Kako se donosi odluka
Lečenje se prilagođava uzroku i tome da li je oblik prolazan ili trajan. Cilj je da osoba bude bez tegoba, a da kalcijum bude u donjem delu normalnog opsega ili tik ispod njega, jer viši kalcijum na terapiji povećava gubitak kalcijuma mokraćom i opterećuje bubrege. U isto vreme prate se fosfor, magnezijum i kalcijum u mokraći. Doze lekova određuje endokrinolog i menja ih prema nalazima, a ne prema osećaju.
Lečenje akutne hipokalcemije
Kod jakih grčeva, otežanog disanja ili napada grčeva celog tela kalcijum se daje u venu, u bolnici, uz praćenje srčanog rada na monitoru. Istovremeno se uvode ili povećavaju tablete kalcijuma i aktivnog vitamina D, a nadoknađuje se i magnezijum ako je nizak. Posle operacije štitaste žlezde kalcijum se zbog toga proverava pre otpusta, a pacijent dobija pisano uputstvo kako da poveća tablete ako se jave trnjenje i grčevi.
Uobičajeno lečenje tabletama
- Kalcijum – kalcijum-karbonat se uzima uz obrok, jer mu je za upijanje potrebna želudačna kiselina, a kalcijum-citrat i kod osoba koje uzimaju lekove protiv kiseline. Dnevna količina se deli u više manjih doza; kalcijum uz obrok vezuje i fosfor iz hrane.
- Aktivni vitamin D – kalcitriol ili alfakalcidol. Ovi lekovi ne zavise od PTH, jer zaobilaze korak aktivacije u bubregu koji bez PTH ne radi. Kalcitriol deluje brzo i kratko.
- Obični vitamin D – holekalciferol, u dozi koja održava normalne zalihe vitamina D.
- Magnezijum – kada je nizak.
- Tiazidni diuretici – lekovi koji smanjuju gubitak kalcijuma mokraćom; uvode se kada je kalcijum u mokraći visok, uz ishranu sa manje soli i praćenje kalijuma i magnezijuma.
- Ishrana sa manje fosfora – kod povišenog fosfora: manje topljenih sireva, suhomesnatih proizvoda, gaziranih napitaka tipa kola i gotove hrane.
Nadoknada paratireoidnog hormona
Kod dela pacijenata tablete nisu dovoljne: tegobe traju, potrebne su veoma visoke doze, kalcijum mnogo varira, fosfor ili kalcijum u mokraći ostaju visoki ili rad bubrega slabi. Tada se može razmotriti nadoknada samog hormona.
- Palopegteriparatid – produženo delujući oblik PTH koji se daje jednom dnevno, injekcijom pod kožu, olovkom sličnom insulinskoj. Registrovan je za odrasle sa hroničnim hipoparatireoidizmom u Evropskoj uniji i SAD; kod većine pacijenata omogućava prekid ili veliko smanjenje tableta kalcijuma i aktivnog vitamina D. Dostupnost i pokrivenost troškova razlikuju se od zemlje do zemlje.
- Teriparatid – kratkodelujući oblik PTH registrovan za osteoporozu; kod hipoparatireoidizma se koristi samo izuzetno, prema proceni endokrinologa.
Uvođenje hormona zahteva česte analize kalcijuma u prvim nedeljama, jer se tablete postepeno smanjuju. Lekovi koji se kod hipoparatireoidizma ne koriste rutinski su cinakalcet i lekovi za osteoporozu (bisfosfonati, denosumab), jer dodatno usporavaju obnovu kostiju.
Operacija i hirurške mogućnosti
Hipoparatireoidizam se ne leči operacijom. Hirurgija ima ulogu u sprečavanju: tokom operacije štitaste žlezde hirurg čuva paraštitaste žlezde, a slučajno uklonjenu ili oštećenu žlezdu usitni i ugradi u mišić vrata, gde često nastavi da radi posle nekoliko nedelja. Presađivanje paraštitastog tkiva od drugog davaoca za sada se izvodi samo u okviru ispitivanja u specijalizovanim centrima.
Trudnoća i dojenje
Trudnoću je najbolje planirati. Tokom trudnoće potrebe za kalcijumom i aktivnim vitaminom D mogu da se menjaju u oba smera, pa se kalcijum proverava na 3–4 nedelje, a češće u mesecu pred porođaj i posle njega. Cilj je kalcijum u donjem do srednjem delu normalnog opsega, jer i nizak i visok kalcijum mogu naškoditi bebi. Tiazidni diuretici i nadoknada PTH se u trudnoći ne koriste. Tokom dojenja potreba za lekovima često opada, pa postoji rizik od previsokog kalcijuma; zato se analize posle porođaja rade češće. Endokrinolog sarađuje sa ginekologom i neonatologom.
Oporavak i okvirni rokovi
Kod prolaznog oblika posle operacije terapija se postepeno smanjuje tokom nekoliko nedelja do meseci, uz kontrole kalcijuma i PTH. Kod trajnog oblika, kada je kalcijum stabilan, nema ograničenja u poslu, vožnji, sportu i putovanjima. Na putovanja ponesite dvostruku količinu lekova u ručnom prtljagu i pisano uputstvo lekara. Kod jakog znojenja, povraćanja ili proliva potrebe za kalcijumom se menjaju, pa se lekar pita da li treba privremeno povećati dozu.
Znaci za hitno javljanje
- Grčevi šaka i stopala koji ne popuštaju posle dodatne doze kalcijuma.
- Piskavo ili otežano disanje.
- Napad grčeva ili gubitak svesti.
- Jaka žeđ, učestalo mokrenje, povraćanje i zbunjenost – znaci previsokog kalcijuma.
Kontrole i život sa bolešću
Dok se doze podešavaju, kalcijum se proverava na 1–2 nedelje, a nekoliko dana posle svake veće promene terapije. Kod stabilnog stanja kalcijum, fosfor, magnezijum i rad bubrega proveravaju se na 3–12 meseci, vitamin D na 6–12 meseci, a kalcijum u mokraći na 6–24 meseca. Ultrazvuk bubrega ponavlja se po potrebi. Kontrola je potrebna i pri uvođenju novih lekova, posebno diuretika, kortikosteroida, lekova protiv želudačne kiseline i pri promeni doze levotiroksina. Ako je za isti kalcijum potrebno sve više tableta, proverava se da li postoji neprepoznata celijakija ili druga bolest creva koja ometa upijanje. Korisno je nositi karticu ili narukvicu sa podatkom o bolesti, za slučaj hitnog stanja.
