Kako se donosi odluka
Cilj lečenja je da dete nema ili ima minimalne dnevne tegobe, da spava bez buđenja, da se igra i bavi sportom bez ograničenja, da nema napade i da mu pluća normalno rastu i razvijaju se. Lečenje se planira prema uzrastu, učestalosti i težini tegoba i prema tome koliko dobro je astma kontrolisana. Terapija se uvodi u koracima: kada astma nije kontrolisana, prvo se proveravaju tehnika udisanja, redovnost terapije i okidači, a tek onda povećava doza. Kada je dete stabilno najmanje tri meseca, doza se postepeno smanjuje do najmanje koja održava kontrolu.
Lekovi za astmu
Lekovi za astmu se najčešće udišu, pa stižu direktno u bronhije, u maloj dozi i sa malo neželjenih dejstava.
- Inhalacioni kortikosteroidi – osnovni lekovi koji smiruju upalu u bronhijama i sprečavaju napade. Deluju postepeno, za nekoliko dana do nedelja, i uzimaju se svakodnevno, i kada dete nema tegoba. U dozama koje se koriste kod dece su bezbedni.
- Lekovi za olakšanje (salbutamol) – brzo šire bronhije i smiruju napad za nekoliko minuta. Ne leče upalu, pa česta potreba za njima znači da astma nije dobro kontrolisana.
- Kombinacija inhalacionog kortikosteroida i formoterola – kod dece starije od šest do dvanaest godina, zavisno od leka i smernica, ista pumpica može da služi i kao redovni lek i kao lek za olakšanje. O ovom načinu lečenja odlučuje lekar.
- Kombinacija sa dugodelujućim bronhodilatatorom – kod starije dece čija astma nije kontrolisana samo kortikosteroidom. Dugodelujući bronhodilatator se nikada ne daje sam.
- Montelukast – tableta ili granule koje se ponekad dodaju ili koriste kod male dece, posebno uz alergijski rinitis ili astmu izazvanu naporom. Roditelji treba da prate promene sna i raspoloženja i jave ih lekaru.
- Biološki lekovi – injekcije antitela kod retke dece sa teškom alergijskom ili eozinofilnom astmom, koja ne reaguje na visoke doze inhalacione terapije. Primenjuju se u specijalizovanim centrima.
Pumpica sa komorom i pravilna tehnika
Najveći broj loše kontrolisanih astmi kod dece posledica je pogrešnog udisanja leka. Deci se lek u spreju uvek daje preko komore (spejsera), plastičnog nastavka koji zadržava lek dok ga dete ne udahne. Bebe i mala deca do tri ili četiri godine koriste komoru sa maskom koja pokriva nos i usta, a starija deca komoru sa nastavkom za usta. Postupak je sledeći:
- Protresite pumpicu i stavite je u otvor komore.
- Postavite masku tako da dobro prijanja uz lice ili neka dete obuhvati nastavak usnama.
- Pritisnite pumpicu jednom.
- Neka dete mirno udahne i izdahne kroz komoru pet do šest puta, ili starije dete jednom duboko udahne i zadrži dah desetak sekundi.
- Za svaki sledeći potisak ponovite postupak, uz kratku pauzu.
Posle kortikosteroidnog inhalatora dete treba da ispere usta vodom ili popije malo vode, a beba da joj se obriše lice. Komoru perite jednom nedeljno u mlakoj vodi sa malo deterdženta i ostavite da se osuši bez brisanja. Plačljivo dete udahne mnogo manje leka, pa je bolje sačekati da se smiri ili lek dati dok spava. Nebulizator (inhalator na struju) kod većine dece nije bolji od pumpice sa komorom, a traje duže.
Pisani plan za astmu
Svako dete sa astmom treba da ima pisani plan koji roditelji dobijaju od lekara, a kopiju vrtić ili škola. U planu piše koje lekove dete uzima svakog dana, kako se prepoznaje pogoršanje, koliko leka za olakšanje sme da dobije i kada roditelji treba da pozovu lekara ili hitnu pomoć. Plan se ažurira na svakoj kontroli.
Lečenje napada astme
Kod blagog pogoršanja dete dobija lek za olakšanje preko komore, prema planu, obično dva do četiri potiska, a ako je potrebno ponavlja se na 20 minuta tokom prvog sata. Ako se dete brzo smiri, nastavlja se lek prema potrebi i javlja se lekaru. Kod umerenog i teškog napada lekar daje kortikosteroid na usta tri do pet dana, a u hitnoj službi i bolnici kiseonik, ponovljene inhalacije bronhodilatatora i, po potrebi, lekove u venu. Antibiotici se ne daju rutinski, jer napade najčešće izazivaju virusi.
Kada je potreban boravak u bolnici
Bolničko lečenje potrebno je kada se napad ne smiruje posle ponovljenih inhalacija, kada je zasićenost kiseonikom niska, kada dete ne može da pije ili je iscrpljeno, kao i kod dece koja su ranije imala veoma teške napade. Boravak u bolnici obično traje jedan do tri dana. Dete se otpušta kada mu lek za olakšanje treba ređe od svaka tri do četiri sata, kada diše bez kiseonika i kada roditelji znaju kako da nastave terapiju kod kuće.
Oporavak posle napada
Posle napada dete se obično oporavi za nekoliko dana, ali bronhije ostaju osetljive još nedelju do dve. U tom periodu:
- Nastavite lekove prema planu – lek za olakšanje se postepeno proređuje, a redovni lek se ne prekida.
- Odmor kod kuće – dete se vraća u vrtić ili školu kada nema temperaturu, mirno spava i lek za olakšanje mu ne treba češće od nekoliko puta dnevno, obično posle dva do pet dana.
- Sport – lagana aktivnost je moguća čim se dete oseća dobro, a puno opterećenje posle sedam do četrnaest dana bez tegoba.
- Kontrola kod lekara – u roku od nekoliko dana do dve nedelje posle napada, radi provere terapije i plana.
- Znaci za hitno javljanje – ponovno pojačano disanje, potreba za lekom češće od svaka četiri sata, pospanost ili plavičaste usne.
Kontrole i život sa astmom
Dete sa astmom ide na kontrole kod dečjeg pulmologa obično na tri do šest meseci, a češće posle promene terapije ili napada. Na kontroli se proveravaju tegobe, tehnika udisanja, rast i, kod starije dece, funkcija pluća. Deca sa astmom treba da se bave sportom. Plivanje, timski sportovi i trčanje su dozvoljeni, uz lek za olakšanje pri ruci i, kada lekar preporuči, potisak leka 10 do 15 minuta pre treninga. Učitelji i treneri treba da znaju da dete ima astmu i gde mu je pumpica. Kod adolescenata posebnu pažnju treba posvetiti redovnosti terapije, jer u tom uzrastu deca često sama prekidaju lekove, i razgovoru o štetnosti pušenja i elektronskih cigareta. Kada dete odraste, astmu dalje prati pulmolog za odrasle. Više o tome piše u tekstu o astmi kod odraslih.
