Krup (subglotični laringitis) kod dece

Dečja pulmologija

Krup je virusna upala grkljana i dušnika kod male dece, kod koje otok sluzokože ispod glasnih žica sužava disajni put. Najčešće se javlja kod dece od šest meseci do tri godine, a važno je smiriti dete, jer plač i strah pojačavaju suženje disajnog puta.

Poznato i kao: subglotični laringitis; engl. croup.

Ukratko o lečenju krupa kod dece

Dijagnostika	pregled; pulsna oksimetrija; laringoskopija kod ponavljanog ili netipičnog krupa
Metode lečenja	smirivanje deteta i uspravan položaj; kortikosteroidi; inhalacija adrenalina kod težeg oblika
Povezane teme	Dečja pulmologija · akutne infekcije gornjih disajnih puteva kod dece · astma kod dece · klinički pregled dečjeg pulmologa

Krup je virusna upala grkljana (larinksa) i dušnika (traheje) kod male dece, kod koje otok sluzokože ispod glasnih žica sužava disajni put. Najčešće se javlja kod dece od šest meseci do tri godine, ali može i do pete ili šeste godine. Stručni naziv je laringotraheitis ili subglotični laringitis, a kod nas se često koristi i naziv „pseudokrup“, da bi se razlikovao od nekadašnjeg pravog krupa kod difterije, koja je zahvaljujući vakcinaciji danas izuzetno retka.

Krup se lako prepoznaje po lajavom kašlju, koji podseća na lavež psa ili foke, promuklosti i šumnom, piskavom udisaju (stridoru). Tegobe tipično počinju ili se pojačavaju noću, često naglo, što roditelje jako uplaši. Kod velike većine dece krup je blag i prolazi za dva do tri dana, uz negu kod kuće i, kada je potrebno, jednu dozu kortikosteroida.

Kod manjeg broja dece otok je jači i disanje postaje teško. Tada je potrebna hitna pomoć. Zato roditelji treba da znaju po čemu se razlikuju blag i težak krup, šta mogu da urade odmah i kada da krenu u hitnu službu.

Kako nastaje krup

Krup izazivaju virusi koji se prenose kapljicama i rukama. Infekcija počinje u nosu i grlu, a zatim zahvata grkljan i dušnik. Deo disajnog puta neposredno ispod glasnih žica (subglotis) kod male dece je najuži deo gornjih disajnih puteva i okružen je čvrstim hrskavičavim prstenom. Kada sluzokoža na tom mestu otekne, nema prostora da se širi ka spolja, već sužava prolaz za vazduh. Kod male dece i otok od jednog milimetra značajno smanjuje prečnik disajnog puta. Zato krup pogađa decu, a ne odrasle, koji imaju šire disajne puteve.

Uzročnici

Virusi parainfluence – najčešći uzročnici, posebno u jesen.
Drugi virusi – korona virus (uključujući SARS-CoV-2), RSV, virusi gripa, adenovirusi, metapneumovirus i rinovirusi.

Ponavljani (spazmodični) krup

Kod nekih dece krup se ponavlja više puta godišnje, često bez jasne prehlade, sa naglim noćnim napadom koji se brzo smiri. Ovaj oblik češće se javlja kod dece sa alergijama, astmom ili refluksom. Kada se krup ponavlja često, javlja se pre šestog meseca ili posle šeste godine, ili između epizoda postoji šumno disanje, potrebna je procena dečjeg pulmologa ili ORL specijaliste zbog moguće urođene ili stečene suženosti disajnih puteva.

Faktori rizika

Uzrast od šest meseci do tri godine – najuži disajni putevi.
Muški pol – dečaci češće obolevaju.
Sezona – kasna jesen i zima.
Raniji krup – deca koja su već imala krup sklonija su novim epizodama.
Prevremeno rođenje i dugotrajna intubacija – mogu da ostave suženje ispod glasnih žica, zbog kojeg je svaki krup teži.

Prevencija

Specifične prevencije nema. Pranje ruku, izbegavanje kontakta sa bolesnim osobama i dom bez duvanskog dima smanjuju broj prehlada. Vakcinacija protiv difterije i hemofilusa tip b, koje mogu da izazovu teške oblike upale grkljana, sastavni je deo obaveznog kalendara.

Tipične tegobe

Lajavi kašalj – grub, metalan, „kao lavež“, najjači noću.
Promuklost – promukao glas ili plač.
Stridor – piskav, šuman zvuk pri udisaju, koji se čuje kada dete plače, a kod težeg krupa i dok miruje.
Prehlada pre krupa – curenje nosa, blaga temperatura jedan do dva dana pre lajavog kašlja.
Otežano disanje – kod težeg oblika uvlačenje tkiva iznad grudne kosti i između rebara pri udisaju.

Tok bolesti

Tegobe se obično javljaju naglo, uveče ili noću, i najjače su prve dve noći. Danju se dete često oseća bolje, a uveče se tegobe vraćaju. Kod većine dece krup prolazi za tri do pet dana, a kašalj može da traje do nedelju dana. Plač i uznemirenost pojačavaju stridor, pa je smirivanje deteta deo lečenja.

Kako razlikovati blag i težak krup

Blag krup – lajavi kašalj, stridor samo pri plaču ili uznemirenosti, bez uvlačenja grudnog koša, dete je budno, igra se i pije.
Umeren krup – stridor se čuje i kada dete miruje, postoji uvlačenje tkiva pri udisaju, ali je dete mirno i reaguje normalno.
Težak krup – glasan stridor u miru, jako uvlačenje grudnog koša, uznemirenost ili, obrnuto, pospanost i mlitavost, bledilo ili plavičaste usne. Utišavanje stridora kod iscrpljenog deteta je opasan znak, a ne znak poboljšanja.

Stanja koja liče na krup

Postoje retka, ali hitna stanja koja liče na krup. Epiglotitis, bakterijska upala poklopca grkljana, i bakterijski traheitis izazivaju visoku temperaturu, teško opšte stanje, bolno gutanje i balavljenje; dete sedi nagnuto napred i ne želi da legne. Udahnuto strano telo izaziva iznenadan kašalj i gušenje, najčešće tokom igre ili jela, bez prethodne prehlade. Teška alergijska reakcija sa otokom grla počinje naglo, posle hrane, leka ili uboda insekta, i često uz osip.

Kada se javiti lekaru

Hitno (pozovite 194 ili idite u najbližu hitnu službu) – stridor se čuje i kada dete miruje, uvlače se tkiva iznad grudne kosti i između rebara, dete balavi ili ne može da guta, sedi nagnuto napred, usne su plavičaste, dete je neobično pospano ili iscrpljeno, ili postoji sumnja da je udahnulo strani predmet.
Bez odlaganja (isti dan) – lajavi kašalj sa stridorom pri plaču, temperatura viša od 39 stepeni, dete ne pije dovoljno, ili tegobe ne prolaze posle tri do četiri dana.
Uskoro – krup se ponavlja više puta godišnje, dete ima šumno disanje i između prehlada, ili je krup bio pre šestog meseca života.

Pregled

Dijagnoza krupa postavlja se na osnovu tipične slike: lajavi kašalj, promuklost i stridor kod male dece, uz prethodnu prehladu. Lekar posmatra dete dok sedi u krilu roditelja, sluša disanje, procenjuje uvlačenje grudnog koša, boju kože i stanje svesti. Na osnovu toga procenjuje težinu bolesti, često uz bodovni sistem (Westley skor). Pregled grla špatulom kod deteta sa izraženim stridorom se izbegava, jer može da ga uznemiri i pogorša disanje.

Kada su potrebni dodatni pregledi

Pulsna oksimetrija – merenje kiseonika u krvi senzorom na prstu. Kod blagog i umerenog krupa je normalna; niska vrednost je znak težeg oblika.
Rendgen vrata i pluća – nije potreban za dijagnozu. Radi se samo kada je slika netipična ili kada se sumnja na strano telo ili drugu bolest.
Laringoskopija – pregled grkljana tankim fleksibilnim endoskopom kod ponavljanog ili netipičnog krupa, kod krupa pre šestog meseca i kada stridor postoji i između infekcija. Izvodi ga ORL specijalista ili dečji pulmolog.

Analize krvi i brisevi kod tipičnog krupa obično nisu potrebni.

Šta nalazi znače

Tipična slika kod deteta odgovarajućeg uzrasta dovoljna je za dijagnozu i lečenje. Visoka temperatura, teško opšte stanje, balavljenje i slab odgovor na lečenje upućuju na epiglotitis ili bakterijski traheitis, koji se leče u bolnici. Kod ponavljanog krupa lekar traži alergije, astmu, refluks i suženje disajnih puteva.

Kako se pripremiti za pregled

Snimite kašalj i disanje – kratak video tokom noćne epizode često je najkorisniji nalaz, jer se tegobe danju smire.
Zabeležite tok – kada su tegobe počele, da li je bilo temperature i šta je dete dobilo od lekova.
Ranija stanja – prevremeno rođenje, ranija intubacija, raniji krup ili alergije.
Smirite dete – dete koje je mirno i u krilu roditelja lakše diše i lakše se pregleda.

Kako se donosi odluka

Lečenje zavisi od težine krupa. Blag krup se uglavnom leči kod kuće, dok umeren i težak zahtevaju pregled i lekove u hitnoj službi, a ponekad i boravak u bolnici. Krup izazivaju virusi, pa antibiotici ne pomažu.

Šta roditelji mogu da urade odmah

Smirite dete – uzmite ga u krilo, pričajte mirno, ponudite omiljenu igračku ili crtani film. Plač i strah pojačavaju suženje disajnog puta.
Uspravan položaj – dete lakše diše kada sedi.
Tečnost – nudite vodu u malim gutljajima ako dete može da pije.
Snižavanje temperature i bola – paracetamol ili ibuprofen prema težini deteta.

Udisanje pare iz kupatila, vlažni ovlaživači i noćni izlazak na hladan vazduh godinama su preporučivani, ali istraživanja nisu pokazala da skraćuju krup ili olakšavaju disanje. Ako roditelji ipak izlaze sa detetom na svež vazduh, dete treba da bude toplo obučeno, a vrela para je opasna zbog opekotina.

Kortikosteroidi

Kortikosteroid (najčešće deksametazon) je osnovni lek za krup. Jedna doza na usta, ili ređe u mišić ili inhalacijom, smanjuje otok sluzokože. Počinje da deluje za jedan do dva sata, a efekat traje do tri dana. Daje se kod blagog, umerenog i teškog krupa. Kod deteta koje je dobilo kortikosteroid ređe je potreban povratak u hitnu službu i boravak u bolnici. Jedna ili dve doze kortikosteroida kod dece su bezbedne. Lek prepisuje i dozira lekar; ne dajte detetu kortikosteroide iz kućne apoteke bez dogovora.

Inhalacija adrenalina

Kod umerenog i teškog krupa, sa stridorom u miru i uvlačenjem grudnog koša, u hitnoj službi se daje inhalacija adrenalina preko nebulizatora. Adrenalin brzo skuplja krvne sudove u sluzokoži i za 10 do 30 minuta olakšava disanje. Efekat traje oko dva sata, pa dete posle inhalacije ostaje na posmatranju najmanje dva do četiri sata, jer se tegobe mogu vratiti. Inhalacija se može ponoviti.

Lečenje u bolnici

Dete se zadržava u bolnici kada mu je potrebno više od jedne inhalacije adrenalina, kada je zasićenost kiseonikom niska, kada ne može da pije ili kada je mlađe od šest meseci. U bolnici se primenjuju kiseonik, ponovljene inhalacije adrenalina i tečnost. Veoma retko, kod najtežih oblika, dete se leči u jedinici intenzivne nege, uz obezbeđivanje disajnog puta. Boravak obično traje jedan do dva dana.

Oporavak kod kuće

Noći – sledeće jedna do dve noći tegobe mogu ponovo da se pojačaju. Spavajte u blizini deteta, da biste čuli disanje.
Kašalj – blagi lajavi kašalj može da traje nekoliko dana, a promuklost do nedelju dana.
Vrtić – dete se vraća kada nema temperaturu i kada mirno spava, obično posle tri do pet dana.
Aktivnosti – igra i šetnja su dozvoljene čim se dete oseća dobro.
Znaci za ponovni pregled – stridor u miru, uvlačenje grudnog koša, visoka temperatura posle poboljšanja, balavljenje, pospanost.

Ponovljeni krup i kontrole

Posle jedne epizode tipičnog krupa kontrole kod specijaliste nisu potrebne. Kod dece koja imaju krup više puta, ili kod koje je bio veoma težak, dečji pulmolog ispituje alergije, astmu i refluks, a po potrebi ORL specijalista pregledom endoskopom proverava grkljan i dušnik. Roditelji dece sklone krupu dobijaju uputstvo šta da urade na početku epizode.

Najčešća pitanja

Da li je krup zarazan?

Virus koji ga izaziva jeste i prenosi se kao prehlada. Kod starije dece i odraslih isti virus obično izazove samo kijavicu i promuklost.

Može li dete da dobije krup više puta?

Da. Neka deca imaju krup nekoliko puta, obično do šeste godine, jer krup mogu da izazovu različiti virusi.

Da li pomaže sirup protiv kašlja?

Ne. Sirupi protiv kašlja ne deluju na otok grkljana i ne preporučuju se maloj deci.

Da li krup ostavlja posledice?

Kod velike većine dece ne. Deca koja imaju čest krup imaju nešto veću verovatnoću da kasnije dobiju astmu ili alergijske tegobe.

Treba li kod kuće imati inhalator?

Kod tipičnog krupa inhalacije fiziološkim rastvorom nisu se pokazale korisnim. O lekovima za decu sklonu krupu dogovorite se sa pedijatrom.

Šta ako krup počne noću, a dete mirno diše?

Ako je stridor prisutan samo pri plaču, a dete se smiri i normalno diše, ostanite uz njega i javite se pedijatru ujutru. Ako se stridor čuje u miru, javite se hitnoj službi.

Šta roditelji mogu odmah da urade?

Smirite dete – uzmite ga u krilo, pričajte mirno, ponudite omiljenu igračku ili crtani film. Dete lakše diše kada sedi, a vodu nudite u malim gutljajima ako dete može da pije.

Šta je najkorisnije pokazati lekaru?

Kratak video kašlja i disanja tokom noćne epizode često je najkorisniji nalaz, jer se tegobe danju smire.

Kada se dete vraća u vrtić?

Kada nema temperaturu i kada mirno spava, obično posle tri do pet dana. Sledeće jedna do dve noći tegobe mogu ponovo da se pojačaju, pa spavajte u blizini deteta.

Kako doći do nas?

Sava Medical Hospital se nalazi u Beogradu, u rezidencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 36 00 i +381 67 777 36 00

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +381 11 397 21 83; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 309 04 01; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.