Nefunkcionalni neuroendokrini tumori pankreasa

Endokrinologija

Nefunkcionalni neuroendokrini tumori pankreasa su tumori gušterače koji nastaju iz ćelija koje inače luče hormone, ali sami ne stvaraju hormone u količini koja izaziva tegobe. Zbog toga se dugo ne primećuju. Neuroendokrine ćelije imaju osobine i nervnih i žlezdanih ćelija, a u gušterači se nalaze u malim grupama koje se zovu Langerhansova ostrvca. Iz njih nastaje insulin, ali i drugi hormoni.

Ovo je najčešći oblik neuroendokrinih tumora gušterače: čini veliku većinu svih takvih tumora. Ipak, to je retka bolest, mnogo ređa od običnog raka gušterače (adenokarcinoma), sa kojim se ne sme izjednačiti. Neuroendokrini tumori rastu mnogo sporije, drugačije se leče i imaju mnogo bolje izglede. Javljaju se najčešće između 50. i 70. godine, podjednako kod muškaraca i žena.

Poslednjih godina otkriva se sve više ovih tumora, i to sve manjih, jer se ultrazvuk, CT i magnetna rezonanca stomaka rade češće nego ranije. Veliki deo tumora danas se nađe slučajno, kod osoba bez ikakvih tegoba. Tada se postavljaju dva pitanja: koliko je tumor agresivan i da li ga treba odmah operisati ili samo pažljivo pratiti.

Odgovor zavisi od veličine tumora, njegovog gradusa (brzine deljenja ćelija), proširenosti i opšteg zdravlja. Mali tumori sporog rasta često se samo prate snimanjima, veći se operišu, a kod proširene bolesti postoji više lekova i postupaka koji bolest mogu godinama držati pod kontrolom.

Kako nastaje tumor

Tumor nastaje kada jedna neuroendokrina ćelija gušterače, zbog promena u genima, počne da se deli bez kontrole. Kod većine ljudi te promene nastaju tokom života i nisu nasleđene, pa se ovakvi tumori zovu sporadični. Kod manjeg dela bolesnika postoji nasledna sklonost.

„Nefunkcionalan“ ne znači da ćelije tumora ne stvaraju ništa. Mnogi od ovih tumora luče male količine supstanci kao što su hromogranin A ili pankreasni polipeptid, ali one ne izazivaju tegobe. Kada tumor luči hormon koji daje jasne tegobe, govori se o funkcionalnom tumoru, kao što su insulinom, gastrinom, glukagonom, VIPom i somatostatinom. Retko se nefunkcionalni tumor tokom vremena „probudi“ i počne da luči hormon.

Gradus: koliko brzo tumor raste

Patolog na uzorku tkiva određuje Ki-67, procenat ćelija koje se u tom trenutku dele. Prema tom broju i izgledu ćelija tumor se svrstava u jedan od stepena:

Gradus 1 (G1) – Ki-67 manji od 3%; tumor raste veoma sporo.
Gradus 2 (G2) – Ki-67 od 3 do 20%; raste umereno sporo, a ponašanje se razlikuje između tumora sa nižim i višim vrednostima u ovom rasponu.
Gradus 3 (G3) – Ki-67 veći od 20%, ali su ćelije još uvek dobro diferencirane, odnosno liče na normalne neuroendokrine ćelije; raste brže.
Neuroendokrini karcinom – slabo diferenciran, veoma brzog rasta; to je druga bolest, koja se leči drugačije i nije tema ovog teksta.

Stadijum: koliko se tumor proširio

Stadijum opisuje veličinu tumora i to da li je zahvatio okolne organe, limfne čvorove ili udaljene organe, najčešće jetru. Stadijumi idu od I, kada je tumor mali i ograničen na gušteraču, do IV, kada postoje presadnice (metastaze). Gradus i stadijum zajedno najviše utiču na izbor lečenja i na izglede.

Nasledni sindromi

Multipla endokrina neoplazija tip 1 (MEN1) – najčešći nasledni uzrok. Većina osoba sa MEN1 tokom života dobije tumore gušterače, često više malih istovremeno. Uz njih se javljaju pojačan rad paraštitastih žlezda (hiperparatireoidizam) i tumori hipofize.
Fon Hipel-Lindauov sindrom (VHL) – nasledna sklonost ka cistama i tumorima bubrega, nadbubrežnih žlezda, mozga i oka; kod dela osoba javljaju se i neuroendokrini tumori gušterače.
Neurofibromatoza tip 1 i tuberozna skleroza – ređe udružene sa ovim tumorima.

Na nasledni oblik se misli kod mlađih osoba, kod više tumora istovremeno, kod drugih endokrinih tumora i kod sličnih bolesti u porodici.

Faktori rizika i prevencija

Osim naslednih sindroma, jasnih faktora rizika nema. Kao mogući činioci pominju se šećerna bolest, pušenje i rak gušterače u porodici, ali njihov uticaj je mali. Prevencija ne postoji, osim redovnih kontrola kod osoba sa naslednim sindromima, kod kojih se tumori traže dok su mali.

Najčešće bez tegoba

Pošto tumor ne luči hormone koji izazivaju tegobe, mali tumori ne daju nikakve znake. Danas se više od polovine ovih tumora otkrije slučajno, na ultrazvuku stomaka, CT-u ili magnetnoj rezonanci stomaka urađenim zbog bolova u leđima, kamena u bubregu, kontrole jetre ili drugog razloga.

Tegobe kod većih tumora

Kada tumor naraste, obično na nekoliko centimetara, može da pritisne okolne organe. Tegobe tada zavise od mesta tumora:

Bol u gornjem delu stomaka – tup, uporan, ponekad se širi u leđa.
Žutica – žuta koža i beonjače, tamna mokraća, svetla stolica i svrab, kada tumor u glavi gušterače pritisne žučni kanal.
Gubitak telesne težine i apetita.
Mučnina, povraćanje i rana sitost – kada tumor pritiska želudac ili dvanaestopalačno crevo.
Opipljiva masa u stomaku – kod veoma velikih tumora.
Zapaljenje gušterače – retko, kada tumor zatvori kanal gušterače; javlja se jak bol u stomaku sa povraćanjem.

Tegobe kod proširene bolesti

Umor i malaksalost.
Pritisak ili bol ispod desnog rebarnog luka – zbog uvećane jetre sa presadnicama.
Krvarenje iz želuca ili creva – retko, kod tumora koji urastaju u zid creva.
Proliv ili crvenilo lica – retko, ako tumor tokom vremena počne da luči hormone.

Kako se tegobe menjaju tokom vremena

Većina tumora raste sporo, tokom više godina, pa se tegobe pojačavaju postepeno i često se dugo pripisuju gastritisu, žučnim kamenovima ili bolovima u leđima. Mali tumori niskog gradusa mogu godinama ostati iste veličine. Brže pogoršanje i nagli gubitak težine češći su kod tumora višeg gradusa.

Kada se javiti lekaru

Hitno – jak bol u stomaku sa povraćanjem, povraćanje krvi, crna stolica uz vrtoglavicu ili visoka temperatura sa drhtavicom uz žuticu (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – u roku od nekoliko dana ako vam požute koža ili beonjače, ako mokraća postane tamna, a stolica svetla, ili ako imate uporan bol u gornjem delu stomaka i leđima.
Uskoro – zakažite pregled ako vam je na snimanju slučajno nađena promena na gušterači, ako gubite na težini bez dijete ili ako imate nasledni sindrom kao što je MEN1, a niste na redovnim kontrolama.

Prvi pregled

Na pregledu endokrinologa ili gastroenterologa lekar pita o tegobama, promeni težine, šećeru, lekovima i bolestima u porodici, posebno o endokrinim tumorima i čirevima. Pregleda stomak i kožu. Ciljevi ispitivanja su da se potvrdi vrsta tumora, odredi gradus, utvrdi da li se tumor proširio i isključi da li luči neki hormon.

Snimanja

CT stomaka sa kontrastom – snima se u više faza posle davanja kontrasta u venu, jer se neuroendokrini tumori dobro „pune“ kontrastom. Pokazuje veličinu tumora, odnos prema krvnim sudovima i presadnice.
Magnetna rezonanca – posebno dobro pokazuje male presadnice u jetri i odnos tumora prema kanalu gušterače, bez zračenja, pa je pogodna i za dugotrajno praćenje. Videti radiološku dijagnostiku (MR, CT).
Endoskopski ultrazvuk (EUS) sa biopsijom – tanka savitljiva cev sa ultrazvučnom sondom na vrhu uvodi se kroz usta do želuca i dvanaestopalačnog creva, odakle se gušterača vidi iz neposredne blizine. Pronalazi i tumore manje od 1 cm, a kroz nju se tankom iglom uzima uzorak tkiva. Pregled traje 20–40 minuta, u kratkotrajnoj anesteziji, a ide se kući isti dan.
Ga-68 DOTATATE PET/CT – snimanje sa malom količinom radioaktivne supstance koja se vezuje za receptore za somatostatin. Većina dobro diferenciranih tumora ima te receptore i „svetli“ na snimku. Pokazuje i male presadnice u kostima, jetri i limfnim čvorovima i govori da li će analozi somatostatina i PRRT delovati.
FDG PET/CT – snimanje sa radioaktivnim šećerom; koristi se kod tumora višeg gradusa, koji brže rastu i često slabije svetle na prethodnom snimku.

Analiza tkiva

Uzorak dobijen tokom endoskopskog ultrazvuka ili biopsije pod kontrolom snimanja pregleda patolog. On potvrđuje da je reč o neuroendokrinom tumoru i određuje Ki-67. Kod malog uzorka Ki-67 može biti procenjen nešto niže nego što stvarno jeste, pa se konačni gradus ponekad menja posle operacije. Biopsija nije uvek potrebna: kod tumora koji se svakako operišu i tipičnog izgleda na snimcima, dijagnoza se može potvrditi na operisanom tkivu.

Laboratorijske analize

Hromogranin A – supstanca koju luči većina neuroendokrinih tumora. Nije pouzdan za postavljanje dijagnoze: lažno je povišen kod osoba koje uzimaju lekove za smanjenje želudačne kiseline (inhibitore protonske pumpe), kod hroničnog atrofičnog gastritisa, slabijeg rada bubrega, srčane slabosti i nekih drugih stanja. Ako je kod konkretnog bolesnika povišen zbog tumora, može pomoći u praćenju.
Hormoni u krvi – insulin, gastrin, glukagon i drugi mere se samo kada postoje tegobe koje upućuju na funkcionalni tumor.
Kalcijum, paratiroidni hormon i prolaktin – kod sumnje na MEN1.
Šećer, rad jetre i bubrega – pre operacije ili lekova.

Ostale laboratorijske analize u endokrinologiji lekar bira prema tegobama.

Genetsko testiranje

Genetsko testiranje predlaže se mlađim bolesnicima, osobama sa više tumora gušterače, sa drugim endokrinim tumorima ili sa sličnim bolestima u porodici. Ako se nađe promena gena, menja se plan praćenja, a srodnici mogu na vreme da se testiraju.

Šta nalazi znače

Mali tumor (do 2 cm), gradus 1 ili nizak gradus 2, bez znakova širenja – rizik od širenja je mali, pa se kod osoba bez tegoba često bira praćenje.
Tumor veći od 2 cm, koji raste ili širi kanal gušterače – obično se preporučuje operacija.
Uvećani limfni čvorovi ili presadnice – plan se pravi prema broju i položaju presadnica, gradusu i receptorima na PET/CT snimku.

Nije svaki pregled potreban svakom bolesniku; lekar ih bira tako da dobije odgovore koji menjaju odluku o lečenju.

Kako se pripremiti za pregled

Snimanja – za CT, MR i endoskopski ultrazvuk obično je potrebno 6 sati bez hrane. Recite ako imate alergiju na kontrast, šećernu bolest ili slabiji rad bubrega.
Lekovi za razređivanje krvi – pre biopsije se mogu privremeno prekinuti, samo po uputstvu lekara.
Lekovi za želudac – pre merenja hromogranina A lekar može predložiti privremeni prekid, ako je to bezbedno.
Analozi somatostatina – ako već primate injekcije, PET/CT se obično zakazuje pred narednu injekciju.
Pratilac – posle pregleda u anesteziji tog dana ne vozite.
Raniji snimci – ponesite ih na disku; poređenje sa starim snimcima najbolje pokazuje da li tumor raste.

Kako se donosi odluka

Plan lečenja dogovara tim lekara: endokrinolog, abdominalni hirurg, gastroenterolog, onkolog, radiolog, nuklearni lekar i patolog. Razmatraju veličinu i položaj tumora, gradus, stadijum, nasledne sindrome, tegobe, godine i druge bolesti, kao i vaše želje. Isti tumor kod mlađe zdrave osobe i kod starije osobe sa teškom bolešću srca može se lečiti različito.

Šema gušterače uz dvanaestopalačno crevo sa malim plavim tumorom u tkivu gušterače. — Mali tumor gušterače, do 2 cm, koji ne raste i nema znakova širenja, često se ne operiše odmah, već se prati redovnim snimanjima. Odluka zavisi i od gradusa tumora, godina i opšteg zdravlja. Izvor: Cancer Research UK / Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0. Prevod oznaka na srpski.

Aktivno praćenje malih tumora

Kod tumora manjih od 2 cm, gradusa 1 ili niskog gradusa 2, koji ne izazivaju tegobe, ne šire kanal gušterače i nemaju znakove širenja, rizik od širenja je mali, a operacija gušterače nosi realan rizik komplikacija. Zato se često bira aktivno praćenje: magnetna rezonanca ili endoskopski ultrazvuk posle 6 meseci, a zatim jednom godišnje ako tumor miruje. Većina takvih tumora godinama ne raste. Operacija se predlaže ako tumor poraste, obično do 2 cm ili brže od oko pola centimetra godišnje, ako se pojave tegobe ili ako se gradus pokaže višim. Mladi bolesnici i oni koji ne žele dugotrajno praćenje mogu i kod malog tumora razgovarati o operaciji.

Operacija

Operacija je jedini način da se bolest izleči i preporučuje se kod tumora većih od 2 cm i manjih tumora koji su rizični. Radi se u opštoj anesteziji, u centru sa iskustvom u hirurgiji gušterače. Vrsta zahvata zavisi od mesta i veličine tumora:

Enukleacija – „ljuštenje“ samo tumora, uz čuvanje ostatka gušterače; kod malih tumora koji su dovoljno udaljeni od kanala gušterače.
Distalna pankreatektomija – uklanjanje tela i repa gušterače, često sa slezinom; često laparoskopski, kroz nekoliko malih rezova.
Centralna pankreatektomija – uklanjanje srednjeg dela gušterače kod odabranih tumora, uz čuvanje glave i repa.
Operacija po Vipleu (duodenopankreatektomija) – kod tumora u glavi gušterače; uklanjaju se glava gušterače, dvanaestopalačno crevo, žučna kesa i deo žučnog kanala, a organi se ponovo spajaju sa tankim crevom.
Operacija presadnica u jetri – kada su presadnice ograničene i mogu se bezbedno ukloniti.

Tokom većine zahvata uklanjaju se i okolni limfni čvorovi. Patolog pregleda celo tkivo, potvrđuje gradus i proverava ivice reza i limfne čvorove. Posle potpunog uklanjanja tumora dodatno lečenje lekovima obično nije potrebno, već se prelazi na kontrole.

Lekovi i drugi postupci kod proširene bolesti

Kada se tumor ne može potpuno ukloniti, lečenje se bira prema gradusu, brzini rasta, veličini presadnica u jetri i receptorima na PET/CT snimku. Često se ove mogućnosti primenjuju jedna za drugom, tokom više godina:

Analozi somatostatina – lanreotid i oktreotid, injekcije jednom mesečno. Usporavaju rast dobro diferenciranih tumora sporog rasta sa receptorima za somatostatin. Neželjena dejstva su obično blaga: mekša stolica, nadutost i kamen u žučnoj kesi.
Lečenje radioaktivnim lekom vezanim za receptore (PRRT) – lutecijum-177 DOTATATE daje se infuzijom u venu, obično u četiri ciklusa u razmaku od oko dva meseca. Lek se vezuje za receptore na ćelijama tumora i zrači ih iznutra. Razmatra se kada tumor jasno svetli na Ga-68 DOTATATE PET/CT snimku, najčešće kada bolest napreduje uz analoge somatostatina. Izvodi se u specijalizovanom centru nuklearne medicine.
Ciljani lekovi – everolimus i sunitinib, tablete koje koče signale za rast ćelija tumora i stvaranje novih krvnih sudova. Mogu izazvati ranice u ustima, proliv, umor, povišen šećer ili pritisak, pa zahtevaju redovne kontrole.
Hemioterapija – najčešće kombinacija kapecitabina i temozolomida (tablete) ili streptozotocin sa 5-fluorouracilom. Koristi se kod tumora koji brže rastu, imaju viši gradus ili su veliki, kada je potrebno smanjiti tumor.
Lečenje usmereno na jetru – zatvaranje krvnih sudova koji hrane presadnice (embolizacija), uništavanje presadnica toplotom (radiofrekventna ili mikrotalasna ablacija) ili ubacivanje radioaktivnih kuglica u arteriju jetre.

Nasledni oblici

Kod osoba sa MEN1 tumori su često višestruki i rastu sporo, pa se tumori manji od 2 cm obično prate, a operacija se planira tako da se sačuva što više gušterače. Kod VHL sindroma odluka o operaciji zavisi od veličine i brzine rasta tumora, kao i od vrste promene gena. Ovi bolesnici imaju i kontrole drugih organa prema svom sindromu.

Boravak u bolnici i moguće komplikacije

Posle enukleacije ili laparoskopske distalne pankreatektomije boravak traje obično 5–7 dana, a posle operacije po Vipleu 7–14 dana. Najčešća komplikacija je curenje soka gušterače (pankreasna fistula), koje se obično zaleči uz dren ostavljen tokom operacije. Ređe su krvarenje, infekcija i usporeno pražnjenje želuca. Posle većih resekcija mogu nastati šećerna bolest ili slabije varenje masti, koje se leče insulinom ili tabletama i enzimima gušterače u kapsulama uz obrok.

Oporavak i okvirni rokovi

Posle laparoskopske operacije većina ljudi se vraća kancelarijskom poslu za 3–4 nedelje, a posle operacije po Vipleu za 6–8 nedelja ili kasnije. Teži fizički rad, dizanje tereta većeg od 5 kg i sportovi koji opterećuju stomak odlažu se 6–12 nedelja, zavisno od vrste reza. Šetnja se preporučuje od prvog dana. Vožnja je moguća kada možete bez bola da naglo zakočite. Putovanja su moguća posle prve kontrole hirurga. Tokom lečenja lekovima većina ljudi radi i putuje, uz prilagođavanje termina terapija.

Znaci za hitno javljanje

Temperatura iznad 38 °C ili drhtavica posle operacije ili tokom hemioterapije.
Jak bol u stomaku, povraćanje ili nemogućnost uzimanja hrane.
Promena izgleda tečnosti iz drena ili rane – zamućena, gnojna ili krvava.
Crna stolica ili povraćanje krvi.
Žutica, jaka žeđ sa čestim mokrenjem ili gušenje tokom lečenja ciljanim lekovima.

Kontrole i život posle lečenja

Posle potpunog uklanjanja tumora kontrole sa magnetnom rezonancom ili CT-om obično su na 6–12 meseci prvih nekoliko godina, a zatim jednom godišnje, ukupno najmanje 10 godina, jer se ovi tumori mogu vratiti i posle dugo vremena. Kod proširene bolesti snimanja se rade češće, na 3–6 meseci, kako bi se promena lečenja uvela na vreme. Kod tumora niskog gradusa koji je potpuno uklonjen izgledi su veoma dobri, a i kod proširene bolesti mnogi ljudi godinama žive aktivno, rade i putuju.

Najčešća pitanja

Da li je neuroendokrini tumor pankreasa isto što i rak gušterače?

Nije. Običan rak gušterače nastaje iz ćelija kanala i raste brzo. Neuroendokrini tumor nastaje iz ćelija koje luče hormone, obično raste sporo, drugačije se leči i ima mnogo bolje izglede.

Da li je opasno da tumor ostavim i samo pratim?

Kod pravilno odabranih malih tumora rizik od širenja tokom praćenja je veoma mali, a izbegava se rizik operacije. Uslov je da se kontrole obavljaju redovno, na istom ili sličnom aparatu, kako bi se rast primetio na vreme.

Da li tumor može da se vrati posle operacije?

Može, ponekad i posle mnogo godina, češće kod većih tumora, tumora višeg gradusa i kada su limfni čvorovi bili zahvaćeni. Zato se kontrole nastavljaju dugo i posle potpunog uklanjanja tumora.

Da li moja deca treba da se testiraju?

Kod sporadičnog tumora nije potrebno. Ako se kod vas otkrije nasledni sindrom kao što je MEN1 ili VHL, srodnicima se predlaže genetsko savetovanje i testiranje, a nosioci promene idu na redovne kontrole.

Smem li da pijem alkohol i pušim?

Pušenje treba prekinuti, jer povećava rizik od komplikacija operacije i drugih bolesti gušterače. Alkohol opterećuje gušteraču i jetru, pa ga posle operacije i tokom lečenja treba izbegavati ili piti samo povremeno i malo.

Mogu li da zatrudnim ako imam ovaj tumor?

Kod malog tumora koji se prati trudnoća je obično moguća, uz dogovor sa endokrinologom o rasporedu kontrola. Tokom ciljanih lekova, hemioterapije i PRRT trudnoća se mora sprečiti, a posle PRRT se čeka nekoliko meseci.

Da li tokom praćenja treba da menjam ishranu?

Posebna dijeta nije potrebna dok gušterača normalno radi. Preporučujemo uobičajenu raznovrsnu ishranu i zdravu težinu. Ako imate masnu stolicu ili gubite težinu, recite lekaru, jer to može značiti da su potrebni enzimi.

Kako izgleda dan kada primam PRRT?

Lek se daje infuzijom u venu, uz infuziju aminokiselina koje štite bubrege, a ponekad uz lek protiv mučnine. Posle terapije se kratko boravi u centru, a zatim prvih dana izbegavate bliski kontakt sa trudnicama i malom decom.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.