema creva – dan ili dva pre kolonoskopije jede se hrana bez vlakana i semenki, a zatim se pije propisano sredstvo za čišćenje, najčešće u dve doze.
  • Pitanja za lekara – koji je stadijum bolesti, koji su pregledi još potrebni i kada se očekuju nalazi.

Kako se leči karcinom debelog creva?

Onkološki konzilijum (u kome su hirurg, internista – onkolog/medikalni onkolog i radiolog-radioterapeut) pravi plan Vašeg lečenja a imajući u vidu stadijum bolesti.

Lokalizovani karcinom debelog creva se inicijalno leči hirurški i to laparoskopskim ili otvorenim pristupom.

U oba pristupa se uklanja oboleli deo debelog creva zajedno sa regionalnim limfnim čvorovima. U zavisnosti od lokalizacije i veličine tumora moguće je ukloniti deo debelog creva (desnu ili levu polovinu) ili debelo crevo u celosti.

Laparoskopskom tehnikom kroz male rezove na trbušnom zidu uz pomoć posebno dizajniranih instrumenata i kamere sa uvećanjem od 5 do 10 puta, hirurg može pristupiti svakom delu trbuha i izvesti operaciju.

Ovako mali rezovi i minimalno invazivna hirurška tehnika omogućavaju brži oporavak uz kraće bolničko lečenje i manji rizik od infekcije.

Operacija i boravak u bolnici

Operacija se izvodi u opštoj anesteziji. U nedeljama pre operacije savetuju se prestanak pušenja, dobra ishrana i kretanje. Posle uklanjanja obolelog dela hirurg spaja preostale krajeve creva – to spajanje se naziva anastomoza – tako da se stolica i dalje prazni prirodnim putem. Po programima ubrzanog oporavka pacijent već prvog dana ustaje, pije tečnost i počinje da jede. Posle laparoskopske operacije boravak u bolnici najčešće traje tri do pet dana, a posle otvorene operacije ili kod komplikacija duže.

Osnovno o stomi

Stoma je otvor creva izveden na kožu trbuha, kroz koji se stolica prazni u kesicu. Kod raka debelog creva nije pravilo: najčešće je potrebna kod hitne operacije zbog zapušenja ili probijanja creva, kada spajanje nije bezbedno. Takva stoma je često privremena i zatvara se manjom operacijom posle nekoliko meseci.

Hemioterapija i radioterapija prema stadijumu

  • Hemioterapija posle operacije – takozvana adjuvantna hemioterapija preporučuje se u stadijumu III i kod stadijuma II sa nepovoljnim osobinama, da bi se smanjio rizik od povratka bolesti. Počinje po pravilu unutar osam nedelja od operacije i traje tri do šest meseci. Pre početka se radi test na nedostatak enzima DPD, koji povećava rizik od teških neželjenih efekata. U stadijumu I i kod stadijuma II niskog rizika dovoljno je praćenje.
  • Hemioterapija pre operacije – kod tumora uraslog u okolne organe ponekad se lečenje započinje lekovima, da bi se tumor smanjio.
  • Radioterapija – zračenje se kod raka kolona primenjuje retko, za razliku od karcinoma rektuma.
  • Lečenje proširene bolesti – osnova je hemioterapija, često uz ciljane (biološke) lekove izabrane prema RAS i BRAF statusu, a kod MSI-H tumora imunoterapija. Malobrojne metastaze u jetri ili plućima mogu se ukloniti operacijom ili uništiti lokalnim metodama, pa je i tada kod dela pacijenata moguća dugotrajna kontrola bolesti.

Oporavak i okvirni rokovi

  • Prve nedelje kod kuće – svakodnevne šetnje i manji, češći obroci; pražnjenje creva može nedeljama biti neredovno ili češće.
  • Patohistološki nalaz – obično stiže za dve do tri nedelje, a zatim konzilijum odlučuje o hemioterapiji.
  • Dizanje tereta – izbegavajte teško podizanje četiri do šest nedelja, zbog rizika od kile na mestu reza.
  • Vožnja i posao – vožnja kada bez bola možete naglo da zakočite; povratak lakšem poslu najčešće posle četiri do šest nedelja, fizički zahtevnom kasnije.

Znaci za hitno javljanje

  • Temperatura 38 °C ili viša – naročito tokom hemioterapije.
  • Pojačan bol u trbuhu – uz povraćanje ili prestanak gasova i stolice.
  • Promene na rani ili stomi – crvenilo i gnojni sekret na rani, tamna boja stome ili krvarenje.
  • Otok noge ili nagli nedostatak vazduha – mogući znaci tromboze.
  • Jak proliv – više puta dnevno tokom hemioterapije, uz slabost.

Kontrole i onkološko praćenje

Posle lečenja sledi onkološko praćenje, najčešće ukupno pet godina, a najgušće u prve tri godine, kada je rizik od povratka bolesti najveći. Kontrole obuhvataju pregled i CEA na tri do šest meseci u prve tri godine, zatim ređe; CT grudnog koša i trbuha u razmacima koje određuje onkolog; i kontrolnu kolonoskopiju, prvu obično godinu dana posle operacije, a dalje prema nalazu. Zdrav način života opisan u delu o prevenciji koristan je i posle lečenja.

Najčešća pitanja

Ponesite nalaz kolonoskopije, rezultat biopsije, postojeće snimke sa opisima i spisak terapije. Ako neki nalaz još nije gotov, javite to prilikom zakazivanja; nemojte sami odlagati potrebnu procenu.

Ako vi to želite i pravila ustanove dozvoljavaju, prisustvo bliske osobe može pomoći da zapamtite objašnjenja i dogovorene korake. Unapred pripremite pitanja i navedite šta vam je najvažnije.

Da. Navedite i biljne preparate, vitamine i lekove bez recepta, jer pojedini mogu uticati na zgrušavanje ili propisanu terapiju. Nemojte ih uvoditi kao zamenu za preporučeno lečenje.

Da. Srodnici u prvom kolenu imaju veći rizik i treba da sa lekarom dogovore preventivne preglede, koji kod njih počinju ranije nego u opštoj populaciji. Ako se posumnja na Linčov sindrom ili familijarnu adenomatoznu polipozu, savetuje se i genetsko testiranje.

Može, naročito kada se otkrije rano. U prvom i drugom stadijumu operacija najčešće dovodi do izlečenja, a u trećem stadijumu, uz hemioterapiju, veliki broj pacijenata ostaje bez bolesti. I kod dela pacijenata sa metastazama koje se mogu ukloniti moguće je dugotrajno preživljavanje.

Prvih nedelja prijaju manji i češći obroci, dovoljno tečnosti i postepeno uvođenje vlakana. Posle oporavka većina ljudi jede normalno, uz preporuku da ishrana bude bogata povrćem, voćem i integralnim žitaricama, sa manje crvenog i prerađenog mesa.

Ne obavezno. Lekovi koji se najčešće koriste posle operacije ovog raka, kao što su oksaliplatina i kapecitabin, obično izazivaju samo blago proređivanje kose, a potpun gubitak kose je redak. Onkolog će objasniti očekivane neželjene efekte vašeg protokola.

Ne pouzdano. Svetla krv na toalet-papiru češće potiče od hemoroida, ali i tumor u završnom delu creva može krvariti na isti način. Zato je kod novonastalog krvarenja, posebno uz promenu stolice ili malokrvnost, potreban pregled, a često i kolonoskopija.

Ass. dr Miljan Milanović

Ass. dr Miljan Milanović

Abdominalni hirurg

Sava Medical Hospital

Primetili ste krv u stolici ili promene u pražnjenju creva? Saznajte koji su rani simptomi raka debelog creva i kada je vreme za posetu lekaru.

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU

Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji

Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju

KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta

Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont

Konferencija Kijev

Dr Radoš Đinović – predavač po pozivu na naučno praktičnoj konferenciji u kijevskoj dečjoj bolnici Ohmadit

Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Vodič za pacijenta/pratioca

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam  na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs. 

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od  00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

 Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Popunjavanje upitnika - SMH

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje  laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam  email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da  navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije  u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  1. Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  2. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  3. Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
    • SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
  4. Lične stvari:
    • Veš, češalj, pribor za brijanje
    • Pomagalo ( ako ga koristite):
      • naočari i futrola
      • sočiva sa kutijicom za čuvanje
      • slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
      • štap, štake..
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI 
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

    LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
  3. Lične stvari:

    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

  • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
  • ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
  • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
  • o alergiji na lekove i hranu
  • o intoleranciji na određene namirnice
  • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  1. „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  2. Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  3. TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  4. Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

  • Kućni red
  • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama,  je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinite lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju  i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima  kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije  anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu (ukoliko imate dren)
  5. Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

  • eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
  • posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
  • ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj  osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

  • ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
  • ne dovodi decu u posetu
  • obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
  • isključi mobilni telefon tokom posete
  • ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
  • ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

  • koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
  • kakav režim ishrane treba da poštujete
  • kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
  • kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i  ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

  • stanje operativne rane
  • da li je terapija odgovarajuća
  • razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
  • prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

  • Gotovinom (u dinarima)
  • Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
  • Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital  ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

  • Generali osiguranje Srbija
  • Globos osiguranje
  • Milenijum osiguranje
  • Wiener Städtische
  • Triglav osiguranje
  • Dunav osiguranje
  • DDOR osiguranje
  • Uniqa osiguranje
  • Sava osiguranje
  • Allianz
  • Cigna
  • AP Companies
  • Savitar
  • Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja  i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

  • Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
  • Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
  • Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
  • Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.