Proteinurija (belančevine u mokraći) kod dece

Dečja nefrologija

Proteinurija znači da u mokraći ima više belančevina (proteina) nego što je uobičajeno. Bubreg ima mnogo sitnih filtera (glomerula) koji prečišćavaju krv. Zdrav filter propušta vrlo malo belančevina, a i to malo bubreg vraća u krv kroz svoje kanaliće. Zato u mokraći zdravog deteta ima toliko malo belančevina da ih obična test-trakica najčešće ne pokazuje.

Belančevine u mokraći kod dece nalaze se često, i to najčešće slučajno: na sistematskom pregledu, pre upisa u sportski klub ili kada se mokraća proverava zbog povišene temperature. Na jednom pregledu trakicom pozitivan nalaz ima do 10% školske dece, ali kada se analiza ponovi, nalaz ostaje pozitivan tek kod oko jednog deteta na hiljadu. Najčešće je nalaz prolazan ili se javlja samo dok dete stoji i hoda, i tada ne znači bolest bubrega.

Manji broj dece ima trajnu proteinuriju, koja se ponavlja na više analiza. Ona može biti prvi znak oštećenja bubrežnih filtera, kao kod nefrotskog sindroma ili zapaljenja bubrega (glomerulonefritisa), ili znak da bubrežni kanalići ne rade dobro. Kada se belančevine dugo gube u mokraću, to i samo opterećuje bubreg i može ubrzati razvoj hronične bolesti bubrega. Zato se ponovljen pozitivan nalaz ne zanemaruje, ali se jedan usamljen nalaz ne tumači kao bolest.

Da li su belančevine u mokraći bezazlene ili ne, najčešće se utvrđuje jednostavnim pregledima: ponovljenom analizom prve jutarnje mokraće, merenjem krvnog pritiska i osnovnim analizama krvi. Lečenje, kada je potrebno, usmereno je na uzrok, a cilj je da bubrezi ostanu zdravi i u odraslom dobu.

Kako belančevine dospevaju u mokraću

Bubrežni filteri su klupka sitnih krvnih sudova. Ponašaju se kao fino sito: zadržavaju krvne ćelije i krupne belančevine, pre svega albumin (glavnu belančevinu krvi), a propuštaju vodu, so i otpadne materije. Male belančevine koje ipak prođu kroz sito bubrežni kanalići vraćaju u krv. Belančevine se pojavljuju u mokraći kada filter postane propustljiviji nego što treba, kada kanalići ne uspevaju da vrate male belančevine ili, prolazno, kada se protok krvi kroz bubreg promeni zbog temperature ili napora.

Prolazne belančevine u mokraći

Prolazna proteinurija javlja se tokom povišene temperature, posle napornog vežbanja, kada dete nije pilo dovoljno tečnosti, pri jakom stresu, na hladnoći ili posle epileptičnog napada. Belančevina je malo, a nalaz nestaje kada prođe uzrok, najčešće za nekoliko dana. Ne leči se, samo se analiza mokraće ponovi kada je dete zdravo i odmorno.

Belančevine u mokraći samo dok dete stoji

Ovaj oblik lekari zovu ortostatska proteinurija. To je najčešći razlog ponovljenog pozitivnog nalaza kod školske dece i tinejdžera, češće kod dečaka i kod visoke, vitke dece. Belančevine se pojavljuju u mokraći samo dok je dete u uspravnom položaju, a mokraća posle noćnog spavanja je normalna. Tačan uzrok nije potpuno razjašnjen; jedno od objašnjenja je da u uspravnom položaju bude pritisnuta vena koja odvodi krv iz levog bubrega. Ovaj oblik je bezazlen, ne oštećuje bubreg i ne leči se.

Trajne belančevine zbog oštećenih filtera

Kada belančevine ostaju u mokraći i u prvom jutarnjem uzorku, na analizama ponovljenim tokom nekoliko nedelja, govori se o trajnoj (perzistentnoj) proteinuriji. Najčešće potiče od oštećenih filtera, pa se mokraćom gubi uglavnom albumin. Najvažniji uzroci su:

Nefrotski sindrom – velik gubitak belančevina, nizak albumin u krvi i otoci; kod male dece najčešće je u pitanju oblik koji se zove bolest minimalnih promena.
Zapaljenja bubrežnih filtera – glomerulonefritisi, na primer posle infekcije grla streptokokom, IgA nefropatija (taloženje jedne vrste antitela u filterima) ili zapaljenje bubrega uz Henoh-Šenlajnovu purpuru ili lupus; često uz krv u mokraći, pa se proteinurija nalazi zajedno sa hematurijom.
Nasledne bolesti filtera – na primer Alportov sindrom i nasledni oblici ožiljavanja delova filtera (FSGS).
Manje zdravog bubrežnog tkiva – ožiljci posle ponavljanih urinarnih infekcija uz vezikoureteralni refluks (vraćanje mokraće iz bešike prema bubregu), mali ili nedovoljno razvijeni bubrezi; preostali filteri tada rade pod većim opterećenjem.
Hronične bolesti – dugogodišnja šećerna bolest, gojaznost i dugotrajno povišen krvni pritisak.

Kada kanalići ne vraćaju male belančevine

Kod ovog oblika (tubulska proteinurija) bubrežni kanalići ne vraćaju u krv male belančevine. Belančevina je obično malo, a trakica ih često ne pokazuje, jer reaguje uglavnom na albumin. Uzroci su urođene anomalije bubrega i mokraćnih puteva sa nedovoljno razvijenim bubregom, retke nasledne bolesti kanalića, zapaljenje bubrežnog tkiva oko kanalića (intersticijalni nefritis), često kao reakcija na neki lek, i pojedini otrovi, na primer olovo.

Ko je skloniji i šta može da se spreči

Veća je verovatnoća ozbiljnije proteinurije kod dece sa urođenim anomalijama mokraćnih puteva i ranijom infekcijom bubrega, kod prevremeno rođene dece i dece male težine na rođenju, kod dece sa viškom kilograma ili šećernom bolešću i kod one čiji članovi porodice imaju bolest bubrega, posebno uz gluvoću. Samu proteinuriju nije uvek moguće sprečiti, ali se oštećenje bubrega može usporiti ranim otkrivanjem, dobrom kontrolom pritiska i šećera, brzim lečenjem urinarnih infekcija i zdravom telesnom težinom.

Najčešće nema tegoba

Mala i umerena proteinurija ne izaziva nikakve tegobe. Dete se dobro oseća, normalno raste i igra se, a belančevine se otkrivaju samo analizom mokraće. Zato se proteinurija najčešće nađe slučajno, a roditelji su iznenađeni nalazom kod deteta koje „nema ništa“.

Znaci kada se gubi mnogo belančevina

Kada se mokraćom gubi mnogo belančevina, albumina u krvi je sve manje, a tečnost prelazi iz krvnih sudova u tkiva. Tada se javljaju:

Otoci oko očiju – najizraženiji ujutru, posle ležanja; roditelji ih često prvo pripišu alergiji.
Otoci nogu, stopala i polnih organa – pojačavaju se tokom dana; pritisak prstom ostavlja udubljenje.
Veći stomak – zbog nakupljanja tečnosti u trbuhu, uz brz porast telesne težine.
Penušava mokraća – obilna pena u toaletu koja se dugo zadržava; sama pena bez drugih znakova nije dovoljna za dijagnozu.
Manje mokrenja – manje mokraće nego obično, uz umor i slabiji apetit.

Znaci zapaljenja bubrega

Kod zapaljenja bubrežnih filtera belančevine u mokraći često prate tamna mokraća boje čaja ili koka-kole, povišen krvni pritisak, koji se može ispoljiti glavoboljom, otoci i smanjeno mokrenje. Osip na nogama, bolovi u zglobovima i bol u trbuhu mogu ukazati na Henoh-Šenlajnovu purpuru (zapaljenje sitnih krvnih sudova) ili lupus. Slabljenje sluha ili problemi sa vidom kod članova porodice koji imaju bolest bubrega upućuju na Alportov sindrom.

Razlike po uzrastu

Kod beba je trajna proteinurija retka i uvek zahteva pregled dečjeg nefrologa, jer može biti znak urođenog nefrotskog sindroma ili urođene mane bubrega; ispoljava se otocima, slabim napredovanjem i čestim infekcijama. Kod male dece velik gubitak belančevina sa otocima najčešće je znak nefrotskog sindroma. Kod školske dece i tinejdžera najčešće se nađu prolazne belančevine ili one koje se javljaju samo u uspravnom položaju, ali se u tom uzrastu češće javljaju i zapaljenja bubrega.

Kako se nalaz menja tokom vremena

Prolazna proteinurija nestaje za nekoliko dana. Ona koja se javlja samo u uspravnom položaju može trajati godinama, a obično se smanji ili nestane u odraslom dobu. Tok trajne proteinurije zavisi od uzroka: kod nefrotskog sindroma koji reaguje na kortikosteroide nestaje sa lečenjem, a kod hroničnih bolesti filtera bez lečenja može postepeno da raste, uz porast pritiska i slabljenje rada bubrega.

Kada se javiti lekaru

Hitno – dete ima jake otoke, otežano diše, gotovo ne mokri, ima jak bol u trbuhu sa groznicom, jaku glavobolju sa povraćanjem, grčeve ili je pospano i zbunjeno (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – pojavili su se otoci oko očiju ili nogu, mokraća je tamna ili krvava, ili je uz belančevine u mokraći izmeren povišen krvni pritisak; javite se pedijatru u roku od dan–dva.
Uskoro – belančevine su nađene slučajno, a dete nema tegobe; zakažite ponovnu analizu prve jutarnje mokraće i pregled u narednih nekoliko nedelja.

Test-trakica

Test-trakica se uroni u mokraću i menja boju prema količini albumina. Rezultat se piše kao negativan, „u tragovima“, 1+, 2+, 3+ ili 4+. Nalaz 1+ ili veći smatra se pozitivnim i treba ga proveriti ponovnom analizom. Trakica može pokazati belančevine kojih zapravo nema kada je mokraća veoma koncentrovana ili kada u njoj ima krvi ili gnoja. Može ih i propustiti, kada je mokraća veoma razblažena ili kada bubreg gubi samo male belančevine.

Ruke u zaštitnim rukavicama uranjaju test-trakicu u uzorak mokraće — Test-trakica se kratko uroni u svež uzorak mokraće, a boja polja se posle propisanog vremena uporedi sa skalom proizvođača. Trakica služi za probir, a koliko belančevina zaista ima tačnije pokazuje laboratorijska analiza prve jutarnje mokraće. Izvor: Iqbal Osman / Wikimedia Commons, CC BY 2.0.

Koliko belančevina ima u prvoj jutarnjoj mokraći

Najpouzdaniji jednostavan način da se izmeri koliko belančevina dete gubi je odnos proteina i kreatinina u prvoj jutarnjoj mokraći, koji se radi u okviru laboratorijskih analiza urina. Kreatinin je otpadna materija koja se mokraćom izlučuje prilično ravnomerno. Kada se belančevine uporede sa njim, dobija se prava slika bez obzira na to koliko je mokraća razblažena, pa ova analiza iz jednog uzorka zamenjuje skupljanje mokraće tokom celog dana. Nalaz se tumači ovako:

Normalan nalaz – vrednost u granicama za uzrast; kod dece mlađe od 2 godine dozvoljena granica je nešto viša nego kod starije dece.
Povećan gubitak belančevina – vrednost iznad normale, ali ispod one koja se viđa kod nefrotskog sindroma.
Veoma velik gubitak (nefrotski raspon) – količina belančevina kakva se viđa kod nefrotskog sindroma.

Laboratorije rezultat izražavaju u različitim jedinicama, pa nalaz tumači lekar. Kod nekih stanja, posebno kod šećerne bolesti, meri se i odnos albumina i kreatinina, koji ranije otkriva i male količine albumina.

Provera da li se belančevine javljaju samo dok dete stoji

Za ovu proveru dete pred spavanje isprazni bešiku, a uzorak se uzima odmah posle buđenja, pre nego što dete počne da hoda i trči. Drugi uzorak uzima se posle nekoliko sati provedenih na nogama. Ako je jutarnji uzorak normalan, a dnevni pozitivan, i ako su pregled, pritisak i ostali nalazi uredni, radi se o bezazlenoj ortostatskoj proteinuriji.

Skupljanje mokraće tokom 24 sata

Skupljanje 24-časovnog urina (sve mokraće tokom jednog dana i noći) danas se ređe koristi, jer je kod male dece teško izvodljivo. Korisno je kod starije dece kada treba tačno izmeriti koliko se belančevina gubi ili istovremeno proveriti rad bubrega. Dobijenu količinu lekar poredi sa normalnim vrednostima za veličinu deteta.

Dodatne pretrage

Pregled mokraće pod mikroskopom – crvena krvna zrnca i cilindri (sitni otisci bubrežnih kanalića) upućuju na zapaljenje filtera.
Analize krvi – u okviru laboratorijskih analiza krvi: kreatinin, materija po kojoj se vidi kako rade bubrezi, albumin, holesterol i soli u krvi (elektroliti), a prema sumnji i analize imunskog sistema i ranijih infekcija, na primer streptokokne ili hepatitisa.
Male belančevine u mokraći – posebna analiza kada se sumnja da kanalići ne vraćaju male belančevine.
Merenje krvnog pritiska – na svakom pregledu, manžetnom odgovarajuće veličine.
Ultrazvuk bubrega – ultrazvuk urotrakta pokazuje veličinu i građu bubrega, ožiljke i urođene anomalije.
Genetsko testiranje – kada se bolest bubrega javlja u porodici, uz gluvoću ili kada se sumnja na naslednu bolest filtera ili kanalića.

Kada je potrebna biopsija bubrega

Biopsija bubrega je uzimanje malog komadića bubrežnog tkiva tankom iglom kroz kožu, pod kontrolom ultrazvuka. Kod dece se najčešće radi dok dete spava u opštoj anesteziji ili dubokoj sedaciji, uz boravak u bolnici oko jedan dan. Ne radi se kod svake proteinurije. O njoj se razmišlja kada belančevine u mokraći traju i rastu, a uz to postoji trajna krv u mokraći, povišen pritisak, nizak komplement (deo imunskog sistema koji se meri u krvi), slabljenje rada bubrega, znaci zapaljenja krvnih sudova ili nefrotski sindrom koji ne reaguje na kortikosteroide. Nalaz pokazuje o kojoj bolesti je reč i kako je treba lečiti.

Šta nalazi znače

Normalan jutarnji uzorak uz uredan pregled i pritisak govori za prolazne belančevine ili one koje se javljaju samo u uspravnom položaju. Kada je odnos proteina i kreatinina stalno povišen, naročito uz krv u mokraći, povišen pritisak ili slabiji rad bubrega, potreban je pregled dečjeg nefrologa. Veoma velik gubitak belančevina uz nizak albumin i otoke upućuje na nefrotski sindrom, a povišene male belančevine uz normalan albumin na bolest bubrežnih kanalića.

Kako se pripremiti za pregled

Prva jutarnja mokraća – dan pre analize dete ne treba da ima naporan trening; uveče neka isprazni bešiku, a ujutru uzmite uzorak odmah po ustajanju, u sterilnu posudicu, i donesite ga u laboratoriju u roku od 1–2 sata.
Raniji nalazi – ponesite sve prethodne analize mokraće i krvi, nalaze ultrazvuka i otpusne liste.
Beleške – zapišite kada su belančevine nađene, da li je dete tada imalo temperaturu ili trening, izmerene pritiske, otoke i telesnu težinu.
Porodična istorija – podaci o bolestima bubrega, dijalizi, gluvoći ili povišenom pritisku u porodici.
Priprema deteta – objasnite detetu da se pregled sastoji od merenja, pregleda i uzorka mokraće; ako se vadi krv, recite mu istinu, kratko i mirno.

Kako se donosi odluka

Lečenje zavisi od toga da li su belančevine prolazne, samo u uspravnom položaju ili trajne, koliko ih ima, kako rade bubrezi i šta je uzrok. Prolazna i ortostatska proteinurija se ne leče. Kod trajne proteinurije cilj je da se pronađe i leči osnovna bolest i da se smanji gubitak belančevina, jer manje belančevina u mokraći znači sporije oštećenje bubrega. O lekovima odlučuje dečji nefrolog, na osnovu više ponovljenih nalaza, a ne jedne analize.

Lečenje prema uzroku

Kortikosteroidi kod nefrotskog sindroma – većina male dece dobro reaguje na kortikosteroid (prednizolon), lek koji smiruje bolest, i belančevine nestaju iz mokraće za nekoliko nedelja.
Lekovi koji smiruju imunski sistem – kod nekih zapaljenja bubrega i kod nefrotskog sindroma koji ne reaguje na kortikosteroide; lek se bira prema nalazu biopsije i genetskog testiranja.
Lečenje infekcije – kada je bolest filtera povezana sa streptokokom ili hepatitisom.
Prekid leka – kada su belančevine u mokraći posledica reakcije na neki lek.
Nadoknada izgubljenih materija – kod bolesti kanalića nadoknađuju se tečnost i soli koje bubreg gubi, prema nalazima (videti tekst o elektrolitnim poremećajima).
Lečenje urođenih anomalija – kod suženja mokraćnih puteva ili vraćanja mokraće ka bubregu, prema proceni dečjeg nefrologa i dečjeg urologa.

Lekovi koji smanjuju gubitak belančevina

Kod trajne proteinurije koja nije posledica nefrotskog sindroma osetljivog na kortikosteroide najčešće se koriste ACE inhibitori ili njima srodni lekovi, sartani. Oni smanjuju pritisak unutar bubrežnih filtera, pa se kroz njih gubi manje belančevina, a istovremeno snižavaju i krvni pritisak. Kod dece sa hroničnom bolešću bubrega i belančevinama u mokraći oni su prvi izbor.

Doza se povećava postepeno. Posle uvođenja leka u krvi se proveravaju kreatinin i kalijum, jer lek u početku blago smanjuje rad filtera. Ove dve vrste lekova kod dece se po pravilu ne daju zajedno. Kada dete povraća, ima proliv ili je izgubilo mnogo tečnosti, lek se privremeno ne uzima, uz dogovor sa lekarom. Ovi lekovi mogu naškoditi bebi u trudnoći, pa devojke koje ih uzimaju treba da koriste pouzdanu zaštitu od trudnoće i da se odmah jave lekaru ako sumnjaju na trudnoću.

Ishrana i način života

Manje soli – manje slanih grickalica, suhomesnatih proizvoda, gotove hrane i supa iz kesice; so povećava gubitak belančevina i pritisak i slabi dejstvo ACE inhibitora.
Dovoljno belančevina, ali ne previše – deci su belančevine potrebne za rast, pa se ishrana sa malo belančevina ne preporučuje; izbegavaju se proteinski suplementi i preterivanje.
Zdrava telesna težina – kod deteta sa viškom kilograma mršavljenje smanjuje gubitak belančevina i pritisak.
Kretanje – redovno kretanje je dozvoljeno i korisno; deca kod koje se belančevine javljaju samo u uspravnom položaju nemaju nikakva ograničenja.
Bez duvana – tinejdžere treba podržati da ne počnu da puše, uključujući i elektronske cigarete.
Oprez sa lekovima protiv bolova – ibuprofen i slični lekovi kod dece sa bolešću bubrega uzimaju se kratko i uz savet lekara.

Oporavak i okvirni rokovi

Prolazne belančevine nestaju za nekoliko dana, a kontrolna analiza radi se 1–2 nedelje posle oporavka od povišene temperature. Kod belančevina samo u uspravnom položaju dovoljne su retke kontrole, obično jednom godišnje, a dete normalno ide u vrtić i školu i trenira. Kod nefrotskog sindroma koji reaguje na kortikosteroide belančevine najčešće nestaju u prve 2–4 nedelje lečenja. ACE inhibitori pun efekat obično pokazuju za nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Deca sa trajnom proteinurijom bez otoka i komplikacija po pravilu idu u školu i bave se sportom, a eventualna ograničenja određuje nefrolog prema osnovnoj bolesti.

Znaci za hitno javljanje

Jaki ili brzo rastući otoci, otežano disanje ili naglo uvećan stomak.
Veoma malo mokraće tokom dana ili tamna, krvava mokraća.
Jaka glavobolja, povraćanje, smetnje vida ili grčevi.
Groznica sa bolom u trbuhu kod deteta sa nefrotskim sindromom.
Vrtoglavica i izrazita slabost uz povraćanje ili proliv kod deteta koje uzima ACE inhibitor.

Kontrole i praćenje

Deca sa trajnom proteinurijom prate se kod dečjeg nefrologa, najčešće na 3–6 meseci, a na početku lečenja češće. Na svakoj kontroli mere se visina, težina i krvni pritisak, a proveravaju se belančevine u mokraći i kreatinin u krvi. Ultrazvuk se ponavlja prema osnovnoj bolesti. Cilj je da belančevina u mokraći bude što manje, a pritisak u granicama koje odredi nefrolog. Kod dece sa hroničnom bolešću bubrega praćenje traje do odraslog doba, kada se planira prelazak kod nefrologa za odrasle.

Najčešća pitanja

Da li dete sa ortostatskom proteinurijom sme da trenira?

Da, bez ograničenja. Ovaj oblik ne oštećuje bubrege, pa nisu potrebni posebna ishrana, lekovi ni oslobađanje od fizičkog vaspitanja. Dovoljne su povremene kontrole urina, prema dogovoru sa lekarom.

Da li penušava mokraća sama po sebi znači proteinuriju?

Najčešće ne. Pena se javlja kod jakog mlaza ili koncentrovane mokraće. Ako je obilna, postojana i javlja se svakodnevno, ili se pojave otoci, uradite analizu urina.

Da li je proteinurija nasledna?

Prolazna i ortostatska nisu. Pojedine bolesti bubrežnih filtera i kanalića, kao Alportov sindrom ili nasledni oblici ožiljavanja filtera, jesu nasledne, pa lekar može predložiti analizu urina braće, sestara i roditelja, a ponekad i genetsko testiranje.

Može li analiza urina posle utakmice da bude lažno pozitivna?

Može. Naporan trening, groznica i nedovoljno popijene tečnosti prolazno povećavaju belančevine u mokraći. Zato se kontrolni uzorak uzima iz prvog jutarnjeg mokrenja, kada je dete zdravo i odmorno.

Treba li dete sa proteinurijom da jede manje mesa?

Belančevine ne ograničavajte na svoju ruku, jer su detetu potrebne za rast. Korisnija je raznovrsna ishrana sa manje soli, a svaku veću promenu ishrane dogovorite sa nefrologom ili nutricionistom.

Može li dete sa proteinurijom da prima vakcine po kalendaru?

Većina dece prima sve vakcine redovno. Izuzetak su deca na većim dozama kortikosteroida ili drugim lekovima koji slabe imunitet; o vremenu davanja živih vakcina tada odlučuje nefrolog.

Da li proteinurija utiče na kasniju trudnoću?

Ortostatska ne utiče. Kod devojaka sa hroničnom bolešću bubrega trudnoća se planira sa nefrologom, jer se ACE inhibitori zamenjuju pre začeća, a trudnoća se prati češće.

Šta poneti na ekskurziju ako dete uzima ACE inhibitor?

Lek u originalnom pakovanju, sa rezervom za nekoliko dana, i kratko pisano uputstvo za nastavnika. Po vrućini dete treba da pije dovoljno tečnosti, a kod proliva ili povraćanja odrasli treba da se jave roditeljima i lekaru.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.