Akutne infekcije gornjih disajnih puteva kod dece (prehlada, upala grla, sinusitis)

Dečja pulmologija

Akutne infekcije gornjih disajnih puteva najčešće su bolesti u detinjstvu i obuhvataju prehladu, upalu ždrela i krajnika, akutni sinusitis, upalu srednjeg uha i krup. Većinu izazivaju virusi i prolaze same za sedam do deset dana, a antibiotik je potreban samo kod bakterijskih infekcija.

Poznato i kao: prehlada, upala grla, sinusitis; engl. upper respiratory tract infections in children.

Ukratko o lečenju akutnih infekcija gornjih disajnih puteva kod dece

Dijagnostika	pregled grla, nosa i ušiju; brzi test ili bris grla na streptokok; analize krvi samo kod sumnje na komplikaciju
Metode lečenja	nega kod kuće – tečnost, čišćenje nosa, snižavanje temperature; antibiotik kod streptokokne upale grla i pojedinih upala uha i sinusitisa
Povezane teme	Dečja pulmologija · krup (laringitis) kod dece · ponavljane respiratorne infekcije kod dece · alergijski rinitis kod dece

Akutne infekcije gornjih disajnih puteva su najčešće bolesti u detinjstvu. Obuhvataju infekcije nosa, ždrela, krajnika, sinusa, srednjeg uha i grkljana: prehladu (akutni rinitis), upalu ždrela i krajnika (faringitis i tonzilitis), akutni sinusitis, upalu srednjeg uha (otitis) i krup. Dete predškolskog uzrasta prosečno ima šest do osam ovakvih infekcija godišnje, a u prvoj godini polaska u vrtić i više.

Većinu ovih infekcija izazivaju virusi. One prolaze same za sedam do deset dana, a kašalj ponekad traje do tri nedelje. Antibiotik kod virusne infekcije ne skraćuje bolest i ne sprečava komplikacije, ali može da izazove proliv, osip i otpornost bakterija. Antibiotik je potreban samo kod manjeg broja dece, na primer kod streptokokne upale grla, nekih upala uha i bakterijskog sinusitisa.

Roditeljima je najvažnije da znaju šta je očekivan tok prehlade, kako da olakšaju tegobe kod kuće i koji znaci govore da infekcija nije obična ili da se proširila na pluća. Kada se infekcije ponavljaju veoma često ili traju neuobičajeno dugo, potrebna je procena pedijatra ili dečjeg pulmologa, o čemu više piše u tekstu o ponavljanim respiratornim infekcijama.

Kako nastaju infekcije

Virusi i bakterije se prenose kapljicama pri kašljanju, kijanju i govoru, i preko ruku i predmeta. Deca stalno dodiruju lice, igračke i jedna drugu, a njihov imunološki sistem se tek upoznaje sa stotinama različitih virusa. Svaka preležana infekcija gradi imunitet na taj virus, pa se broj infekcija postepeno smanjuje posle šeste ili sedme godine. Sluzokoža nosa, ždrela, sinusa i uha je povezana, pa se infekcija lako širi iz nosa na uho ili sinuse.

Najčešći oblici i uzročnici

Prehlada (akutni rinitis, nazofaringitis) – izaziva je više od 200 virusa, najčešće rinovirusi, ali i korona virusi, RSV, adenovirusi i drugi.
Upala ždrela i krajnika (faringitis, tonzilitis) – kod male dece gotovo uvek virusna. Kod dece od pete do petnaeste godine oko trećine slučajeva izaziva bakterija streptokok grupe A, koju je važno prepoznati i lečiti antibiotikom.
Akutna upala srednjeg uha (otitis media) – nastaje kada se sekret nakupi iza bubne opne tokom prehlade. Uzročnici su virusi i bakterije (pneumokok, hemofilus, moraksela).
Akutni sinusitis – upala sinusa, šupljina u kostima lica. Svaka prehlada zahvata i sinuse, ali o bakterijskom sinusitisu govorimo tek kada tegobe traju duže od deset dana bez poboljšanja ili se pogoršaju posle početnog poboljšanja.
Grip (influenca) – izaziva visoku temperaturu, bolove u mišićima i jaku malaksalost, a kod male dece može da bude težak.
Upala grkljana (laringitis, krup) – promuklost, lajavi kašalj, kod male dece otežan udah.

Faktori rizika za češće i teže infekcije

Boravak u kolektivu – jaslice, vrtić, škola, starija braća i sestre.
Pasivno pušenje – dim oštećuje cilije, sitne dlačice koje čiste disajne puteve.
Uvećan treći krajnik (adenoidi) – otežava disanje na nos i oticanje sekreta iz uha.
Alergijski rinitis – otečena sluzokoža nosa sklonija je infekcijama. Više u tekstu o alergijskom rinitisu.
Kratko ili nikakvo dojenje, flašica u ležećem položaju – povezano sa češćim upalama uha.
Retko: oslabljen imunitet i hronične bolesti – kada su infekcije neobično teške, dugotrajne ili ih izazivaju neobični uzročnici.

Prevencija

Pranje ruku – sapunom i vodom, posebno posle brisanja nosa i pre jela.
Kašljanje u lakat i bacanje maramica posle upotrebe.
Dom bez duvanskog dima.
Vakcine – pneumokokna, protiv hemofilusa i godišnja vakcina protiv gripa smanjuju broj teških infekcija i upala uha.
Dojenje – u prvim mesecima štiti od upala uha i drugih infekcija.

Vitamini, sirupi „za imunitet“ i preparati od biljaka nemaju dovoljno dokaza da kod zdrave dece sprečavaju prehlade. Vitamin D se daje bebama prema preporuci pedijatra.

Prehlada

Prehlada počinje kijanjem, curenjem i zapušenošću nosa, grebanjem u grlu i blagom temperaturom. Sekret iz nosa je prvih dana bistar, a zatim postaje gust, žut ili zelen, što je deo normalnog toka i ne znači da je potreban antibiotik. Kašalj se javlja zbog slivanja sekreta niz grlo i jači je noću. Prehlada je najteža prva dva do tri dana, a prolazi za sedam do deset dana. Kašalj može da traje do tri nedelje.

Upala ždrela i krajnika

Virusna upala – gušobolja uz curenje nosa, kašalj, promuklost, ponekad sitne ranice u ustima ili crvene oči.
Streptokokna upala – nagla gušobolja, visoka temperatura, otečeni i bolni limfni čvorovi na vratu, crveni krajnici sa belim naslagama, glavobolja i bol u stomaku, bez kašlja i kijavice. Ponekad se javlja sitan hrapav osip (šarlah).

Upala srednjeg uha

Kod male dece upala uha se prepoznaje po plaču, nemirnom snu, povlačenju uha, temperaturi i odbijanju hrane, obično nekoliko dana posle početka prehlade. Starija deca se žale na bol u uhu i slabiji sluh. Ponekad bubna opna pukne i iz uha poteče gnoj; bol tada obično popusti.

Sinusitis

Na bakterijski sinusitis upućuju curenje iz nosa i kašalj koji traju duže od deset dana bez poboljšanja, ponovno pogoršanje sa temperaturom posle početnog poboljšanja, ili teška slika od početka sa visokom temperaturom i gnojnim sekretom više od tri dana. Starija deca mogu da osećaju pritisak u licu i glavobolju.

Kada se javiti lekaru

Hitno (pozovite 194 ili idite u najbližu hitnu službu) – otežano ili jako ubrzano disanje, stridor (piskav zvuk pri udisaju) u miru, balavljenje i nemogućnost gutanja, plavičaste usne, neobična pospanost ili razdražljivost, ukočen vrat, osip koji ne bledi pritiskom čaše, otok i crvenilo oko oka, ili beba mlađa od tri meseca sa temperaturom višom od 38 stepeni.
Bez odlaganja (isti dan) – temperatura viša od 39 stepeni ili temperatura duža od tri dana, jak bol u uhu ili grlu, dete ne pije dovoljno i ređe mokri, kašalj sa ubrzanim disanjem, ili se stanje pogoršava posle poboljšanja.
Uskoro – curenje nosa i kašalj duže od deset do četrnaest dana, kašalj duži od tri do četiri nedelje, hrkanje i disanje na usta, ili infekcije koje se veoma često ponavljaju.

Pregled

Dijagnoza se postavlja na osnovu tegoba i pregleda. Pedijatar pregleda grlo, nos i uši (otoskopom, svetlom kojim se vidi bubna opna), opipa limfne čvorove na vratu i sluša pluća. Kod deteta sa kašljem i temperaturom posebno broji udisaje, da bi isključio upalu pluća.

Testovi kada je potrebno

Brzi test ili bris grla na streptokok – kod deteta starijeg od tri godine sa gušoboljom bez kijavice i kašlja, uz temperaturu, bolne limfne čvorove i naslage. Brzi test daje rezultat za nekoliko minuta. Kod male dece i kod tipične virusne slike test se ne radi, jer streptokok kod njih retko izaziva upalu, a može da bude prisutan i kod zdrave dece.
Brzi testovi na grip i korona virus – kada rezultat menja odluku, na primer o antivirusnom leku kod rizične dece.
Analize krvi – kod tipične infekcije nisu potrebne. Rade se kod visoke temperature bez jasnog izvora, lošeg opšteg stanja ili sumnje na komplikaciju.
Rendgen sinusa – kod dece se ne radi rutinski, jer ne razlikuje virusni od bakterijskog sinusitisa. CT se radi samo kod sumnje na komplikaciju, kao što je infekcija oko oka.
Rendgen pluća – samo kod sumnje na upalu pluća.

Šta nalazi znače

Pozitivan test na streptokok znači da je potreban antibiotik. Crvena i ispupčena bubna opna kod deteta sa bolom u uhu potvrđuje akutnu upalu uha. Ako je pregled tipičan za virusnu infekciju, lekar obično preporučuje negu kod kuće i ponovni pregled ako se tegobe ne smiruju u očekivanom roku.

Kako se pripremiti za pregled

Zabeležite temperaturu i lekove koje ste dali, sa vremenom.
Tok tegoba – od kada traje curenje nosa i kašalj, da li je bilo poboljšanja pa pogoršanja.
Unos tečnosti i mokrenje kod male dece.
Pre brisa grla – dete ne treba da jede, pije i ispira grlo bar pola sata pre uzimanja brisa, ako je moguće.

Kako se donosi odluka

Većina infekcija gornjih disajnih puteva prolazi sama, pa se leče simptomatski, uz negu kod kuće. Lekar odlučuje o antibiotiku na osnovu vrste infekcije, uzrasta, težine tegoba i nalaza. Kod nekih upala uha i sinusitisa primenjuje se odloženi antibiotik: roditelji dobijaju recept, ali lek daju samo ako se tegobe ne smire ili se pogoršaju posle dva do tri dana.

Nega kod kuće

Tečnost – dovoljno vode, čaja, supe; bebe dojite češće.
Čišćenje nosa – kapi ili sprej fiziološkog rastvora, kod beba uz aspirator pre obroka i spavanja. Starija deca neka duvaju nos, jednu po jednu nozdrvu.
Snižavanje temperature i bola – paracetamol ili ibuprofen u dozi prema težini deteta. Aspirin se deci ne daje.
Med kod kašlja – kašičica meda pre spavanja kod dece starije od godinu dana može da ublaži noćni kašalj. Med se ne daje bebama mlađim od godinu dana.
Odmor i vlažan, provetren prostor – bez pregrevanja sobe i bez dima.
Uzdignuto uzglavlje – kod starije dece olakšava disanje noću. Bebe spavaju na leđima, na ravnoj podlozi.

Šta se ne preporučuje

Sirupi protiv kašlja i za iskašljavanje – ne preporučuju se deci mlađoj od šest godina, jer nisu delotvorni i mogu imati neželjena dejstva.
Kapi za nos koje skupljaju sluzokožu – ne daju se maloj deci, a kod starije dece najviše tri do pet dana.
Antihistaminici – ne pomažu kod prehlade koja nije alergijska.
Antibiotik „za svaki slučaj“ – ne sprečava upalu pluća ili uha kod virusne infekcije.

Antibiotici kada su potrebni

Streptokokna upala grla – penicilin ili amoksicilin, obično deset dana, ili drugi antibiotik kod alergije. Lečenje sprečava retke, ali ozbiljne komplikacije, kao što su reumatska groznica i reumatska bolest srca. Dete prestaje da bude zarazno 24 sata posle početka antibiotika.
Akutna upala srednjeg uha – kod beba mlađih od šest meseci, kod obostrane upale ispod dve godine, kod curenja gnoja iz uha i kod jakih tegoba antibiotik se daje odmah. Kod blaže upale kod starije dece često se prvo dva do tri dana daju lekovi protiv bola, uz praćenje.
Bakterijski sinusitis – amoksicilin ili amoksicilin sa klavulanskom kiselinom, kod tegoba koje ispunjavaju kriterijume, ili odloženo uz praćenje.
Grip – kod male dece, dece sa hroničnim bolestima i teže bolesne dece lekar može propisati antivirusni lek, najbolje u prva dva dana bolesti.

Komplikacije i lečenje u bolnici

Komplikacije su retke. To su gnojno zapaljenje oko krajnika (peritonzilarni apsces), infekcija oko oka i u očnoj duplji kod sinusitisa, upala kosti iza uha (mastoiditis), upala pluća i dehidratacija kod male dece. One se leče u bolnici, antibioticima u venu, a apscesi ponekad hirurškim pražnjenjem kod ORL specijaliste. Boravak traje nekoliko dana, zavisno od komplikacije.

Oporavak

Trajanje – prehlada sedam do deset dana, kašalj do tri nedelje, upala uha dva do tri dana bola uz moguć slabiji sluh još nekoliko nedelja, sinusitis do dve do tri nedelje.
Vrtić i škola – kada je dete bez temperature najmanje 24 sata bez lekova i oseća se dobro; kod streptokokne upale posle najmanje 24 sata antibiotika. Curenje nosa samo po sebi nije razlog za izostanak.
Sport i aktivnosti – kada nema temperature i dete ima energije.
Znaci za ponovni pregled – nova temperatura posle poboljšanja, ubrzano disanje, bol u uhu, otok oko oka, pospanost.

Kontrole i dalje ispitivanje

Posle obične infekcije kontrola nije potrebna. Kontrola kod pedijatra je potrebna posle upale uha ako sluh deluje slabije nakon nekoliko nedelja. Kod dece sa veoma čestim infekcijama, upalama uha ili gnojnim sinusitisom, stalnim hrkanjem i disanjem na usta, ili infekcijama koje se šire na pluća, potrebna je procena pedijatra, ORL specijaliste ili dečjeg pulmologa radi traženja uzroka, kao što su uvećan treći krajnik, alergije ili, retko, poremećaj imuniteta. Hrkanje i prekidi disanja u snu objašnjeni su u tekstu o poremećajima spavanja kod dece.

Najčešća pitanja

Da li zeleni sekret iz nosa znači da je potreban antibiotik?

Ne. Sekret je kod prehlade često gust i zelen posle nekoliko dana. Važnije je koliko tegobe traju i da li se dete pogoršava.

Koliko prehlada godišnje je normalno?

Kod dece u vrtiću šest do osam, pa i deset prehlada godišnje je uobičajeno, posebno u prvoj godini kolektiva. Važno je da dete između infekcija napreduje i bude zdravo.

Da li dete može da se prehladi od hladnog vazduha ili mokre kose?

Prehladu izazivaju virusi, a ne hladnoća. Deca češće obolevaju zimi jer više borave u zatvorenom i u gužvi.

Da li treba vaditi krajnike zbog čestih upala grla?

Samo kada su upale česte i potvrđeno teške, prema kriterijumima ORL specijaliste, ili kada uvećani krajnici otežavaju disanje u snu.

Smem li da dam detetu antibiotik koji je ostao od prošlog puta?

Ne. Doza, vrsta i trajanje zavise od infekcije i težine deteta, a nepotreban antibiotik može da prikrije bolest.

Da li inhalacije pomažu kod prehlade?

Kod obične prehlade nema dokaza da inhalacije skraćuju bolest. Fiziološki rastvor u nos pomaže da se nos očisti.

Kada se dete vraća u vrtić ili školu?

Kada je bez temperature najmanje 24 sata bez lekova i oseća se dobro; kod streptokokne upale posle najmanje 24 sata antibiotika. Curenje nosa samo po sebi nije razlog za izostanak.

Da li se deci daju sirupi protiv kašlja?

Sirupi protiv kašlja i za iskašljavanje ne preporučuju se deci mlađoj od šest godina, jer nisu delotvorni i mogu imati neželjena dejstva. Kod dece starije od godinu dana kašičica meda pre spavanja može da ublaži noćni kašalj.

Kako se priprema za bris grla?

Dete ne treba da jede, pije i ispira grlo bar pola sata pre uzimanja brisa, ako je moguće.

Kako doći do nas?

Sava Medical Hospital se nalazi u Beogradu, u rezidencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 36 00 i +381 67 777 36 00

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +381 11 397 21 83; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 309 04 01; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.