Urođene anomalije bubrega i mokraćnih puteva kod dece

Dečja nefrologija

Urođene anomalije bubrega i mokraćnih puteva su promene u građi bubrega, mokraćovoda, bešike ili mokraćne cevi koje nastaju dok se ovi organi razvijaju u materici. U nalazima se za njih ponekad koristi skraćenica CAKUT. Promena može biti u broju bubrega (dete ima jedan umesto dva), u veličini (bubreg je mali), u građi (tkivo nije pravilno razvijeno ili ima ciste, mehuriće ispunjene tečnošću) ili u položaju bubrega. Mogu postojati i suženja ili proširenja puteva kojima mokraća otiče. Ove promene spadaju među najčešće urođene anomalije i najčešći su razlog dugotrajne (hronične) bolesti bubrega kod dece.

Većina se danas otkrije još pre rođenja, na rutinskom ultrazvuku u trudnoći. Najčešći nalaz je proširenje bubrežne karlice, dela bubrega u kome se skuplja mokraća. Kod velikog broja beba ono se posle rođenja smanji ili potpuno nestane. Drugi nalazi traže praćenje tokom celog detinjstva, a manji deo i operaciju. Zato roditelji često prvi put čuju za problem još pre porođaja i imaju mnogo pitanja: da li će bubreg raditi, da li će trebati operacija i koliko dugo dete treba pratiti.

Ovaj tekst opisuje anomalije iz ugla dečjeg nefrologa, lekara koji prati rad bubrega, krvni pritisak, belančevine u mokraći i rast deteta. Operacije su pomenute kratko, a detaljno su opisane u posebnim tekstovima dečje urologije, do kojih vode linkovi.

Kako nastaju

Bubreg se u materici razvija iz dva tkiva. Iz jednog nastaju mokraćovod i kanali kroz koje mokraća otiče, a iz drugog nefroni, sitni filteri koji čiste krv. Novi nefroni stvaraju se samo do kraja trudnoće, a posle rođenja više ne. Ako se ova dva tkiva ne razvijaju usklađeno, zbog nasleđa ili nekog spoljnog uticaja, bubreg ostaje manji, nepravilno građen ili se uopšte ne razvije. Ako mokraća još u materici ne može slobodno da otiče, to dodatno šteti bubregu koji raste.

Najčešći oblici

Proširenje bubrega viđeno u trudnoći (hidronefroza) – na ultrazvuku su proširene bubrežna karlica i čašice, delovi bubrega u kojima se skuplja mokraća. Najčešće je prolazno. Ponekad je znak da mokraća teško otiče ili se vraća, na primer zbog suženja na izlazu iz bubrežne karlice, proširenog mokraćovoda (megaureter), vezikoureteralnog refluksa (vraćanja mokraće iz bešike ka bubregu) ili, kod dečaka, pregrade u mokraćnoj cevi (valvula zadnje uretre).
Mali bubreg (hipoplazija) – bubreg je pravilno građen, ali je manji i ima manje filtera.
Nepravilno razvijen bubreg (displazija) – tkivo se nije pravilno razvilo, često ima ciste i radi slabije. Može biti zahvaćen jedan bubreg ili oba.
Multicistični bubreg – umesto bubrega postoji grozd cisti, a bubreg ne radi. Gotovo uvek je zahvaćena samo jedna strana, pa posao preuzima drugi bubreg.
Jedan bubreg – drugi bubreg se uopšte nije razvio; lekari to zovu agenezija bubrega.
Neobičan položaj ili oblik i dupli mokraćovod – bubreg u karlici, potkovičast bubreg ili dva mokraćovoda iz jednog bubrega. Uz dupli mokraćovod ponekad postoji proširenje na njegovom kraju u bešici (ureterocela) ili se mokraćovod uliva na pogrešnom mestu (ektopični ureter).

Uporedni prikaz normalnog bubrega i multicističnog displastičnog bubrega ispunjenog cistama — Levo je normalan bubreg, a desno multicistični displastični bubreg, kod kog je bubrežno tkivo zamenjeno cistama različite veličine i ne radi. Najčešće je zahvaćen samo jedan bubreg, a drugi preuzima njegov posao. Izvor: DBCLS / Wikimedia Commons, CC BY 4.0. Spojene dve ilustracije, dodate oznake na srpskom.

Policistične bolesti bubrega

Kod ovih naslednih bolesti u oba bubrega nastaju brojne ciste. To nisu razvojne anomalije u pravom smislu, ali se prate na sličan način.

Ređi oblik, nasleđen od oba roditelja – javlja se kada su oba roditelja zdravi nosioci promenjenog gena. Svako njihovo dete ima rizik od 25% (jedan prema četiri) da oboli. Bubrezi su uvećani još u trudnoći, a bolest zahvata i jetru. Lekari ga zovu autozomno recesivni oblik.
Češći oblik, nasleđen od jednog roditelja – prenosi se sa obolelog roditelja, a svako dete ima rizik od 50% (jedan prema dva). Ciste rastu polako, pa većina dece nema tegobe, a bubrezi obično počnu slabije da rade tek u odraslom dobu. Lekari ga zovu autozomno dominantni oblik.

Šta povećava rizik

Bolesti bubrega u porodici – anomalija bubrega, policistična bolest ili dijaliza kod bliskih rođaka.
Genetski sindromi – kada dete ima i promene na ušima, srcu, kičmi ili polnim organima.
Stanja u trudnoći – loše regulisana šećerna bolest majke i pojedini lekovi, na primer neki lekovi za pritisak (ACE inhibitori) u drugom i trećem tromesečju.

Može li se sprečiti

Većinu anomalija nije moguće sprečiti. Deo rizika smanjuju redovne kontrole u trudnoći, dobro regulisana šećerna bolest i dogovor sa lekarom pre uzimanja lekova. Porodicama sa naslednom bolešću bubrega savetuje se razgovor sa genetičarom (genetsko savetovanje). Rano otkrivanje i praćenje sprečavaju posledice, pre svega oštećenje bubrega zbog infekcija i povišenog pritiska.

Većina dece nema tegobe

Najveći broj anomalija ne izaziva nikakve tegobe. Dete sa jednim bubregom ili blagim proširenjem karlice obično raste i razvija se kao vršnjaci. Problemi nastaju kada mokraća teško otiče, kada se mokraća koja stoji zarazi bakterijama ili kada bubrezi ukupno rade slabije.

Bebe u prvim mesecima

Temperatura bez jasnog uzroka – često jedini znak urinarne infekcije, uz razdražljivost, povraćanje i slabo sisanje.
Slab ili isprekidan mlaz – kod dečaka, uz napinjanje i stalno kapanje mokraće, može biti znak prepreke u mokraćnoj cevi.
Masa koja se napipa u stomaku – jako proširen bubreg ili bubreg pun cisti.
Slabo napredovanje – kada su promenjena oba bubrega i rade slabije; beba tada mokri mnogo svetle mokraće.
Teškoće sa disanjem posle rođenja – kod teških promena na oba bubrega, kada je u trudnoći bilo malo plodove vode, pa se pluća nisu potpuno razvila.

Mala i školska deca

Napadi bola u stomaku ili slabini sa povraćanjem – posebno posle mnogo popijene tečnosti; tipični su kada se izlaz iz bubrežne karlice povremeno zapuši.
Ponavljane urinarne infekcije – sa temperaturom i bolom u slabini.
Stalno vlaženje gaćica – kod devojčice koja inače normalno mokri, može značiti da se jedan mokraćovod uliva na pogrešno mesto, ispod mišića koji zatvara bešiku.
Krv u mokraći posle manjeg udarca – proširen bubreg lakše krvari. Više o tome u tekstu o krvi u mokraći.
Pojačana žeđ i mnogo mokraće – nepravilno razvijeni bubrezi slabije zgušnjavaju mokraću, pa je češće i noćno mokrenje.

Tinejdžeri i tok tokom godina

Proširenje karlice kod većine beba se smanjuje tokom prve dve godine. Kod dece koja imaju manje nefrona preostali filteri moraju stalno da rade pojačano, pa se kod dela dece vremenom razvije hronična bolest bubrega. U pubertetu telo brzo raste, a broj nefrona ostaje isti. Zato se tada češće prvi put otkriju povišen krvni pritisak i belančevine u mokraći, obično bez tegoba. Kod češćeg oblika policistične bolesti, nasleđenog od jednog roditelja, mogu se javiti bol u slabini i krv u mokraći posle napora.

Kada se javiti lekaru

Hitno – beba sa temperaturom iznad 38 °C koja je mlitava, odbija obroke ili povraća, dete koje ne mokri duže od 12 sati ili ima jak bol u slabini sa povraćanjem (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – temperatura sa bolom pri mokrenju, krv u mokraći, slab mlaz kod dečaka, otoci oko očiju ili na nogama.
Uskoro – proširenje bubrega viđeno u trudnoći, a ultrazvuk posle rođenja još nije urađen; stalno vlaženje gaćica, pojačana žeđ ili povišen pritisak na sistematskom pregledu.

Nalaz u trudnoći

Na ultrazvuku u trudnoći meri se koliko je bubrežna karlica proširena i pregledaju se čašice, tkivo bubrega, bešika i količina plodove vode. Na osnovu toga pravi se plan pregleda posle rođenja. Ako su oba bubrega jako proširena, ako je kod dečaka zid bešike zadebljao ili ako ima malo plodove vode, beba se ispituje odmah po rođenju.

Prvi ultrazvuk posle rođenja

Ultrazvuk urotrakta obično se radi posle prva dva dana života, a pre navršenog prvog meseca. U prvim danima beba stvara malo mokraće, pa bi raniji pregled mogao da pokaže manje proširenje nego što stvarno jeste. Ako je prvi nalaz normalan ili blag, ultrazvuk se ponavlja između 1. i 6. meseca.

Koliko je proširenje ozbiljno

Lekar proširenje svrstava u jednu od tri grupe, koje se u nalazu obično obeležavaju oznakama P1, P2 i P3:

Nizak rizik (P1) – blago proširenje karlice; kontrola za 1–6 meseci.
Srednji rizik (P2) – izraženije proširenje karlice i čašica ili proširen mokraćovod; kontrola za 1–3 meseca.
Visok rizik (P3) – uz proširenje postoje promene u tkivu bubrega ili na bešici; kontrola u roku od mesec dana i dodatni pregledi.

U nekim nalazima proširenje je opisano stepenima od 1 do 4, po starijoj podeli koja služi istoj svrsi.

Ultrazvučni snimak bubrega deteta sa proširenom bubrežnom karlicom i čašicama — Ultrazvučni snimak bubrega deteta sa hidronefrozom zbog suženja na prelazu bubrežne karlice u mokraćovod: tamna polja su proširena karlica i čašice ispunjene mokraćom. Izvor: Kristoffer Lindskov Hansen, Michael Bachmann Nielsen, Caroline Ewertsen / Wikimedia Commons, CC BY 4.0.

Dodatni pregledi kod pojedine dece

Snimanje bešike kontrastom (mikciona cistografija) – kroz tanku cevčicu (kateter) u bešiku se uliva kontrastna tečnost i snima se dok dete mokri. Pokazuje da li se mokraća vraća ka bubregu i da li dečak ima pregradu u mokraćnoj cevi. Ne radi se svakoj bebi, već kod nalaza višeg rizika, promena na bešici ili posle infekcije sa temperaturom.
Dinamska scintigrafija bubrega – u venu se ubrizga mala količina radioaktivne materije, pa se snima kako bubrezi rade. Pokazuje koliki deo posla obavlja svaki bubreg i koliko brzo se prazni.
Statička scintigrafija bubrega – pokazuje ožiljke i koliko zdravog tkiva ima svaki bubreg.
Genetsko testiranje – kod policističnih bolesti, promena na oba bubrega ili kada se anomalije javljaju u porodici.

Analize krvi i urina i merenje pritiska

Na kliničkom pregledu dečjeg nefrologa mere se krvni pritisak i visina deteta. Analize krvi pokazuju kreatinin, materiju po kojoj se vidi kako rade bubrezi, zatim minerale u krvi (elektrolite) i krvnu sliku. U prvim danima života kreatinin kod bebe još pokazuje vrednost majke. Analiza urina pokazuje da li u mokraći ima belančevina i znakova infekcije.

Šta nalazi znače

Prolazno ili blago proširenje uz zdravo tkivo bubrega ima odličnu prognozu. Slabiji rad bubrega, belančevine u mokraći i povišen pritisak znače da su bubrezi više opterećeni i da su kontrole potrebne češće. Kod deteta sa jednim bubregom dobar znak je kada taj bubreg poraste više nego što se očekuje za uzrast, jer je preuzeo i posao drugog bubrega.

Kako se pripremiti za pregled

Ponesite nalaze iz trudnoće – izveštaje sa ultrazvuka i otpusnu listu iz porodilišta.
Zapišite podatke o mokrenju – koliko je pelena mokro tokom dana, kakav je mlaz kod dečaka i da li je bilo temperature.
Za ultrazvuk – bebu nahranite pre pregleda, a veće dete neka popije vodu da bešika bude puna; ponesite omiljenu igračku.
Za scintigrafiju i snimanje bešike – unapred pitajte koliko pregled traje i da li roditelj može da ostane uz dete.

Kako se donosi odluka

Kod većine dece lečenje znači redovno praćenje i čuvanje rada bubrega. Dečji nefrolog i dečji urolog zajedno procenjuju nalaze. Operacija se predlaže kada prepreka oticanju mokraće ugrožava bubreg, kada se infekcije ponavljaju uprkos merama zaštite ili kada mokraća stalno curi.

Praćenje bez operacije

Blago proširenje karlice najčešće se samo prati ultrazvukom. Kod izraženijeg proširenja, proširenog mokraćovoda ili vraćanja mokraće ka bubregu lekar razmatra malu preventivnu dozu antibiotika, koja služi da spreči infekcije. Ona se daje samo nekoj deci, a ne svakoj bebi sa proširenjem. Kod starije dece infekcije se ređe javljaju ako dete redovno prazni bešiku i ako se leči zatvor.

Kada je potrebna operacija

Operacije su detaljno opisane u tekstovima dečje urologije, a ovde je navedeno samo kada se razmatraju:

Operacija suženja na izlazu iz karlice – kada bubreg sa suženjem radi sve slabije, proširenje raste ili se javljaju bolovi i infekcije. Lekari je zovu pijeloplastika.
Operacija kod proširenog mokraćovoda – kada je mokraćovod sužen na ulasku u bešiku; opisana je u tekstu o suženju na ulazu mokraćovoda u bešiku.
Uklanjanje pregrade u mokraćnoj cevi – radi se kod dečaka sa valvulom zadnje uretre, tankim instrumentom kroz mokraćnu cev, u prvim danima ili nedeljama života. Ovi dečaci se dugo prate kod nefrologa, jer im bubrezi često ostaju oštećeni.
Lečenje vraćanja mokraće i promena na kraju mokraćovoda – zahvat tankim instrumentom ili otvorena operacija, zavisno od toga koliko je promena izražena i koliko je bilo infekcija.
Uklanjanje bubrega – retko, kada bubreg koji ne radi izaziva infekcije ili povišen pritisak.

Čuvanje rada bubrega

Cilj je da bubrezi što duže dobro rade:

Praćenje krvnog pritiska – meri se na svakoj kontroli, a kod sumnje na povišen pritisak dete nosi aparat koji ga meri tokom 24 sata.
Lekovi koji smanjuju gubitak belančevina – najčešće ACE inhibitori, lekovi za pritisak koji štite bubrege; povremeno se u krvi proveravaju kreatinin i kalijum.
Ishrana – umereno soli i belančevina, koliko odgovara uzrastu, bez proteinskih dodataka ishrani. Deci koja gube so mokraćom lekar ponekad savetuje da unose više soli.
Dovoljno tečnosti – posebno tokom proliva i vrućina, jer gubitak tečnosti lako dovodi do akutnog oštećenja bubrega.
Oprez sa lekovima – ibuprofen i slične lekove protiv bolova davati kratko i samo kada dete dobro pije. Pre novih lekova i snimanja sa kontrastom recite lekaru da dete ima bolest bubrega.

Ako bubrezi ipak rade sve slabije, leče se posledice hronične bolesti bubrega. Kod malog broja dece kasnije se planira lečenje bubrežne insuficijencije, kada bubrezi gotovo prestanu da rade, dijalizom ili presađivanjem bubrega (transplantacijom).

Jedan bubreg i multicistični bubreg

Jedan zdrav bubreg obično poraste i radi posao za dva. Dete sa jednim bubregom prati se celog života: povremeno se rade ultrazvuk, merenje pritiska i analiza urina, a kod dece čiji bubreg nije dovoljno porastao ili koja imaju i druge anomalije i kreatinin u krvi. Prema savremenim preporukama, snimanje bešike kontrastom rutinski nije potrebno ako su bubreg i mokraćni putevi uredni, a sport ne treba ograničavati. Multicistični bubreg se kod mnoge dece tokom prvih godina smanji ili potpuno nestane na ultrazvuku, pa ga retko treba operacijom ukloniti.

Praćenje dece sa policističnom bolešću

Oblik nasleđen od oba roditelja – dete zajedno prate dečji nefrolog i dečji gastroenterolog, lekar za bolesti stomaka i jetre. Visok pritisak je čest već u prvim mesecima i leči se lekovima. Prati se i jetra, pregledom slezine, krvnom slikom i ultrazvukom, a kod svake temperature bez jasnog uzroka misli se na zapaljenje žučnih puteva.
Oblik nasleđen od jednog roditelja – pritisak se meri najmanje jednom godišnje i proverava se da li u mokraći ima belančevina. Savetuju se kretanje, normalna težina, malo soli i dovoljno vode. Lekovi koji usporavaju rast cisti deci se ne daju rutinski.

Oporavak i okvirni rokovi

Posle operacija na mokraćnim putevima dete najčešće ostaje u bolnici nekoliko dana, a u vrtić ili školu obično se vraća za jednu do dve nedelje, prema savetu hirurga. Deca koja se samo prate idu u vrtić i školu i bave se sportom kao vršnjaci.

Znaci za hitno javljanje

Odmah se javite lekaru ako dete ima temperaturu bez drugog uzroka, jak bol u slabini sa povraćanjem, ne mokri duže od 12 sati, ima krvavu mokraću posle udarca ili dobije otoke, glavobolju i povraćanje. Bebu sa temperaturom treba pregledati istog dana i uraditi analizu urina.

Kontrole i život sa anomalijom

Kod blagih nalaza kontrole se proređuju i završavaju. Kod jednog bubrega, nepravilno razvijenih bubrega i policističnih bolesti traju i u odraslom dobu. U tinejdžerskim godinama dete uči da samo prati svoje nalaze, a zatim prelazi kod nefrologa za odrasle. Porodicama sa naslednim bolestima savetuje se genetsko savetovanje.

Najčešća pitanja

Da li proširenje bubrega viđeno u trudnoći znači da će beba imati problem?

Najčešće ne. Kod većine beba blago proširenje karlice posle rođenja ostaje blago ili nestaje. Plan daljeg praćenja pravi se tek posle ultrazvuka urađenog nekoliko dana do nekoliko nedelja posle porođaja.

Može li beba sa proširenjem bubrega da se doji i ide u jaslice?

Da. Dojenje se preporučuje, a jaslice i vrtić nisu ograničeni. Vaspitače treba zamoliti da kod temperature bez jasnog uzroka odmah obaveste roditelje, kako bi se isti dan uradila analiza urina.

Može li dete sa jednim bubregom da trenira fudbal ili borilačke veštine?

Prema savremenim preporukama sport ne treba ograničavati, jer su ozbiljne povrede bubrega u sportu retke. O sportovima sa jakim udarcima porodica može razgovarati sa lekarom i razmotriti zaštitnu opremu.

Da li dete sa anomalijom bubrega prima sve vakcine?

Da, deca sa očuvanom funkcijom bubrega primaju sve vakcine prema kalendaru. Deci sa smanjenom funkcijom posebno se savetuju vakcina protiv gripa i provera zaštite od hepatitisa B.

Treba li pregledati braću i sestre?

Kod policističnih bolesti i porodičnog javljanja anomalija lekar može predložiti ultrazvuk bubrega braći i sestrama. Kod pojedinačne anomalije bez nasledne osnove to obično nije potrebno.

Da li će naredna trudnoća imati isti problem?

Kod većine anomalija rizik je tek malo veći nego kod drugih trudnoća. Kod ređeg oblika policistične bolesti, kada su oba roditelja zdravi nosioci, rizik je 25% u svakoj trudnoći, pa se pre nove trudnoće savetuje genetsko savetovanje.

Može li osoba sa jednim bubregom kasnije biti davalac bubrega?

Ne. Osoba sa jednim bubregom ne može biti davalac, a o ovome treba voditi računa i kada neko iz porodice kasnije zatreba transplantaciju.

Šta da radimo na putovanju?

Ponesite poslednji nalaz i spisak lekova i obezbedite dovoljno tečnosti tokom vrućina i vožnje. Ako dete na putu dobije temperaturu, recite lekaru da ima anomaliju bubrega i tražite analizu urina.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.