Klinički pregled dečjeg gastroenterologa je prvi i najvažniji korak kada dete ima tegobe sa varenjem, stolicom, apetitom ili napredovanjem. Lekar razgovara sa roditeljima i detetom, procenjuje rast i pregleda trbuh, a zatim odlučuje da li su potrebne analize, ultrazvuk ili endoskopija.
Veliki deo dece sa ponavljanim bolom u trbuhu ili zatvorom nema oštećenje creva, već funkcionalni poremećaj, kod kog creva rade preosetljivo ili neusklađeno. Zadatak pregleda je da se takvo stanje razlikuje od bolesti koja zahteva ispitivanje, a da se dete ne izlaže nepotrebnim pretragama. Pregled je bezbolan i obično traje 30 do 45 minuta.
Kada se radi
Pedijatar najčešće upućuje dete gastroenterologu kada tegobe traju nedeljama, vraćaju se ili ne prolaze uz uobičajeno lečenje:
- Ponavljani bol u trbuhu – posebno kada remeti školu, san ili igru (bol u trbuhu kod dece).
- Tvrda, retka ili bolna stolica – dugotrajan zatvor, uz isticanje stolice u gaćice.
- Proliv duži od dve nedelje – hronična dijareja ili smenjivanje proliva i zatvora.
- Slabo napredovanje – zastoj u težini ili visini (nenapredovanje u telesnoj masi).
- Sumnja na celijakiju ili alergiju na hranu – pozitivna antitela na celijakiju, reakcije posle određenih namirnica (alergija na hranu).
- Otežano gutanje i zaglavljivanje hrane – mogući znak eozinofilnog ezofagitisa.
- Ponavljano povraćanje ili vraćanje hrane koje ne prolazi sa uzrastom.
Znaci upozorenja
Neki znaci govore u prilog bolesti creva, a ne funkcionalnog poremećaja, i zahtevaju brže ispitivanje. To su nenameran gubitak težine, usporen rast u visinu, krv u stolici, uporno povraćanje, noćni prolivi, otežano ili bolno gutanje, stalni bol u desnoj strani trbuha, neobjašnjiva temperatura, otoci zglobova, promene oko čmara, kašnjenje puberteta i zapaljenska bolest creva ili celijakija u porodici. Kod dece sa ovim znacima češće se razmišlja o bolestima kao što su zapaljenske bolesti creva.
Jak bol u trbuhu koji se pojačava, povraćanje zelenog sadržaja, obilno krvarenje ili znaci isušenosti (suva usta, malo mokrenja, tromost) ne čekaju zakazani pregled. Tada se javite hitnoj službi ili pozovite 194.
Kako se pripremiti
- Dnevnik stolice – 1–2 nedelje beležite koliko često dete ima stolicu, da li je bolna i kakva je prema Bristolskoj skali, slikovnoj skali od sedam tipova. Tipovi 1 i 2 su tvrde grudvice ili kvrgava kobasica, 3 i 4 su uobičajena stolica, a 5 do 7 meka, kašasta ili tečna. Kod beba u pelenama možete fotografisati sadržaj pelene.
- Dnevnik ishrane – šta i koliko dete jede i pije, uz tegobe koje se javljaju posle obroka.
- Podaci o rastu – zdravstveni karton ili zapisane ranije visine i težine, kao i visina oba roditelja.
- Ranije analize i izveštaji – krvna slika, nalazi stolice, ultrazvuk, otpusne liste.
- Spisak lekova i suplemenata – laksativi, probiotici, lekovi za želudac, antibiotici u poslednjih mesec dana.
- Ishranu ne menjajte pre pregleda – izbacivanje glutena ili mleka bez dogovora sa lekarom može da prikrije bolest i oteža postavljanje dijagnoze.
Priprema deteta po uzrastu
- Bebe i mala deca – ponesite omiljenu igračku, flašicu ili cuclu i rezervnu pelenu; pregled trbuha je lakši kada je dete sito i mirno, u krilu roditelja.
- Predškolska deca – dan ranije jednostavno objasnite da će doktor „pogledati i opipati stomak“ i da to ne boli. Ne obećavajte da „neće biti ničega“, već recite istinu blagim rečima.
- Školska deca – podstaknite dete da samo opiše bol i pokaže gde boli; to lekaru daje vredne podatke.
- Adolescenti – dobro je da deo razgovora obave nasamo sa lekarom, jer o stolici, ishrani i raspoloženju lakše govore bez roditelja.
Kako izgleda pregled
- Razgovor (anamneza) – kada su tegobe počele, kako izgledaju, kako dete jede i spava, da li izostaje iz škole i ima li bolesti varenja u porodici.
- Merenje i kriva rasta – visina, težina i, kod beba, obim glave upisuju se u percentilne krivulje. Jedno merenje govori malo; važnije je da li dete prati svoju krivulju ili sa nje „pada“.
- Pregled trbuha – lekar posmatra, pipa i sluša trbuh dok dete leži, tražeći bolno mesto, uvećanu jetru ili slezinu i masu stolice u crevima.
- Pregled perianalne regije – kratko se pogleda predeo oko čmara, uz prisustvo roditelja. Traže se fisura (naprslina), crvenilo, kožni nabori ili otvori fistula. Ovaj pregled ne boli; unutrašnji pregled prstom radi se samo kada postoji poseban razlog.
- Opšti pregled – koža, usta, oči, zglobovi i znaci nedostatka gvožđa ili vitamina.
Šta nalaz pokazuje
Na kraju pregleda lekar objašnjava šta tegobe najverovatnije znače. Ako dete raste normalno i nema znakova upozorenja, često je dovoljno dati savet o ishrani, navikama i lečenju, uz kontrolu. Kada je potrebno dalje ispitivanje, lekar bira samo preglede koji odgovaraju na konkretno pitanje:
- Analize krvi i stolice – krvna slika, gvožđe, antitela na celijakiju, kalprotektin u stolici.
- Ultrazvuk abdomena – bezbolan pregled jetre, žučne kese, bubrega i creva.
- Gastroskopija ili kolonoskopija – kada je potreban direktan pregled sluznice i uzimanje uzoraka.
Ograničenja pregleda
Pregled sam po sebi ne može da potvrdi svaku bolest. Celijakija, infekcija ili blaga upala creva mogu postojati i kod deteta koje izgleda zdravo, pa se dijagnoza postavlja tek uz analize. Isto tako, bolan trbuh pri pregledu ne znači uvek ozbiljnu bolest.
Posle pregleda
Dobijate pisani izveštaj sa zaključkom, preporukama i planom kontrole. Dete se odmah vraća uobičajenim aktivnostima. Ako se tegobe pogoršaju pre kontrole ili se pojavi neki od znakova upozorenja, javite se ranije, bez čekanja zakazanog termina.
Najčešća pitanja
Da li dete treba da dođe natašte?
Za sam pregled ne. Ako je istog dana planirano vađenje krvi ili ultrazvuk trbuha, lekar će vam reći koliko dete treba da gladuje; bebe se ne ostavljaju dugo bez obroka.
Da li je pregled oko čmara neophodan?
Kratak pogled na predeo oko čmara deo je potpunog pregleda, jer otkriva fisure, upalu ili fistule. Radi se uz roditelja, nežno i uz poštovanje stida deteta, a starije dete može da kaže kada mu je neprijatno.
Šta ako dete na dan pregleda nema tegobe?
To je uobičajeno i ne umanjuje vrednost pregleda. Zato su dnevnik stolice, dnevnik ishrane i fotografije stolice ili osipa korisni, jer pokazuju ono što lekar ne može da vidi u ordinaciji.
Da li treba da izbacimo gluten ili mleko pre pregleda?
Ne bez dogovora sa lekarom. Izbacivanje glutena pre testiranja može dati lažno negativan nalaz na celijakiju, a nepotrebne dijete mogu usporiti rast deteta.
Koliko često su potrebne kontrole?
Zavisi od nalaza. Kod funkcionalnih tegoba kontrola je obično posle nekoliko nedelja lečenja, a kod hroničnih bolesti, poput celijakije ili zapaljenske bolesti creva, kontrole se planiraju redovno, uz praćenje rasta.
