Bubrežna insuficijencija u ovom tekstu označava uznapredovalo, završno zatajenje bubrega, kada bubrezi obavljaju manje od oko 15% svog normalnog posla. To je poslednji, 5. stadijum hronične bolesti bubrega. Ranije se ovo stanje zvalo „terminalna bubrežna insuficijencija“, ali se reč „terminalna“ danas izbegava. Ovo stanje nije kraj, već trenutak kada je potrebno lečenje koje preuzima posao bubrega: dijaliza ili transplantacija (presađivanje) bubrega.
Kod dece je ovo retko stanje. Najčešće je posledica urođenih anomalija ili naslednih bolesti bubrega koje godinama polako napreduju. Razlikuje se od akutnog oštećenja bubrega, koje nastaje naglo, za nekoliko sati ili dana, i često potpuno prođe. Bubrežna insuficijencija je poslednja faza hronične bolesti bubrega, koja traje mesecima i godinama i u ranijim fazama se leči lekovima i ishranom.
Vest da dete treba dijalizu ili novi bubreg teško pada svakoj porodici. Dobra priprema, koja počinje mnogo pre nego što bubrezi potpuno prestanu da rade, omogućava da lečenje počne planski, a ne hitno. Za većinu dece transplantacija bubrega je najbolje lečenje. Deca posle uspešne transplantacije idu u školu, bave se sportom i odrastaju u samostalne odrasle osobe.
Kako nastaje
Bubrezi se sastoje od mnoštva sitnih jedinica za prečišćavanje krvi, koje se zovu nefroni. Lekar prati koliko krvi bubrezi prečiste u minuti. U nalazima se taj podatak označava kao procenjena glomerulska filtracija ili eGFR. Prema njemu se hronična bolest bubrega deli u pet stadijuma, a u 5. stadijumu bubrezi rade manje od 15% normalnog. Kada broj zdravih nefrona padne ispod kritične granice, preostali nefroni rade pojačano i postepeno se troše. Zato bolest napreduje i kada je prvobitni uzrok smiren.
Najčešći uzroci kod dece
Urođene anomalije bubrega i mokraćnih puteva – najčešći uzrok, posebno kod male dece: nedovoljno razvijeni bubrezi, valvula zadnje uretre (nabor u mokraćnoj cevi dečaka koji ometa oticanje mokraće) i drugi oblici opisani u tekstu o urođenim anomalijama bubrega.
Nasledne bolesti – bolesti sa mnogo cista (mehurića ispunjenih tečnošću) u bubrezima i drugi retki nasledni poremećaji, na primer Alportov sindrom ili cistinoza.
Bolesti bubrežnih filtera – posebno nefrotski sindrom koji ne reaguje na kortikosteroide, kao i zapaljenje bubrega kod lupusa i vaskulitisa, bolesti imunskog sistema.
Posle teške nagle bolesti – hemolitičko-uremijski sindrom, teška infekcija ili šok mogu ostaviti trajno oštećenje.
Neurogena bešika – kod dece sa oštećenjem kičmene moždine, kada bešika ne radi pravilno, a visok pritisak u njoj oštećuje bubrege.
Šta ubrzava propadanje bubrega
Povišen krvni pritisak – hipertenzija dodatno opterećuje preostale nefrone.
Belančevine u mokraći – kada ih ima mnogo (proteinurija), bolest brže napreduje.
Infekcije i dehidracija – urinarne infekcije sa temperaturom i gubitak tečnosti mogu naglo da pogoršaju rad bubrega.
Pubertet – telo naglo raste i traži više od bubrega, pa kod mnoge dece rad bubrega tada brže slabi.
Lekovi štetni za bubrege – dugotrajno uzimanje lekova protiv bolova kao što je ibuprofen i pojedini antibiotici.
Prevencija
Kada uzrok postoji od rođenja, zatajenje bubrega ne može se uvek sprečiti, ali može znatno da se odloži. Redovna kontrola pritiska, lekovi koji smanjuju gubitak belančevina mokraćom, sprečavanje infekcija, izbegavanje dehidracije i štetnih lekova i dobra ishrana produžavaju vreme do dijalize, ponekad i za mnogo godina.
Zašto se tegobe javljaju kasno
Bubrezi imaju veliku rezervu, pa deca u ranim fazama bolesti obično nemaju tegobe. Tegobe se javljaju kada se u krvi nagomilaju otpadne materije koje bubrezi više ne izbacuju. Lekari to stanje zovu uremija. Tegobe dolaze postepeno i lako se pripišu umoru ili školskim obavezama.
Znaci nagomilavanja otpadnih materija
Umor i slabost – dete se brzo zamara i odustaje od igre i sporta.
Slab apetit, mučnina i povraćanje – naročito ujutru, uz neprijatan zadah iz usta i ukus metala u ustima.
Svrab kože – zbog nagomilanog fosfora i otpadnih materija.
Glavobolja i slabija pažnja – lošiji uspeh u školi, razdražljivost, loš san.
Otežano disanje i otoci – kada se u telu zadržava voda; to je kasni i ozbiljan znak.
Druge posledice
Bleda koža – znak anemije (malokrvnosti). Bolesni bubrezi stvaraju manje hormona eritropoetina, koji podstiče stvaranje krvi.
Zaostajanje u rastu – jedan od najvažnijih znakova kod dece. Nastaje zbog slabe ishrane, prekisele krvi i poremećaja hormona.
Bolovi u kostima i iskrivljene kosti – zbog poremećaja kalcijuma, fosfora i hormona koji ih reguliše (bolest kostiju kod hronične bolesti bubrega).
Promene u mokrenju – kod nekih bolesti dete mokri sve manje. Deca sa nedovoljno razvijenim bubrezima i dalje mokre mnogo, pa normalna količina mokraće ne isključuje zatajenje bubrega.
Razlike po uzrastu
Bebe i mala deca slabo jedu, često povraćaju, slabo dobijaju na težini i kasne u razvoju pokreta, na primer u sedenju i hodanju. Kod školske dece najviše se primećuju umor, glavobolja i slabiji uspeh u učenju. Kod tinejdžera pubertet može kasniti. Zbog izgleda, posebne ishrane i lekova oni se češće osećaju izdvojeno od vršnjaka i teže redovno uzimaju lekove.
Kada se javiti lekaru
Hitno – otežano disanje, grčevi (konvulzije), jaka pospanost ili zbunjenost, bol u grudima, povraćanje zbog kojeg dete ne zadržava lekove ili prestanak mokrenja (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – temperatura kod deteta na dijalizi ili posle transplantacije, mutna tečnost koja izlazi iz trbuha kod peritoneumske dijalize, crvenilo ili gnoj oko katetera, novi otoci ili nagli porast težine.
Uskoro – postepen gubitak apetita, umor, svrab, glavobolje ili zaostajanje u rastu kod deteta sa poznatom bolešću bubrega.
Procena rada bubrega
Na kliničkom pregledu dečjeg nefrologa mere se visina, težina, obim glave kod male dece i krvni pritisak. Analize krvi pokazuju kreatinin, otpadnu materiju iz mišića. Iz kreatinina i visine deteta izračunava se koliko krvi bubrezi prečiste (eGFR). Ponekad se određuje i cistatin C, još jedan pokazatelj rada bubrega. Lekar prati i kako se rad bubrega menjao poslednjih godina, jer to pomaže da se proceni kada će biti potrebna dijaliza ili transplantacija.
Merenje pritiska tokom 24 sata – otkriva povišen pritisak koji se ne vidi u ordinaciji, posebno noću.
Ultrazvuk srca – proverava da li je zid srca zadebljao zbog dugo povišenog pritiska.
Genetsko testiranje – kod nasledne bolesti, jer utiče na izbor davaoca u porodici i na rizik da se bolest vrati u novom bubregu.
Pregledi pre transplantacije
Pre upisa na listu čekanja ili pripreme za transplantaciju od živog davaoca radi se niz pregleda. Određuju se krvna grupa i tipizacija tkiva, odnosno koliko se tkivo deteta i davaoca podudara, i traže se antitela na tuđe tkivo. Dete se testira na viruse, proveravaju se vakcine, pregledaju se zubi i procenjuje se rad bešike. Kod dece sa valvulom zadnje uretre ili neurogenom bešikom problem sa bešikom mora se rešiti pre transplantacije, jer bi inače oštetio i novi bubreg. Deo pripreme je i razgovor sa psihologom.
Šta nalazi znače
Odluka o početku lečenja ne zavisi od jednog broja. Kada bubrezi rade manje od oko 15% normalnog, vreme je za završne pripreme. Ipak, odluka se donosi i prema tegobama deteta, rastu, nalazima kalijuma, kiselosti krvi i viška vode, kao i prema tome koliko brzo rad bubrega slabi.
Kako se pripremiti za pregled
Sveska za praćenje – upisujte pritisak, težinu, količinu mokraće i popijene tečnosti, ako je lekar to tražio.
Spisak lekova – sa dozama i vremenom uzimanja, uključujući vitamine i biljne preparate.
Knjižica vakcinacije – posebno pre transplantacije.
Pitanja i dogovor sa detetom – starije dete neka samo zapiše svoja pitanja; deca koja razumeju šta ih čeka lakše sarađuju.
Kako se donosi odluka
Priprema za dijalizu ili transplantaciju počinje kada rad bubrega oslabi do 4. stadijuma hronične bolesti bubrega. Tako porodica ima vremena da upozna mogućnosti, a tim da završi sve preglede. Za decu čija bolest napreduje i ne može da se izleči prvi izbor je transplantacija pre početka dijalize, od živog ili preminulog davaoca. Obično se radi kada bubrezi rade između 5 i 15% normalnog. Kod dece se ovo lečenje započinje i kada dete zaostaje u rastu uprkos dobroj ishrani i lekovima. Odluku donose zajedno porodica, dete u skladu sa uzrastom i tim koji čine dečji nefrolog, hirurg, medicinska sestra, nutricionista, psiholog i socijalni radnik.
Lečenje pre dijalize i transplantacije
Ishrana – dovoljno kalorija za rast, uz manje kalijuma, fosfora i soli kada je potrebno. Bebama se hrana ponekad daje kroz sondu kroz nos ili kroz cevčicu koja kroz trbuh vodi u želudac (gastrostomu), jer ne mogu da pojedu dovoljno.
Lekovi za kosti – lekovi koji vezuju fosfor iz hrane i uzimaju se uz obroke, i aktivni oblik vitamina D.
Lečenje malokrvnosti – gvožđe i injekcije lekova sličnih eritropoetinu, koji podstiču stvaranje krvi.
Lečenje prekisele krvi i pritiska – bikarbonat i lekovi za pritisak.
Hormon rasta – za decu koja zaostaju u rastu i pored dobre ishrane i ispravljene kiselosti krvi.
Peritoneumska dijaliza
Kod peritoneumske dijalize kao filter služi potrbušnica, tanka opna koja oblaže unutrašnjost trbuha. Kroz meku cevčicu (kateter), koju hirurg postavi u trbuh, uliva se poseban rastvor. U njega iz krvi prelaze otpadne materije i višak vode, a zatim se rastvor izliva. Najčešće se radi kod kuće, noću, pomoću aparata dok dete spava, pa dete danju ide u vrtić ili školu. Roditelji prolaze obuku koja traje od nekoliko dana do dve nedelje. Ovo je najčešći izbor kod beba i male dece. Glavni rizik je infekcija potrbušnice (peritonitis), pa je potrebna stroga higijena.
Hemodijaliza
Kod hemodijalize krv prolazi kroz aparat sa veštačkim filterom koji je prečišćava. Kod dece se najčešće radi u centru za dijalizu, tri puta nedeljno po oko četiri sata, a neki centri nude i češće ili kraće tretmane. Krv se uzima i vraća kroz kateter u velikoj veni ili, kod veće dece, kroz fistulu: spoj arterije i vene na ruci koji napravi hirurg. Između tretmana ograničenja tečnosti, soli i kalijuma su strožija.
Hemodijaliza: pumpa vodi krv kroz dijalizator (veštački bubreg), gde otpadne materije i višak vode prelaze u dijalizni rastvor, a očišćena krv se vraća u telo. Šema prikazuje odraslu osobu; kod dece se koriste manji dijalizatori i cevčice. Izvor: YassineMrabet / Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0. Prevod oznaka na srpski.
Transplantacija bubrega
Transplantacija bubrega deci omogućava najbolji rast, najviše energije i najveću slobodu. Bubreg može dati živi davalac, najčešće roditelj ili drugi blizak srodnik, posle detaljne provere njegovog zdravlja. Bubreg može dati i preminuli davalac, preko liste čekanja. Bubreg od živog davaoca obično duže traje, a operacija se planira unapred. Novi bubreg se postavlja u donji deo trbuha, a sopstveni bubrezi se najčešće ne vade. Kod male dece transplantacija se radi kada dete dovoljno poraste, a ta granica zavisi od centra.
Posle transplantacije dete doživotno uzima lekove protiv odbacivanja (imunosupresive). Oni smiruju imunski sistem, da ne bi napao novi bubreg. Najčešće se daje kombinacija nekoliko lekova, uz kortikosteroid u maloj dozi. Lekovi se uzimaju svakog dana u tačno vreme. Preskakanje doza, posebno kod tinejdžera, najčešći je razlog gubitka novog bubrega, pa im je u tom uzrastu potrebna dodatna podrška. Zbog ovih lekova dete lakše dobija infekcije, pa se ishrana, higijena i kontakti sa bolesnim osobama dogovaraju sa timom.
Vakcinacija pre transplantacije
Vakcine treba završiti pre transplantacije. Posle nje imunski sistem slabije reaguje na vakcine, a žive vakcine se uglavnom ne daju. Žive vakcine (protiv malih boginja, zaušaka i rubeole i protiv ovčijih boginja) daju se najmanje četiri nedelje pre transplantacije, po potrebi po ubrzanom rasporedu. Ostale (nežive) vakcine daju se najkasnije dve nedelje pre operacije. Proverava se zaštita od hepatitisa B, a preporučuju se i vakcine protiv pneumokoka, gripa i HPV. Svi ukućani treba da budu redovno vakcinisani, uključujući i vakcinu protiv gripa.
Rast, škola i psihološka podrška
Redovan odlazak u vrtić i školu deo je lečenja, a ne nagrada posle njega. Škola treba da zna za dijalizu i lekove, a nastava se prilagođava danima hemodijalize. Psiholog pomaže detetu i roditeljima da se nose sa strahom, umorom i promenama u porodici, a pažnja je potrebna i braći i sestrama. Mnogim porodicama koristi kontakt sa drugim porodicama u istoj situaciji.
Oporavak i okvirni rokovi
Kateter za peritoneumsku dijalizu obično se koristi tek nekoliko nedelja posle postavljanja, kada rana zaraste. Posle transplantacije dete obično ostaje u bolnici jednu do dve nedelje, a prvih meseci kontrole su više puta nedeljno. U školu se najčešće vraća za dva do tri meseca. Sportovi bez udaraca i sudaranja uvode se postepeno posle zarastanja rane, prema savetu tima.
Znaci za hitno javljanje
Odmah se javite timu ili u hitnu službu ako dete ima temperaturu, ako je tečnost iz peritoneumske dijalize mutna ili ga boli trbuh, ako se nad fistulom više ne oseća strujanje krvi (šum), ako krvari oko katetera, ako manje mokri ili ga boli mesto iznad novog bubrega, ako zbog povraćanja ne može da uzme lekove ili ako otežano diše.
Kontrole i život sa lečenjem
Dete na dijalizi i posle transplantacije prati se celog života. Priprema za prelazak u nefrološku ambulantu za odrasle počinje oko 11–14. godine, a sam prelazak se planira u periodu kada je zdravlje stabilno. Mladi tada uče da sami poznaju svoje lekove, nalaze i znake upozorenja, što je najbolja zaštita novog bubrega.
Najčešća pitanja
Može li roditelj da bude davalac bubrega svom detetu?
Da, roditelji su najčešći živi davaoci. Davalac prolazi detaljnu proveru zdravlja i podudarnosti tkiva, a život sa jednim zdravim bubregom za većinu davalaca ne donosi ozbiljna ograničenja.
Može li dete na peritoneumskoj dijalizi da se kupa i pliva?
Tuširanje je moguće uz zaštitu katetera prema uputstvu tima. Kupanje u kadi i bazenima obično se izbegava ili dozvoljava samo uz posebne mere, zbog rizika od infekcije.
Da li dete na dijalizi može da putuje?
Može, uz planiranje. Za peritoneumsku dijalizu rastvori se mogu dostaviti na odredište, a za hemodijalizu se unapred dogovara termin u centru u mestu boravka.
Koliko dugo traje transplantirani bubreg?
To zavisi od davaoca, podudarnosti tkiva i redovnog uzimanja lekova. Bubreg od živog davaoca često radi više od deset godina, a mnogi pacijenti kasnije dobiju i drugu transplantaciju.
Da li braća i sestre treba da se testiraju?
Kod naslednih bolesti braći i sestrama se savetuje pregled, a ponekad i genetsko testiranje. To je važno i kada srodnik razmišlja da postane davalac bubrega.
Da li dete posle transplantacije može da ima kućnog ljubimca?
Najčešće može, uz pranje ruku posle kontakta i bez čišćenja kaveza, akvarijuma ili posude za mačke. O egzotičnim životinjama, pticama i gmizavcima treba se posavetovati sa timom.
Može li dete posle transplantacije da ide na rođendane i u vrtić?
Da, kada tim dozvoli povratak, obično posle prvih meseci. Dete ne treba da jede nedovoljno pečeno meso, nepasterizovane proizvode ni hranu koja je dugo stajala, a roditelje treba obavestiti o ovčijim boginjama u grupi.
Šta je sa pubertetom i kasnije trudnoćom?
Pubertet može kasniti, ali većina dece posle transplantacije normalno sazri. Trudnoća je kasnije moguća, uz planiranje sa nefrologom, jer se pojedini lekovi protiv odbacivanja moraju zameniti pre začeća.
Da bismo pružili najbolje iskustvo, koristimo tehnologije poput kolačića za čuvanje i/ili pristup informacijama o uređaju. Saglasnost sa ovim tehnologijama će nam omogućiti da obrađujemo podatke kao što su ponašanje pri pregledanju ili jedinstveni ID-ovi na ovoj veb lokaciji. Nepristanak ili povlačenje saglasnosti može negativno uticati na određene karakteristike i funkcije.
Funkcionalno
Uvijek aktivan
Tehničko skladištenje ili pristup je striktno neophodan za legitimnu svrhu omogućavanja korišćenja određene usluge koju izričito zahteva pretplatnik ili korisnik, ili za jedinu svrhu obavljanja prenosa komunikacije preko elektronske komunikacione mreže.
Preference
Tehničko skladištenje ili pristup su neophodni za legitimnu svrhu čuvanja preferencija koje ne zahtevaju pretplatnik ili korisnik.
Statistika
Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u statističke svrhe.Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u anonimne statističke svrhe. Bez sudskog poziva, dobrovoljne saglasnosti od strane vašeg Internet provajdera ili dodatne evidencije treće strane, informacije sačuvane ili preuzete samo za ovu svrhu se obično ne mogu koristiti za vašu identifikaciju.
Marketing
Tehničko skladište ili pristup su potrebni za kreiranje korisničkih profila za slanje reklama ili za praćenje korisnika na veb lokaciji ili na nekoliko veb lokacija u slične marketinške svrhe.
Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).
Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.
Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.
Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.
U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.
U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.
Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.
Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.
Radno vreme bolnice
Stacionar i operacioni blok
Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00
Ambulantno-poliklinički deo
Radni dan 7:00 – 20:00
Subota 8:00 – 13:00
Jezik komunikacije
Srpski
Engleski
Ruski
Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku
Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.
Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.
Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.
Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.
Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.
Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.
Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.
Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.
Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.
Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.
Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).
Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.
O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.
Zakazivanje operacije
Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:
Lične podatke:
Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.
Medicinsku dokumentaciju:
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate
Željeni termin operacije
Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.
Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.
Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.
Priprema za bolničko lečenje
Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika
Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.
Preoperativna priprema
Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.
Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.
Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:
Vrsta anestezije
Laboratorijske analize
Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)
Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina
Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestimabez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .
Za decu
Vrsta anestezije
Laboratorijske analize
Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina
Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove
Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02
Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.
Šta je potrebno poneti u bolnicu?
Odrasli pacijenti
Lična dokumenta U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
Veš, češalj, pribor za brijanje
Pomagalo ( ako ga koristite):
naočari i futrola
sočiva sa kutijicom za čuvanje
slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
štap, štake..
Mobilni telefon i punjač
Lap top / Tablet i punjač
Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
Medicinska dokumentacija
Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)
LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:
Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
Omiljenu igračku
Omiljenu knjigu, bojanku
Tablet / iPad
Prijem u bolnicu
Prijem u bolnicu može biti:
Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)
Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.
Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.
Po prijemu u bolnicu medicinska sestra/tehničar će Vas zamoliti da joj predate:
Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).
Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:
ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)
Boravak u bolnici
Smeštaj
Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.
Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.
Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe
Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.
Svaki apartman poseduje:
„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
odlazak do toaleta
korišćenje noćne posude
podešavanje položaja kreveta
donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj. U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži
U svakom apartmanu postoji:
Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.
Smeštaj pratioca
Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.
Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.
Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.
Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.
Neposredna priprema za operaciju
Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije
Pre operacije je potrebno da:
Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu
Pred određene hirurške intervencije je potrebno:
Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje
Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.
Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).
Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.
Pregled anesteziologa
Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.
Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.
Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.
Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.
Potpisivanje pristanka na operativni zahvat
Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.
Priprema pacijenta za anesteziju
Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.
Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.
Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.
Anestezija
Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.
Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.
Opšta anestezija
Intravenska anestezija (analgosedacija)
Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.
Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)
Endotrahealna anestezija
U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.
Regionalna anestezija
Epiduralna anestezija
U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).
Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.
Spinalna anestezija
U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.
Pleksus („blok“) anestezija
Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.
Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.
Neposredni postoperativni tok
Postoperativno praćenje
Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.
U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:
Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice
U prvim satima posle operacije možete osetiti:
bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.
Menadžment bola
Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.
Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.
Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.
Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka
Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.
Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.
Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).
Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.
Kontrole operatora i previjanja
Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.
Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.
Vizite
Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.
Ishrana
Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.
Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.
Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.
Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:
eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.
Prevencija povreda i padova
Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.
Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru
Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.
U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.
Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.
Posetilac se moli da:
ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.
Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.
Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.
Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.
Pobrinućemo se da jasno razumete:
koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu
Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.
Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.
Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.
Na tim pregledima lekar proverava:
stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka
Medicinske usluge je moguće platiti:
Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.
Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.
Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.
Fondovi zdravstvenog osiguranja
Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.
