Metabolički sindrom

Endokrinologija

Metabolički sindrom je naziv za skup od pet poremećaja koji se često javljaju zajedno: višak masti oko stomaka, povišeni trigliceridi, nizak „dobar“ HDL holesterol, povišen krvni pritisak i povišen šećer u krvi. O metaboličkom sindromu govorimo kada osoba ima najmanje tri od tih pet nalaza. Svaki od njih pojedinačno često izgleda bezazleno, ali zajedno znatno povećavaju rizik od bolesti srca, krvnih sudova i šećerne bolesti.

Osoba sa metaboličkim sindromom ima otprilike dva puta veći rizik od infarkta i moždanog udara u narednih 5–10 godina nego osoba bez njega, i oko pet puta veći rizik da dobije šećernu bolest (dijabetes). Stanje je veoma često kod odraslih, posebno posle 40. godine i kod osoba sa viškom kilograma, a obično dugo ne izaziva nikakve tegobe.

U osnovi većine slučajeva su višak masnog tkiva u stomaku i insulinska rezistencija, stanje u kojem ćelije slabije reaguju na hormon insulin. Zato se uz metabolički sindrom često nalaze i masna jetra, sindrom policističnih jajnika kod žena i prekidi disanja u snu.

Metabolički sindrom nije jedna bolest sa jednim lekom, već jasan signal da organizam ide ka ozbiljnim komplikacijama. Promena načina života deluje na svih pet komponenti istovremeno, a lekovi se dodaju za one vrednosti koje ostanu iznad cilja.

Kako nastaje metabolički sindrom

Kada unosimo više energije nego što trošimo, višak se skladišti kao mast, kod mnogih ljudi u stomaku, oko unutrašnjih organa i u jetri. Takvo masno tkivo luči materije koje izazivaju blago, stalno zapaljenje i ometaju dejstvo insulina. Ćelije mišića, jetre i masnog tkiva tada slabije reaguju na insulin, pa gušterača mora da luči sve više insulina da bi šećer ostao normalan.

Visok insulin i mast u jetri povećavaju trigliceride, snižavaju HDL, zadržavaju so i podižu pritisak. Kada gušterača više ne može da prati potrebu, raste i šećer.

Tri siluete muškarca sve veće težine sa isprekidanom linijom oko struka, na mestu merenja obima struka. — Obim struka meri se stojeći, krojačkim metrom na sredini između najnižeg rebra i gornje ivice karlične kosti, posle normalnog izdaha. Kada se mast nakuplja oko struka, raste i rizik od šećerne bolesti, povišenog pritiska i bolesti srca. Izvor: Renée Gordon (FDA) i Victovoi / Wikimedia Commons, javno vlasništvo.

Pet kriterijuma

Lekar postavlja dijagnozu kada su prisutna najmanje tri od sledećih pet nalaza:

Obim struka – kod osoba evropskog porekla 94 cm ili više kod muškaraca i 80 cm ili više kod žena; deo lekara koristi više granice, 102 cm i 88 cm.
Trigliceridi – 1,7 mmol/L ili više, ili uzimanje leka zbog povišenih triglicerida.
HDL holesterol – ispod 1,0 mmol/L kod muškaraca i ispod 1,3 mmol/L kod žena, ili lečenje zbog niskog HDL.
Krvni pritisak – 130/85 mmHg ili više, ili uzimanje leka za pritisak.
Šećer našte – 5,6 mmol/L ili više, ili lečenje povišenog šećera.

Granice su niže od onih kojima se postavlja dijagnoza hipertenzije ili dijabetesa. Cilj je da se rizik prepozna ranije, dok se još može lako smanjiti.

Bolesti koje često idu uz metabolički sindrom

Masna jetra – nakupljanje masti u jetri; kod dela ljudi prelazi u zapaljenje i ožiljavanje jetre.
Sindrom policističnih jajnika – kod žena sa neredovnim ciklusima i znacima viška muških hormona insulinska rezistencija je česta.
Predijabetes – šećer viši od normalnog, ali još ne u granicama dijabetesa; videti tekst o predijabetesu.
Apneja u snu – glasno hrkanje sa prekidima disanja, koje dodatno podiže pritisak i šećer.
Nizak testosteron kod muškaraca – videti muški hipogonadizam.

Faktori rizika

Višak kilograma – naročito ako se mast skuplja oko struka.
Malo kretanja – sedeći posao i dugo sedenje u slobodno vreme.
Ishrana – mnogo zaslađenih napitaka, belog brašna, prerađenog mesa i gotove hrane.
Godine i nasleđe – rizik raste sa godinama, a veći je ako roditelji imaju dijabetes tipa 2 ili su rano imali infarkt.
Pušenje, alkohol i loš san – uključujući rad u noćnim smenama.
Lekovi – kortikosteroidi i neki lekovi za psihijatrijske bolesti.
Hormonski poremećaji – smanjen rad štitaste žlezde i, retko, višak kortizola (Kušingov sindrom) mogu da liče na metabolički sindrom ili da ga pogoršaju.

Prevencija

Metabolički sindrom se u velikoj meri može sprečiti zdravom težinom, svakodnevnim kretanjem, ishranom sa više povrća i manje šećera i dovoljno sna, posebno kod osoba koje već imaju jedan ili dva kriterijuma.

Najčešće bez tegoba

Povišen pritisak, masnoće i šećer obično se ne osećaju. Većina ljudi sazna za metabolički sindrom slučajno, na sistematskom pregledu, pregledu za posao ili kod lekara zbog druge tegobe. Zato se kriterijumi proveravaju i kada se osoba oseća dobro.

Znaci koje možete primetiti

Širi struk – pantalone postaju tesne u pojasu iako se težina malo menja.
Tamna, baršunasta koža – na vratu, pod pazuhom ili u preponama; to je acanthosis nigricans, znak visokog insulina.
Umor i pospanost posle obroka – posebno posle slatkog.
Glasno hrkanje – sa prekidima disanja i jutarnjom glavoboljom.

Tegobe pratećih bolesti

Neredovne menstruacije, akne i pojačana maljavost – kod žena mogu ukazivati na sindrom policističnih jajnika.
Slabija erekcija – često je rani znak oštećenja krvnih sudova; videti lečenje erektilne disfunkcije.
Pojačana žeđ i često mokrenje – javljaju se tek kada šećer već jako poraste.
Pritisak ispod desnog rebarnog luka – ponekad kod izražene masne jetre.

Tok bez lečenja

Metabolički sindrom se razvija godinama. Ako se ništa ne menja, šećer postepeno raste i prelazi u dijabetes tipa 2. U zidovima arterija se nakupljaju masne naslage (ateroskleroza), koje sužavaju krvne sudove srca, mozga i nogu. Posledice mogu biti angina pektoris, infarkt, moždani udar i bolovi u nogama pri hodu. Masna jetra kod dela ljudi napreduje do ciroze, a dugotrajno povišeni pritisak i šećer oštećuju bubrege.

Ovaj tok nije neizbežan: što se ranije smanje kilogrami, to je rizik manji.

Kada se javiti lekaru

Hitno – pritisak ili bol u grudima duži od nekoliko minuta, iznenadna slabost ili utrnulost polovine tela, iskrivljena usta, otežan govor ili gubitak vida, pritisak iznad 180/120 mmHg uz glavobolju ili gušenje (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – jaka žeđ, često mokrenje i nenameran gubitak kilograma, pritisak kod kuće ponovljeno 160/100 mmHg ili viši, bol u listovima pri hodu koji prolazi kada stanete; javite se lekaru u roku od nekoliko dana.
Uskoro – nalazi pokazuju jedan ili više kriterijuma, obim struka vam je iznad granice ili u porodici imate dijabetes ili rani infarkt; zakažite pregled u narednim nedeljama.

Pregled i merenja

Na pregledu endokrinologa lekar pita o ishrani, kretanju, snu, pušenju, lekovima i bolestima u porodici, meri visinu, težinu, obim struka i pritisak i pregleda kožu.

Merenje obima struka – meri se stojeći, krojačkim metrom na sredini između najnižeg rebra i gornje ivice karlične kosti, posle normalnog izdaha. Obim struka bolje od same težine pokazuje koliko masti ima u stomaku.
Indeks telesne mase (BMI) – odnos težine i visine; vrednost od 25 ili više znači višak kilograma, a od 30 ili više gojaznost.

Laboratorijske analize

Osnovne laboratorijske analize rade se iz krvi uzete ujutru, našte:

Glukoza našte – pokazuje da li je šećer normalan, povišen ili u granicama dijabetesa.
HbA1c (glikozilirani hemoglobin) – prosečan šećer u poslednja 2–3 meseca.
Lipidogram – ukupni holesterol, LDL („loš“) i HDL („dobar“) holesterol i trigliceridi.
Jetreni enzimi – ALT, AST i GGT, koji mogu ukazati na masnu jetru.
Kreatinin i albumin u mokraći – pokazuju kako rade bubrezi i da li su već pogođeni.

Dodatni pregledi prema potrebi

Test opterećenja glukozom (OGTT) – pije se rastvor šećera, a glukoza se meri pre i dva sata posle; otkriva poremećaj koji glukoza našte ne pokaže.
Ultrazvuk stomaka – ultrazvuk abdomena pokazuje masnu jetru i kamen u žučnoj kesi.
Holter pritiska – 24-časovno merenje pritiska kada se pritisak kod lekara i kod kuće razlikuje.
Kardiološki pregled – pregled kardiologa sa EKG-om, a po potrebi ultrazvukom srca ili testom opterećenja, kod tegoba ili visokog rizika.
Hormonske analize – TSH, a kod sumnje i kortizol ili polni hormoni, da se isključi hormonski uzrok.

Šta nalazi znače

Tri ili više kriterijuma znače da metabolički sindrom postoji. Lekar zatim procenjuje ukupan rizik za srce i krvne sudove, uzimajući u obzir godine, pol, pušenje, LDL holesterol i pritisak. LDL holesterol nije deo pet kriterijuma, ali je najvažnija masnoća za aterosklerozu, pa se uvek gleda posebno.

Ako je šećer već u granicama dijabetesa, lečenje se planira prema dijabetesu. Ako se nađe hormonski poremećaj, prvo se leči on.

Kako se pripremiti za pregled

Analize našte – poslednji obrok uveče, 10–12 sati pre vađenja krvi; voda je dozvoljena.
Uobičajeni lekovi – lekove za pritisak uzmite kao i obično, osim ako lekar ne kaže drugačije.
Merenja kod kuće – donesite zapisane vrednosti pritiska i šećera ako ih merite.
Spisak lekova i suplemenata – i preparate za mršavljenje ili teretanu.
Porodična istorija – dijabetes, rani infarkt ili moždani udar kod roditelja, braće i sestara.

Kako se donosi odluka

Lečenje ima dva cilja: da se smanje masnoća u stomaku i insulinska rezistencija i da se svaka komponenta dovede u bezbedne granice. Kod većine ljudi lečenje počinje promenom načina života. Lekovi se uvode kada pritisak, masnoće ili šećer ostanu visoki i pored toga, ili odmah ako je ukupan rizik već visok, na primer posle infarkta ili kod dijabetesa. Lekar sa vama dogovara realne ciljeve i rokove.

Promena načina života

Gubitak kilograma – već 5–10% od početne težine snižava pritisak, trigliceride i šećer i smanjuje mast u jetri; kod osobe od 100 kg to je 5–10 kg.
Ishrana mediteranskog tipa – mnogo povrća, mahunarki, integralnih žitarica, ribe i maslinovog ulja, a malo šećera, belog brašna, prerađenog mesa i prženja.
Manje zaslađenih napitaka i alkohola – sokovi i alkohol najviše podižu trigliceride.
Kretanje – najmanje 150 minuta nedeljno umerenog napora, kao što je brz hod, uz vežbe snage dva puta nedeljno; i prekidanje dugog sedenja ima efekat.
Prestanak pušenja – najveće pojedinačno smanjenje rizika za srce i krvne sudove.
San – 7–8 sati sna i lečenje apneje u snu, ako postoji.

Najbolje rezultate daju male, trajne promene uz podršku nutricioniste i redovne kontrole.

Lekovi za pojedine komponente

Ne postoji jedan lek za metabolički sindrom. Svaka komponenta koja ostane iznad cilja leči se posebno:

Lekovi za pritisak – najčešće ACE inhibitori ili sartani, koji štite i bubrege, po potrebi uz blokatore kalcijumskih kanala ili diuretike.
Statini – snižavaju LDL holesterol i smanjuju rizik od infarkta i moždanog udara; videti dislipidemije.
Lekovi za trigliceride – fibrati ili prečišćene omega-3 masne kiseline, kada su trigliceridi i dalje visoki uz statin.
Metformin – kod predijabetesa i visokog rizika za dijabetes, posebno kod mlađih osoba sa izraženom gojaznošću i žena koje su imale dijabetes u trudnoći.
Lekovi za gojaznost – agonisti GLP-1 receptora (semaglutid, liraglutid) i tirzepatid smanjuju apetit, pomažu u gubitku kilograma i poboljšavaju šećer, pritisak i masnoće.

Lek ne zamenjuje promenu navika. Kada se izgube kilogrami, doze se često mogu smanjiti, uz dogovor sa lekarom.

Operacija kod izražene gojaznosti

Kod izražene gojaznosti, kada promena načina života i lekovi ne daju dovoljan efekat, razmatra se operacija gojaznosti (barijatrijska hirurgija). Najčešće se smanjuje želudac (sleeve gastrektomija) ili se pravi zaobilaznica dela želuca i creva (bajpas). Operacija se radi laparoskopski, kroz nekoliko malih rezova, u opštoj anesteziji, u specijalizovanom centru. Boravak u bolnici obično traje nekoliko dana. Posle operacije potrebni su doživotni vitamini i minerali i redovne kontrole.

Oporavak i okvirni rokovi

Pritisak i trigliceridi počinju da padaju već posle nekoliko nedelja promene ishrane i kretanja. Razuman tempo mršavljenja je oko pola kilograma do kilogram nedeljno. Efekat lekova na pritisak vidi se za 2–4 nedelje, a na holesterol za 4–6 nedelja. Promena navika ne zahteva bolovanje: posao, putovanja i sport se nastavljaju, a napor se povećava postepeno. Posle operacije gojaznosti povratak kancelarijskom poslu je obično za 2–3 nedelje.

Znaci za hitno javljanje

Bol ili pritisak u grudima, gušenje ili hladan znoj.
Iznenadna slabost, utrnulost ili iskrivljena usta, otežan govor ili gubitak vida.
Jak bol u gornjem delu stomaka koji se širi u leđa, uz povraćanje, posebno ako su trigliceridi bili veoma visoki.
Vrtoglavica i nesvestica posle uvođenja ili povećanja leka za pritisak.

Kontrole i život sa metaboličkim sindromom

Na početku su kontrole na 3 meseca, a kada se vrednosti srede, jednom do dva puta godišnje. Na kontroli se mere težina, obim struka i pritisak i proveravaju šećer, HbA1c, masnoće, jetreni enzimi i rad bubrega. Merenje pritiska kod kuće aparatom za nadlakticu i povremeno merenje obima struka pomažu da sami pratite napredak. Metabolički sindrom može potpuno da se povuče kada se izgube kilogrami i promene navike, ali se vraća ako se stari način života nastavi.

Najčešća pitanja

Može li i vitka osoba da ima metabolički sindrom?

Može. Neki ljudi normalne težine imaju mnogo masti u stomaku i jetri, posebno uz nasleđe, malo kretanja i mnogo šećera u ishrani. Zato lekar uz kilograme gleda i obim struka i analize.

Da li se metabolički sindrom nasleđuje?

Nasleđuje se sklonost, posebno ka dijabetesu tipa 2 i gomilanju masti oko stomaka. Porodične navike u ishrani i kretanju imaju veliki uticaj, pa promene koristite celoj porodici, uključujući decu.

Da li metabolički sindrom utiče na trudnoću?

Žene sa metaboličkim sindromom češće dobijaju dijabetes u trudnoći i preeklampsiju (visok pritisak u trudnoći). Korisno je pre trudnoće smanjiti kilograme i proveriti šećer, pritisak i lekove, jer se neki lekovi za pritisak i statini ne uzimaju u trudnoći.

Smem li da pijem alkohol?

Alkohol povećava trigliceride, pritisak i unos kalorija i pogoršava masnu jetru. Ako pijete, neka to bude retko i malo. Kod veoma visokih triglicerida ili masne jetre sa ožiljcima savetujemo potpun prekid.

Da li pomažu dodaci ishrani poput cimeta, berberina ili jabukovog sirćeta?

Njihov efekat je mali i nepouzdan, a kvalitet preparata različit. Ne mogu zameniti promenu ishrane, kretanje ni propisane lekove. Ako ih ipak uzimate, recite lekaru, jer mogu delovati sa drugim lekovima.

Da li je isprekidani post dobar izbor?

Isprekidani post može pomoći nekim ljudima da unose manje kalorija, ali nije bolji od drugih načina ishrane sa istim brojem kalorija. Osobe koje uzimaju insulin ili lekove koji snižavaju šećer post planiraju samo uz lekara, zbog rizika od hipoglikemije.

Radim u noćnim smenama. Šta mogu da uradim?

Noćni rad remeti san i dejstvo insulina. Pomaže da obroke planirate unapred, izbegavate slatkiše i grickalice noću, spavate u zamračenoj sobi i da imate stalan raspored spavanja posle smene koliko god je moguće.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.