Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone
Zakažite pregled

Insulinom

Endokrinologija

Insulinom je tumor gušterače (pankreasa) koji stvara i luči insulin bez obzira na to koliko je šećera u krvi. Zdrava gušterača prestaje da luči insulin čim šećer počne da pada, a insulinom nastavlja da ga luči i kada osoba gladuje. Zato se javljaju ponavljani padovi šećera u krvi, najčešće ujutru, posle preskočenog obroka ili posle fizičkog napora.

Insulinom spada u neuroendokrine tumore gušterače, tumore koji nastaju iz ćelija koje proizvode hormone. Od tumora te grupe koji luče hormone on je najčešći, ali je ipak redak: godišnje se otkrije kod jedne do tri osobe na milion. Najčešće se javlja između 40. i 60. godine, nešto češće kod žena. Tumor je obično mali, kod većine pacijenata manji od 2 cm, a kod oko 9 od 10 osoba dobroćudan je i ne širi se.

Do dijagnoze se često dolazi kasno, jer se napadi zbunjenosti, znojenja ili gubitka svesti pripisuju stresu, epilepsiji ili psihičkim tegobama. Dijagnoza se postavlja u dva koraka: analizama krvi u trenutku pada šećera potvrđuje se da organizam luči previše insulina, a snimanjima se zatim traži sam tumor. Kada se tumor pronađe, operacija u većini slučajeva trajno izleči bolest.

Šema gušterače uz dvanaestopalačno crevo sa malim plavim tumorom u tkivu gušterače.
Insulinom je najčešće mali tumor, manji od 2 cm, smešten unutar gušterače. Zbog male veličine ponekad je potrebno više pregleda da bi se pronašao pre operacije. Izvor: Cancer Research UK / Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0. Prevod oznaka na srpski.

Kako nastaje insulinom

U gušterači se nalaze ostrvca ćelija koje luče hormone, a beta-ćelije među njima luče insulin. Insulinom nastaje kada se jedna beta-ćelija počne nekontrolisano deliti i stvori tumor. Ćelije tumora gube sposobnost da „osete“ nizak šećer, pa insulin luče neprestano. Višak insulina tera šećer iz krvi u mišiće i masno tkivo i koči oslobađanje šećera iz jetre, pa šećer pada.

Zašto nastaje kod većine ljudi nije poznato. Nije povezan sa ishranom, gojaznošću ni načinom života, i nije zarazan.

Dobroćudni i zloćudni oblik

  • Dobroćudni (lokalizovani) oblik – kod oko 90% pacijenata; jedan mali tumor ograničen na gušteraču, koji se ne širi i izleči se operacijom.
  • Zloćudni (metastatski) oblik – kod oko 5–15% pacijenata; tumor je veći i proširio se u limfne čvorove ili jetru. Napreduje obično sporo, ali zahteva dugotrajno lečenje.

Insulinom se nalazi podjednako u glavi, telu i repu gušterače, gotovo uvek unutar same gušterače.

Sporadični i nasledni oblik

Većina insulinoma je sporadična, odnosno nastaje slučajno, bez nasleđa. Kod oko 5–10% pacijenata insulinom je deo naslednog sindroma MEN1 (multipla endokrina neoplazija tip 1). Kod MEN1 tumori se javljaju u više žlezda: najčešće u paraštitastim žlezdama, što izaziva hiperparatireoidizam, u gušterači i u hipofizi (tumori hipofize). Kod MEN1 insulinom se javlja ranije, često pre 40. godine, i može biti više tumora istovremeno.

Srodni tumori gušterače

Neuroendokrini tumori gušterače mogu lučiti i druge hormone: gastrinom luči gastrin, glukagonom glukagon, VIPom hormon koji izaziva vodenastu dijareju, a somatostatinom somatostatin. Mnogi ne luče ništa što izaziva tegobe; o njima govori tekst o nefunkcionalnim neuroendokrinim tumorima pankreasa.

Faktori rizika i prevencija

Jedini poznati faktor rizika je MEN1, odnosno mutacija ovog gena u porodici. Prevencija ne postoji. Članovima porodice osobe sa MEN1 savetuje se genetsko testiranje, a nosiocima mutacije redovni pregledi, kako bi se tumor otkrio na vreme.

Tegobe zbog pada šećera

Sve tegobe kod insulinoma posledica su niskog šećera u krvi. Javljaju se u napadima, između kojih se osoba oseća dobro.

  • Znojenje, drhtanje i lupanje srca – rani znaci, izazvani adrenalinom.
  • Jaka glad.
  • Zbunjenost i neobično ponašanje – osoba deluje pijano, ne prepoznaje okolinu ili ne odgovara na pitanja; kasnije se često ne seća napada.
  • Zamućen ili dvostruk vid.
  • Grčevi i gubitak svesti – kod dubokog pada šećera.

Kada se tegobe javljaju

Napadi se tipično javljaju ujutru pre doručka, kada se obrok preskoči ili zakasni, i tokom ili posle fizičkog napora. Kod nekih pacijenata padovi šećera se javljaju i posle obroka. Tegobe brzo prolaze kada osoba nešto pojede, pa mnogi nesvesno počnu da jedu češće i noću.

Manje tipične tegobe

  • Gojenje – zbog čestog jedenja da bi se sprečili napadi.
  • Problemi sa pamćenjem i koncentracijom – kod dugotrajnih ponavljanih padova šećera.
  • Napadi slični epilepsiji – zbog toga se insulinom ponekad godinama leči kao epilepsija.
  • Iznenadne promene raspoloženja i ponašanja – ponekad se pogrešno tumače kao psihički poremećaj.
  • Slabiji osećaj za pad šećera – posle mnogo napada rani znaci slabe, pa prvi znak može biti gubitak svesti.

Tok bolesti

Bez lečenja napadi postaju češći i teži. Kod zloćudnog oblika, sa većim brojem tumorskih ćelija, padovi šećera mogu biti veoma teški i teško se kontrolišu, a javljaju se i tegobe zbog širenja tumora, na primer bol ispod desnog rebarnog luka kod promena u jetri.

Kada se javiti lekaru

  • Hitno – gubitak svesti, grčevi, zbunjenost koja ne prolazi posle uzimanja šećera ili izmeren šećer ispod 3 mmol/L kod osobe koja ne može da jede (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
  • Bez odlaganja – u roku od nekoliko dana ako imate ponavljane napade znojenja, drhtanja i zbunjenosti koji prolaze posle jela, a nemate dijabetes.
  • Uskoro – zakažite pregled ako imate MEN1 ili nekog u porodici sa MEN1, ili ako ste se ugojili jer morate često da jedete da bi vam bilo dobro.

Prvi pregled

Na pregledu endokrinologa lekar pita kada se napadi javljaju, koliko traju, šta ih zaustavlja, koje lekove uzimate vi i vaši ukućani i da li u porodici ima bolesti paraštitastih žlezda, hipofize ili gušterače. Dijagnoza ima dva koraka: prvo se potvrđuje da organizam luči previše insulina, pa se tek onda traži tumor.

Test gladovanja 72 sata

Osnovni test je produženi test gladovanja, jedan od dinamskih funkcionalnih testova. Radi se u bolnici. Pacijent prestaje da jede, pije vodu i napitke bez kalorija, a šećer mu se meri na nekoliko sati, češće kada počne da pada. Kada šećer padne ispod granice i jave se tegobe, uzima se krv, daje se šećer i test se završava. Ako do pada ne dođe, test traje do 72 sata. Kod većine pacijenata sa insulinomom šećer padne u prva 24–48 sati, pa se test često završi ranije.

Analize krvi tokom testa

Laboratorijske analize se uzimaju u trenutku kada je šećer nizak:

  • Insulin – kod insulinoma ostaje merljiv i kada je šećer nizak, iako bi trebalo da bude gotovo nula.
  • C-peptid – nastaje zajedno sa insulinom u gušterači; povišen je kod insulinoma, a nizak kada je insulin ubrizgan spolja.
  • Proinsulin – „nedovršeni“ insulin; insulinomi ga često luče u većoj količini.
  • Beta-hidroksibutirat – kod insulinoma je nizak, jer insulin koči razgradnju masti.
  • Lekovi u krvi – isključuje se uzimanje tableta za dijabetes (sulfonilureja), koje daju isti nalaz.
  • Antitela na insulin – isključuju redak autoimuni uzrok.

Pronalaženje tumora

Tek kada analize potvrde višak sopstvenog insulina, traži se tumor. Pošto su insulinomi mali, nekada je potrebno više pregleda:

  • CT ili magnetna rezonanca – radiološka dijagnostika sa kontrastom pronalazi većinu tumora i pokazuje odnos prema krvnim sudovima i kanalu gušterače, kao i eventualne promene u jetri.
  • Endoskopski ultrazvuk – pregled sličan gastroskopiji, uz sedaciju: kroz usta se uvodi tanka cev sa ultrazvučnom sondom na vrhu, koja kroz zid želuca i dvanaestopalačnog creva vidi gušteraču izbliza. Otkriva i tumore manje od 1 cm, a po potrebi se uzima uzorak tkiva tankom iglom.
  • GLP-1R PET/CT – snimanje sa malom količinom radioaktivne supstance koja se vezuje za ćelije insulinoma; koristi se u specijalizovanim centrima kada ostali pregledi ne pronađu tumor.
  • Ga-68 DOTATATE PET/CT – koristi se pre svega kod sumnje na zloćudni oblik, da bi se videlo da li se tumor proširio.
  • Stimulacija kalcijumom kroz arterije – retko potreban pregled kada se tumor ne vidi; pokazuje u kom delu gušterače je izvor insulina.

Genetsko testiranje

Kod mlađih pacijenata, kod više tumora i kada u porodici ima MEN1 radi se genetsko testiranje, uz proveru kalcijuma i paratireoidnog hormona.

Šta nalazi znače

Nizak šećer uz merljiv insulin, povišen C-peptid i proinsulin, nizak beta-hidroksibutirat i negativan nalaz lekova potvrđuje da organizam sam luči previše insulina. Ako snimanje pokaže jedan mali tumor u gušterači bez promena u jetri, planira se operacija. Ako postoje promene u jetri, lečenje se planira kao kod zloćudnog oblika.

Kako se pripremiti za pregled

  • Dnevnik napada – vreme, veza sa obrocima i naporom, izmereni šećer ako ste ga merili.
  • Svedok napada – neka vas na pregled prati osoba koja je videla napad.
  • Spisak svih lekova – vaših i ukućana.
  • Pred test gladovanja – ponesite udobnu odeću i nešto za razonodu; ne dolazite sami kolima, a sve ostalo o lekovima i poslednjem obroku dobićete pisano.

Kako se donosi odluka

Cilj lečenja je uklanjanje tumora i prestanak padova šećera. Kod dobroćudnog insulinoma operacija je lečenje izbora i u velikoj većini slučajeva trajno izleči bolest. O načinu lečenja odlučuje tim koji čine endokrinolog, hirurg sa iskustvom u operacijama gušterače, radiolog i patolog, prema veličini i položaju tumora, opštem zdravlju i tome da li postoji MEN1.

Mere do operacije

  • Česti mali obroci – uključujući obrok pred spavanje i noću; prednost imaju složeni ugljeni hidrati (integralni hleb, ovsene pahuljice), koji se sporije upijaju.
  • Brzi šećer pri ruci – za napade, uz pravilo 15/15.
  • Glukagon za ukućane – za slučaj gubitka svesti.
  • Bez vožnje – dok se padovi šećera ne zaustave.

Lekovi

  • Diazoksid – tableta koja koči lučenje insulina iz tumora. Koristi se do operacije ili kada operacija nije moguća. Može izazvati zadržavanje tečnosti i otoke, pa se ponekad uzima uz diuretik, a pri dužoj upotrebi i pojačanu dlakavost.
  • Analozi somatostatina – oktreotid i lanreotid smanjuju lučenje hormona. Kod insulinoma se uvode oprezno i uz praćenje šećera, jer kod nekih pacijenata mogu pogoršati padove.
  • Everolimus – lek koji usporava rast tumora i podiže šećer; koristi se kod zloćudnog oblika.

Operacija

Operaciju izvodi hirurg sa iskustvom u hirurgiji gušterače, u opštoj anesteziji. Vrsta zahvata zavisi od položaja tumora:

  • Enukleacija – „ljuštenje“ tumora iz gušterače uz čuvanje ostatka organa; najčešća operacija kod malog tumora koji je dovoljno daleko od glavnog kanala gušterače.
  • Distalna pankreatektomija – uklanjanje repa ili tela gušterače kada je tumor dublje ili blizu kanala; ponekad se uklanja i slezina.
  • Centralna pankreatektomija ili Vipleova operacija – ređe; kod tumora u sredini ili duboko u glavi gušterače.

Kada je tumor jasno viđen pre operacije, zahvat se često izvodi laparoskopski, kroz nekoliko malih rezova, uz kameru. Tokom operacije hirurg pregleda gušteraču ultrazvukom da bi tumor tačno našao i video da li postoji još neki. Kod MEN1 uklanja se najveći tumor i oni koji su lako dostupni, uz čuvanje što više zdrave gušterače.

Boravak u bolnici i analiza tkiva

Posle laparoskopske enukleacije boravak u bolnici obično traje 4–7 dana, a posle veće operacije duže. Šećer se meri često, jer je u prvim danima ponekad prolazno povišen. Najčešća komplikacija je curenje sokova gušterače na mestu zahvata (pankreasna fistula), koje se obično leči drenom i zatvori samo za nekoliko nedelja. Uklonjeni tumor ispituje patolog, koji potvrđuje dijagnozu, određuje brzinu deljenja ćelija (gradus) i da li je tumor potpuno uklonjen.

Lečenje bez operacije

  • Ablacija radiotalasima kroz endoskopski ultrazvuk – tumor se „spaljuje“ iglom uvedenom kroz endoskop; mogućnost kod malih tumora kod osoba kod kojih je operacija previše rizična, u specijalizovanim centrima.
  • Lečenje zloćudnog oblika – operacija tumora i promena u jetri kada je moguća, lečenje promena u jetri kroz krvne sudove ili ablacijom, terapija radioaktivno obeleženim analozima somatostatina (PRRT), everolimus i hemioterapija. Cilj je kontrola šećera i usporavanje rasta tumora.

Oporavak i okvirni rokovi

Padovi šećera nestaju odmah posle uspešne operacije. Kod kuće se šećer meri nekoliko dana, a lekovi za insulinom se ukidaju. Lakši posao može se nastaviti posle 2–4 nedelje od laparoskopske operacije, a fizički posao i sport posle 6–8 nedelja. Putovanja su moguća posle 2–3 nedelje. Vožnja je dozvoljena kada nema bolova i padova šećera.

Znaci za hitno javljanje

  • Ponovni napadi znojenja i zbunjenosti posle operacije.
  • Visoka temperatura, jak bol u stomaku ili povraćanje.
  • Sadržaj koji se menja ili pojačava na drenu ili rani.
  • Velika žeđ i često mokrenje – znak povišenog šećera posle veće operacije.

Kontrole i život posle lečenja

Posle uklanjanja dobroćudnog insulinoma kontrole su na početku na nekoliko meseci, a kasnije ređe; bolest se retko vraća. Posle veće operacije gušterače proveravaju se šećer i varenje, jer može nastati šećerna bolest ili potreba za enzimima gušterače. Kod MEN1 i zloćudnog oblika kontrole su doživotne, sa analizama i snimanjima.

Najčešća pitanja

Kod oko 9 od 10 pacijenata insulinom je dobroćudan i posle operacije ne ostavlja posledice. Manji broj tumora se širi u jetru ili limfne čvorove; i tada bolest obično napreduje sporo i može se dugo kontrolisati.

Trudnoću je bolje odložiti dok se tumor ne ukloni. Ako se insulinom otkrije u trudnoći, padovi šećera se kontrolišu ishranom, a o vremenu operacije odlučuju endokrinolog, hirurg i ginekolog zajedno.

Lagana aktivnost, kao što je šetnja, moguća je uz užinu pre i posle i brzi šećer u džepu. Napornije vežbanje, plivanje i planinarenje bez pratnje treba odložiti, jer napor obara šećer i može izazvati napad.

Ne preporučujemo. Alkohol koči oslobađanje šećera iz jetre i može izazvati težak pad šećera, posebno noću i kada se pije bez hrane.

Posle enukleacije obično ne. Česti obroci više nisu potrebni i telesna težina se postepeno vraća. Posle veće operacije gušterače lekar ponekad savetuje enzime gušterače ili praćenje šećera.

Zavisi od posla i učestalosti napada. Rad za računarom uz redovne obroke je obično moguć, a rad na visini, sa mašinama, noćne smene i profesionalna vožnja nisu bezbedni dok se padovi šećera ne zaustave.

Sava Medical Hospital

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU

Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji

Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju

KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta

Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont

Konferencija Kijev

Dr Radoš Đinović – predavač po pozivu na naučno praktičnoj konferenciji u kijevskoj dečjoj bolnici Ohmadit

Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Vodič za pacijenta/pratioca

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam  na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs. 

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od  00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

 Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Popunjavanje upitnika - SMH

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje  laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam  email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da  navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije  u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  1. Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  2. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  3. Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
    • SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
  4. Lične stvari:
    • Veš, češalj, pribor za brijanje
    • Pomagalo ( ako ga koristite):
      • naočari i futrola
      • sočiva sa kutijicom za čuvanje
      • slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
      • štap, štake..
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI 
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

    LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
  3. Lične stvari:

    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

  • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
  • ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
  • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
  • o alergiji na lekove i hranu
  • o intoleranciji na određene namirnice
  • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  1. „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  2. Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  3. TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  4. Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

  • Kućni red
  • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama,  je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinite lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju  i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima  kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije  anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu (ukoliko imate dren)
  5. Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

  • eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
  • posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
  • ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj  osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

  • ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
  • ne dovodi decu u posetu
  • obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
  • isključi mobilni telefon tokom posete
  • ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
  • ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

  • koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
  • kakav režim ishrane treba da poštujete
  • kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
  • kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i  ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

  • stanje operativne rane
  • da li je terapija odgovarajuća
  • razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
  • prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

  • Gotovinom (u dinarima)
  • Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
  • Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital  ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

  • Generali osiguranje Srbija
  • Globos osiguranje
  • Milenijum osiguranje
  • Wiener Städtische
  • Triglav osiguranje
  • Dunav osiguranje
  • DDOR osiguranje
  • Uniqa osiguranje
  • Sava osiguranje
  • Allianz
  • Cigna
  • AP Companies
  • Savitar
  • Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja  i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

  • Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
  • Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
  • Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
  • Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.