Kako se donosi odluka
Lečenje zavisi od uzroka, od visine PTH i kalcijuma, funkcije bubrega i stanja kostiju. Kod sekundarnog oblika cilj je da se otkloni ono što žlezde stalno podstiče. Kod bolesti bubrega cilj nije normalan PTH po svaku cenu, već da se PTH, kalcijum i fosfor održe u prihvatljivom opsegu i da se spreči njihov stalni rast. Kod tercijarnog oblika odluka se donosi između dugotrajnog uzimanja lekova i operacije.
Nadoknada vitamina D i kalcijuma
- Vitamin D (holekalciferol) – nadoknađuje se dok se zalihe ne vrate u normalu, a zatim se nastavlja manjom dozom održavanja. PTH se proverava posle oko 3 meseca; kod većine osoba se tada smanji ili normalizuje.
- Kalcijum iz hrane – mlečni proizvodi, mineralne vode bogate kalcijumom, zeleno lisnato povrće; tablete se dodaju kada hranom nije moguće uneti dovoljno.
- Lečenje uzroka malapsorpcije – kod celijakije stroga ishrana bez glutena; posle barijatrijske operacije redovni suplementi, često u većim dozama i u oblicima koji se bolje upijaju (kalcijum-citrat).
Lečenje kod hronične bolesti bubrega
- Manje fosfora u ishrani – ograničavaju se topljeni sirevi, suhomesnati proizvodi, gazirani napici tipa kola i gotova hrana sa fosfatnim dodacima (na deklaraciji „E 338–E 452“); plan ishrane pravi se sa nutricionistom.
- Vezivači fosfata – lekovi koji se uzimaju uz obrok i vezuju fosfor iz hrane u crevima, pa se on izbaci stolicom. Postoje vezivači na bazi kalcijuma, čija se količina ograničava da se ne bi taložio kalcijum, i vezivači bez kalcijuma (sevelamer, lantan, preparati gvožđa).
- Aktivni vitamin D – kalcitriol i slični lekovi (alfakalcidol, parikalcitol) direktno smiruju žlezde. Pre dijalize se ne daju rutinski, već kod uznapredovale bolesti bubrega sa izraženim i rastućim PTH; uz njih se prate kalcijum i fosfor.
- Kalcimimetici – cinakalcet (tablete) i etelkalcetid (injekcija posle dijalize) „zavaravaju“ senzor za kalcijum u žlezdi, pa ona luči manje PTH. Koriste se kod osoba na dijalizi; mogu izazvati mučninu i pad kalcijuma.
- Dijaliza – sastav tečnosti za dijalizu i dužina dijalize takođe utiču na kalcijum i fosfor.
Kod osoba na dijalizi PTH se obično održava u opsegu nekoliko puta iznad gornje granice normale, jer niže vrednosti mogu usporiti obnovu kostiju. Tačan cilj određuje nefrolog.
Lečenje tercijarnog oblika
Posle transplantacije bubrega lekari obično sačekaju prvu godinu, jer se PTH i kalcijum kod mnogih pacijenata postepeno sami smire. Ako kalcijum ostane povišen, ako ugrožava novi bubreg, ako se stvara kamen ili kosti slabe, razmatra se operacija. Cinakalcet može sniziti kalcijum kod onih koji ne mogu ili ne žele operaciju, ali ne smanjuje uvećane žlezde i najčešće se uzima dugotrajno.
Operacija paraštitastih žlezda
Paratireoidektomija (operacija paraštitastih žlezda) savetuje se kod tercijarnog oblika i kod teškog sekundarnog oblika koji se ne može kontrolisati lekovima, kao i kod kalcifilakse ili jakih bolova u kostima uz veoma visok PTH. Pošto su uvećane sve četiri žlezde, ne uklanja se jedna, već se hirurg opredeljuje za jedan od dva načina:
- Subtotalna paratireoidektomija – uklanjaju se tri i po žlezde, a ostavlja se mali deo jedne žlezde koji nastavlja da radi.
- Totalna paratireoidektomija sa autotransplantacijom – uklanjaju se sve žlezde, a sitni komadići zdravog tkiva ugrađuju se u mišić podlaktice ili vrata; ako bolest kasnije ponovo poraste, deo tkiva se može ukloniti manjim zahvatom.
Operacija se izvodi u opštoj anesteziji, kroz rez na prednjoj strani vrata dug nekoliko centimetara, i traje 1–3 sata. Često se uklanja i deo timusa (žlezde iza grudne kosti), u kojem se može nalaziti dodatna paraštitasta žlezda. Uklonjene žlezde šalju se na patohistološku analizu. Boravak u bolnici obično traje 2–5 dana. Posle operacije kod osoba sa izraženom bolešću kostiju kalcijum može naglo pasti, jer kosti „gladno“ upijaju kalcijum. Tada su potrebni kalcijum u venu i visoke doze kalcijuma i aktivnog vitamina D na usta, ponekad više nedelja. Retke komplikacije su promuklost zbog povrede živca glasnih žica, krvarenje i trajno nizak PTH (hipoparatireoidizam).
Oporavak i okvirni rokovi
Posle operacije vrata većina ljudi se vraća lakšem poslu za 1–2 nedelje, a vožnji kada može slobodno da okreće glavu, bez bolova. Teži fizički rad i sport odlažu se 2–3 nedelje. Putovanja su moguća kada su kalcijum i doze lekova stabilni; uz sebe treba imati dovoljno tableta i pisano uputstvo. Kod nadoknade vitamina D poboljšanje bolova u kostima i snage mišića oseća se posle nekoliko nedelja do nekoliko meseci.
Znaci za hitno javljanje
- Trnjenje oko usta i prstiju, grčevi u šakama – posebno u prvim danima i nedeljama posle operacije.
- Jaka žeđ, povraćanje i zbunjenost – znaci visokog kalcijuma.
- Otežano disanje ili otok vrata posle operacije.
- Nagli pad mokrenja ili porast kreatinina posle transplantacije.
Kontrole i život sa bolešću
Kod nedostatka vitamina D kontrola je posle 3 meseca, a zatim jednom godišnje. Kod bolesti bubrega kalcijum, fosfor i PTH proveravaju se redovno, učestalije što je bolest uznapredovalija, a kod osoba na dijalizi na 1–3 meseca. Posle operacije prvih nedelja analize se rade često, a zatim na nekoliko meseci, jer PTH može ponovo porasti. Gustina kostiju se ponavlja na 1–2 godine kod osoba sa stanjenim kostima. Lekovi se ne smeju sami prekidati ni menjati, a svaki novi lek ili suplement treba uskladiti sa lekarom.
