Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone
Zakažite pregled

Nefrolitijaza (sklonost ka stvaranju kamena i peska u bubregu)

Nefrologija

Nefrolitijaza je stanje u kome se u bubregu stvaraju kamenčići ili sitan pesak od kristala materija koje se inače nalaze u mokraći. Kamen može godinama mirovati u bubregu bez tegoba, a kada krene niz mokraćovod, izaziva jak, grčevit bol poznat kao bubrežna kolika. O tome kako se kamen otkriva u akutnoj fazi i kako ga urolog uklanja, pročitajte u tekstu o kamenu u bubregu.

Ovaj tekst se bavi drugim delom priče, onim koji vodi nefrolog: zašto se kamen uopšte stvara i šta učiniti da se ne vrati. Kod približno polovine ljudi koji su jednom izbacili kamen novi se javi u narednih pet do deset godina. Kamen je zato često znak trajne sklonosti organizma, a ne jednokratni događaj.

Sklonost ka stvaranju kamena povezana je sa količinom tečnosti, ishranom, telesnom težinom, ali i sa bolestima kao što su povišen rad paraštitastih žlezda, giht i hronične bolesti creva. Ciljanim ispitivanjem krvi i mokraće može se otkriti uzrok kod većine bolesnika, a odgovarajuća ishrana i, po potrebi, lekovi znatno smanjuju broj novih kamenova.

Kamen iz bubrega prečnika oko 4 mm, fotografija izbliza
Kamen iz bubrega prečnika oko 4 mm, izbačen mokraćom i snimljen izbliza. Izvor: Jacek Proszyk / Wikimedia Commons, CC0.

Kako nastaje kamen

Mokraća sadrži rastvorene materije kao što su kalcijum, oksalat, fosfat i mokraćna kiselina. Kada ih ima previše u odnosu na količinu vode, mokraća postaje „prezasićena“ i materije počinju da se talože u kristale, slično šećeru koji se ne može više rastvoriti u čaju. Kristali se slepljuju, rastu i formiraju pesak, a zatim kamen. Mokraća ima i prirodne zaštitne materije, pre svega citrat i magnezijum, koje ometaju taloženje. Kamen se stvara kada se poremeti ravnoteža između materija koje se talože i onih koje ih sprečavaju.

Vrste kamena

  • Kalcijum-oksalatni kamen – najčešći, čini oko tri četvrtine svih kamenova. Povezan je sa malo tečnosti, viškom soli i životinjskih belančevina u ishrani, pojačanim izlučivanjem kalcijuma ili oksalata i manjkom citrata u mokraći.
  • Kalcijum-fosfatni kamen – češći kod alkalne (bazne) mokraće, kod pojačanog rada paraštitastih žlezda i kod bolesti bubrežnih kanalića koja se zove distalna renalna tubulska acidoza.
  • Kamen od mokraćne kiseline – nastaje u vrlo kiseloj mokraći, češće kod gojaznosti, šećerne bolesti tipa 2 i gihta. Na običnom rendgenskom snimku se ne vidi, a može se rastvoriti lekovima.
  • Infektivni (struvitni) kamen – nastaje zbog bakterija koje razlažu ureu i čine mokraću baznom. Može brzo da raste i ispuni ceo sabirni sistem bubrega.
  • Cistinski kamen – redak, nastaje zbog nasledne bolesti cistinurije; javlja se još u detinjstvu ili mladosti i lako se vraća.

Faktori rizika

  • Malo tečnosti i znojenje – rad na vrućini, leto, sportovi sa velikim gubitkom tečnosti.
  • Ishrana – mnogo soli, mesa i prerađenog mesa, slatkih gaziranih napitaka sa fruktozom, a malo voća i povrća.
  • Gojaznost, metabolički sindrom i šećerna bolest – podstiču kiselu mokraću i kamen od mokraćne kiseline.
  • Bolesti creva i operacije – Kronova bolest, hronični proliv i barijatrijske operacije povećavaju upijanje oksalata iz hrane.
  • Bolesti i lekovi – primarni hiperparatireoidizam, giht, sarkoidoza, renalna tubulska acidoza, sunđerasti bubreg, neki lekovi (na primer pojedini diuretici, topiramat, preterane doze vitamina C i D).
  • Porodična sklonost – rizik je veći kada je kamen imao neko u porodici.
  • Anatomske promene – suženje na izlazu iz bubrega, potkovičast bubreg ili ciste koje usporavaju oticanje mokraće.

Ko ima veliki rizik od ponovnog kamena

Nefrolozi posebno pažljivo ispituju osobe kod kojih se kamen javio pre 25. godine, koje imaju kamen više puta, kamen u oba bubrega ili samo jedan bubreg, kamen od mokraćne kiseline, cistina, kalcijum-fosfata ili infektivni kamen, kao i osobe sa bolestima creva, kostiju ili paraštitastih žlezda.

Kada kamen miruje

Kamen ili pesak koji se nalazi u bubregu najčešće ne daje nikakve tegobe. Otkrije se slučajno, na ultrazvuku ili skeneru urađenom zbog drugog razloga. Ponekad se jedini znak vidi u nalazu mokraće: krv koja se golim okom ne vidi (mikrohematurija) ili kristali.

Bubrežna kolika

Kada kamen krene iz bubrega u mokraćovod, javlja se iznenadan, veoma jak bol u slabini, koji dolazi u talasima i širi se ka preponi, polnim organima ili butini. Bolesnik ne može da nađe položaj u kome bol popušta. Česti su mučnina, povraćanje, znojenje i krv u mokraći. Kada kamen dođe blizu bešike, javljaju se učestalo mokrenje i nagon na mokrenje.

Druge tegobe

  • Izbacivanje peska ili kamenčića – kod mokrenja se mogu videti sitna zrnca. Sačuvajte ih i odnesite na analizu, jer sastav kamena usmerava prevenciju.
  • Ponavljane urinarne infekcije – kamen je površina na kojoj se bakterije zadržavaju.
  • Tup bol u slabini – kod većeg kamena koji delimično ometa oticanje mokraće.

Tok kroz godine

Bez prevencije kamen se često vraća, a svaka nova epizoda nosi rizik od infekcije i, kod dugotrajne prepreke, oštećenja bubrega. Ljudi koji imaju česte kamenove imaju nešto veći rizik od hronične bubrežne bolesti, pa nefrolog prati i rad bubrega.

Kada se javiti lekaru

  • Hitno – bubrežna kolika sa temperaturom ili drhtavicom, bol uz povraćanje zbog koga ne možete da pijete, gotovo potpun prestanak mokrenja ili kolika kod osobe sa jednim bubregom ili transplantiranim bubregom (pozovite 194 ili idite u hitnu službu). Infekcija iza kamena koji zatvara mokraćovod je stanje koje zahteva hitnu drenažu.
  • Bez odlaganja – jak bol koji ne popušta posle leka protiv bolova, ponovljeno povraćanje bez temperature ili kolika u trudnoći.
  • Uskoro (zakazan pregled nefrologa) – posle prvog kamena kod mlade osobe, kod ponovnih kamenova, peska u mokraći, kamena u oba bubrega i kod kamena otkrivenog slučajno.

Šta nefrolog procenjuje

Nefrolog razgovara o ranijim kamenovima, porodici, ishrani, količini tečnosti, lekovima i suplementima, bolestima creva i kostiju. Zatim procenjuje rizik od ponovnog kamena i odlučuje koliko detaljno ispitivanje je potrebno.

Analiza kamena

Analiza sastava kamena je osnovni pregled kod svakog prvog kamena i kada se kamen vrati uprkos lečenju. Najpouzdanije se radi infracrvenom spektroskopijom ili rendgenskom difrakcijom. Sastav kamena određuje vrstu ishrane i lekova.

Osnovne analize

  • Analize krvi – kreatinin, kalcijum, mokraćna kiselina, kalijum, natrijum i bikarbonat. Kod povišenog kalcijuma određuje se i paratireoidni hormon.
  • Pregled mokraće – pH (kiselost) mokraće, kristali, krv, znaci infekcije i, po potrebi, urinokultura.

Detaljnije o analizama pročitajte u tekstovima o laboratorijskim analizama krvi i analizama urina.

Metaboličko ispitivanje

Kod osoba sa velikim rizikom radi se 24-časovni urin, najčešće dva sakupljanja, uz uobičajenu ishranu. U njemu se mere količina mokraće, kalcijum, oksalat, citrat, mokraćna kiselina, natrijum, magnezijum, fosfat i kreatinin. Nalaz pokazuje koji je metabolički poremećaj prisutan, na primer pojačano izlučivanje kalcijuma ili manjak citrata. Kako ispitivanje izgleda opisano je u tekstu o metaboličkom ispitivanju kod ponavljanog peska ili kamena u bubregu.

Snimanja

  • Ultrazvuk – bez zračenja, pogodan za praćenje veličine i broja kamenova i proširenja sabirnog sistema. Više u tekstu o ultrazvuku uro-trakta.
  • CT bez kontrasta (niskodozni) – najtačnije pokazuje kamen i njegovu gustinu; najčešće se radi u akutnoj fazi i pred urološki zahvat.

Šta nalazi znače

Ako se pronađe jasan uzrok, kao što je povišen rad paraštitaste žlezde ili bolest creva, prvo se leči taj uzrok. Kod većine ljudi nalaz pokazuje kombinaciju malih odstupanja, malo mokraće, puno soli i malo citrata, koja se ispravljaju ishranom i, po potrebi, lekovima.

Kako se pripremiti za pregled

  • Ponesite kamen ili pesak, kao i raniji nalaz sastava kamena ako postoji.
  • Ponesite nalaze snimanja (ultrazvuk, CT) i izveštaje urologa.
  • Spisak lekova i suplemenata, uključujući vitamine C i D, kalcijum i preparate za mršavljenje.
  • Dnevnik ishrane i tečnosti za dva do tri uobičajena dana.
  • Metaboličko ispitivanje ne treba raditi odmah posle kolike ili zahvata; nefrolog će reći kada je pravo vreme, obično najranije nekoliko nedelja kasnije, kada se vratite uobičajenoj ishrani.

Kako se donosi odluka

Akutni bol i kamen koji zatvara mokraćovod zbrinjava urolog: lekovima protiv bolova, lekovima koji olakšavaju izlazak kamena ili zahvatom, kao što je opisano u tekstu o kamenu u bubregu i kamenu u mokraćovodu. Nefrolog vodi drugi deo lečenja: smanjenje rizika da se kamen ponovo stvori. Mere se biraju prema vrsti kamena, nalazu metaboličkog ispitivanja i navikama bolesnika. Kod osoba sa malim rizikom dovoljne su opšte mere, a kod onih sa velikim rizikom dodaju se ciljane mere i lekovi.

Tečnost

  • Dovoljno tečnosti – cilj je da se dnevno izmokri najmanje 2 do 2,5 litra mokraće, za šta je obično potrebno popiti 2,5 do 3 litra tečnosti, raspoređeno tokom celog dana. Dobar praktičan znak je svetla, gotovo bezbojna mokraća.
  • Voda kao osnova – voda je najbolji izbor. Kafa, čaj i mineralne vode mogu biti deo unosa.
  • Bez slatkih gaziranih napitaka – napici zaslađeni fruktozom povećavaju rizik.
  • Vrućina, sport i znojenje – tada je potrebno piti više. Osobe sa bolešću srca ili uznapredovalom bolešću bubrega dogovaraju unos tečnosti sa lekarom.

Ishrana

  • Normalan unos kalcijuma – oko 1.000 do 1.200 mg dnevno iz hrane, kao kod zdravih osoba. Smanjivanje mlečnih proizvoda je česta greška: kalcijum iz hrane vezuje oksalat u crevima, pa manje oksalata stiže u mokraću.
  • Manje soli – so povećava izlučivanje kalcijuma mokraćom. Preporuka je da ukupan unos ne prelazi oko 5 g dnevno, što znači izbegavanje prerađene hrane, suhomesnatih proizvoda i dosoljavanja.
  • Umereno životinjskih belančevina – meso, riba i jaja u umerenim količinama; preterani unos zakiseljava mokraću i povećava mokraćnu kiselinu i kalcijum.
  • Više voća i povrća – povećavaju citrat u mokraći. Limun i pomorandža su dobar izvor citrata.
  • Umereno namirnica bogatih oksalatom – spanać, blitva, rabarbara, cvekla, orašasti plodovi, čokolada i jak crni čaj, posebno kod osoba sa pojačanim izlučivanjem oksalata. Kada se jedu, dobro je da budu u istom obroku sa namirnicama koje sadrže kalcijum.
  • Normalna telesna težina – postepeno mršavljenje kod gojaznosti, bez dijeta sa mnogo belančevina i bez naglog gubitka težine.
  • Suplementi – vitamin C u velikim dozama i nekontrolisani kalcijum ili vitamin D mogu povećati rizik; uzimajte ih samo po savetu lekara.

Lekovi koji sprečavaju kamen

Kada promene u ishrani nisu dovoljne ili je rizik veliki, nefrolog uvodi lek prema nalazu:

  • Kalijum-citrat – povećava citrat u mokraći i čini je manje kiselom; koristi se kod manjka citrata, kamena od mokraćne kiseline i cistina.
  • Tiazidni diuretici – smanjuju izlučivanje kalcijuma mokraćom kod osoba sa pojačanim izlučivanjem kalcijuma. Uz njih se prati kalijum u krvi.
  • Alopurinol ili febuksostat – smanjuju stvaranje mokraćne kiseline kod povišene mokraćne kiseline u mokraći ili krvi.
  • Rastvaranje kamena od mokraćne kiseline – alkalizacijom mokraće kalijum-citratom kamen se često može rastvoriti za nekoliko meseci, bez zahvata.
  • Lečenje cistinurije – mnogo tečnosti, alkalizacija i, po potrebi, lekovi koji vezuju cistin.
  • Infektivni kamen – potpuno uklanjanje kamena kod urologa i lečenje infekcije, jer zaostali delovi kamena održavaju infekciju.

Lekovi se uzimaju dugotrajno, a doza se podešava prema kontrolnom 24-časovnom urinu i analizama krvi.

Lečenje osnovne bolesti

Kod primarnog hiperparatireoidizma uklanjanje uvećane paraštitaste žlezde često zaustavlja stvaranje kamena; o tome više u tekstu o adenomu paratireoidne žlezde. Kod bolesti creva cilj je bolja kontrola bolesti, dovoljno tečnosti i kalcijum uz obroke, koji vezuje oksalat.

Kada je potreban urolog

Kamen koji izaziva ponovljene kolike, infekcije, prepreku oticanju mokraće ili raste uprkos lečenju, uklanja urolog. Kamen manji od 5 mm često izađe sam. Odluka o vrsti zahvata pripada urologu i opisana je u tekstu o kamenu u bubregu.

Oporavak i rokovi

Posle bubrežne kolike i izlaska kamena većina ljudi se vraća poslu za nekoliko dana. Efekat preventivnih mera ne vidi se odmah: prvi kontrolni 24-časovni urin radi se obično dva do tri meseca posle uvođenja ishrane i lekova, a ultrazvuk jednom godišnje ili prema savetu lekara.

Znaci za hitno javljanje

Bol u slabini sa temperaturom, drhtavica, povraćanje zbog koga ne možete da pijete i prestanak mokrenja zahtevaju hitan pregled.

Kontrole i život sa sklonošću ka kamenu

Kod velikog rizika kontrola kod nefrologa obično je jednom godišnje, uz analize krvi, 24-časovni urin i ultrazvuk. Sklonost ka kamenu često traje doživotno, ali se uz redovno pijenje vode i prilagođenu ishranu broj kamenova značajno smanjuje. Planirajte unos tečnosti i na putovanju i na poslu: flaša vode na stolu i podsetnik na telefonu su jednostavne, a delotvorne navike.

Najčešća pitanja

Ne. Kalcijum iz hrane štiti od kalcijum-oksalatnog kamena, jer vezuje oksalat u crevima. Rizik povećavaju so i višak mesa, a ne mlečni proizvodi u uobičajenoj količini.

Obična voda je sasvim dovoljna. Neke mineralne vode sa bikarbonatom mogu biti korisne kod kiselog urina, ali vode sa mnogo natrijuma nisu pogodne. Važnija je količina nego vrsta vode.

Pivo povećava mokrenje, ali alkohol dehidrira, a pivo sadrži purine koji povećavaju mokraćnu kiselinu. Ne preporučuje se kao način za izbacivanje ili sprečavanje kamena.

Nema pouzdanih dokaza da biljni preparati rastvaraju kamen. Lekovima se može rastvoriti samo kamen od mokraćne kiseline, uz praćenje nefrologa.

Izbačen kamen ne znači da je nestala sklonost. Bez prevencije novi kamen se kod mnogih ljudi javi u narednim godinama, zato je korisno uraditi analizu kamena i proceniti rizik.

Domaća limunada bez mnogo šećera povećava citrat u mokraći i može biti deo unosa tečnosti. Ne zamenjuje lek kada je on potreban.

Kod cistinurije i nekih retkih naslednih oblika da. Kod običnog kalcijumskog kamena porodica ne mora na preglede, ali vredi da usvoji iste navike pijenja vode i ishrane.

Sava Medical Hospital

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU

Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji

Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju

KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta

Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont

Konferencija Kijev

Dr Radoš Đinović – predavač po pozivu na naučno praktičnoj konferenciji u kijevskoj dečjoj bolnici Ohmadit

Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Vodič za pacijenta/pratioca

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam  na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs. 

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od  00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

 Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Popunjavanje upitnika - SMH

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje  laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam  email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da  navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije  u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  1. Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  2. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  3. Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
    • SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
  4. Lične stvari:
    • Veš, češalj, pribor za brijanje
    • Pomagalo ( ako ga koristite):
      • naočari i futrola
      • sočiva sa kutijicom za čuvanje
      • slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
      • štap, štake..
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI 
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

    LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
  3. Lične stvari:

    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

  • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
  • ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
  • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
  • o alergiji na lekove i hranu
  • o intoleranciji na određene namirnice
  • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  1. „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  2. Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  3. TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  4. Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

  • Kućni red
  • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama,  je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinite lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju  i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima  kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije  anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu (ukoliko imate dren)
  5. Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

  • eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
  • posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
  • ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj  osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

  • ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
  • ne dovodi decu u posetu
  • obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
  • isključi mobilni telefon tokom posete
  • ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
  • ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

  • koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
  • kakav režim ishrane treba da poštujete
  • kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
  • kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i  ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

  • stanje operativne rane
  • da li je terapija odgovarajuća
  • razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
  • prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

  • Gotovinom (u dinarima)
  • Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
  • Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital  ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

  • Generali osiguranje Srbija
  • Globos osiguranje
  • Milenijum osiguranje
  • Wiener Städtische
  • Triglav osiguranje
  • Dunav osiguranje
  • DDOR osiguranje
  • Uniqa osiguranje
  • Sava osiguranje
  • Allianz
  • Cigna
  • AP Companies
  • Savitar
  • Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja  i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

  • Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
  • Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
  • Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
  • Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.