Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone
Zakažite pregled

Bol u donjem delu leđa i išijas

Anesteziologija i terapija bola
Dr Nikola Vasilijević, anesteziolog, Sava Medical Hospital

Dr Nikola Vasilijević

Anesteziolog
dr Džihan Abazović, Sava Medical bolnica

Dr Džihan Abazović

Specijalista urgentne medicine – regenerativna medicina.

Bol u donjem delu leđa je veoma čest simptom, a ne bolest: procenjuje se da se oko 80% odraslih bar jednom suoči sa bolom u leđima, koji se kod išijasa širi niz nogu. U Sava Medical Hospital u Beogradu, kada bol ne popušta uprkos vežbama i lekovima, dolaze u obzir minimalno invazivne interventne procedure, najčešće bez boravka u bolnici.

Poznato i kao: lumbalni bol, lumboishialgija; engl. low back pain and sciatica.

Ukratko o lečenju bola u donjem delu leđa i išijasa

Dijagnostikamagnetna rezonanca kičme u saradnji; CT kičme; rendgenski snimak
Metode lečenjakretanje i vežbe; lekovi; epiduralna injekcija steroida; blokada i radiofrekventna denervacija fasetnih zglobova; pulsna radiofrekventna neuromodulacija; epiduroliza; stimulacija kičmene moždine
Boravak u bolniciposle interventne procedure obično kući istog dana
Oporavakuobičajene aktivnosti posle 1 do 2 dana; puni efekat procedure posle 2 do 6 nedelja
Kontroleprva posle 4 do 6 nedelja
Povezane temeRegenerativna medicina · epiduralna injekcija steroida · pararadikularna injekcija · pregled specijaliste terapije bola · pregled lekara regenerativne medicine

Bol u donjem delu leđa je veoma čest simptom koji pogađa veliki deo ljudi u nekom periodu života. Procenjuje se da se oko 80% odraslih bar jednom suoči sa bolom u leđima. On je jedan od vodećih uzroka ograničene aktivnosti i odsustva sa posla u svetu i veliko opterećenje za pojedinca, porodicu, poslodavce i zdravstveni sistem. Broj godina života koje ljudi provedu sa onesposobljenošću zbog bola u krstima porastao je od 1990. godine za više od polovine, najviše zbog starenja stanovništva i boljeg uvida u stanje u zemljama sa nižim prihodima, gde se ranije smatralo da je ovaj problem ređi.

Bol u donjem delu leđa je simptom, a ne bolest. Obično se definiše prema mestu gde se oseća, između donje ivice rebara i sedalnog predela. Često ga prati bol u jednoj ili obe noge, a kod nekih ljudi i neurološke tegobe u nogama, kao što su trnjenje ili slabost. Kada bol iz krsta „seva“ niz nogu zbog pritiska na nervni koren, u narodu se to naziva išijas.

Većina prvih epizoda prolazi brzo i bez posledica, najčešće za nekoliko dana do nekoliko nedelja. Kod manjeg broja ljudi bol se vraća ili traje duže od tri meseca i postaje hroničan. Tada je potreban plan lečenja koji uzima u obzir uzrok bola, telesnu aktivnost, posao, san i raspoloženje, umesto da se oslanja isključivo na snimak.

Kod dela pacijenata primenjuje se i regenerativna terapija: PRP injekcija uz nervni koren, PRP injekcije u fasetne zglobove kičme i injekcija u sakroilijačni zglob. Više na stranici Regenerativna medicina.

Specifičan i nespecifičan bol

Bol u leđima može biti mehaničkog porekla, kada polazi iz same kičme, međupršljenskih diskova, malih zglobova kičme ili okolnih mišića i veza. Kod velike većine pacijenata nije moguće sa sigurnošću odrediti jednu strukturu iz koje bol potiče. Takav bol se naziva nespecifičnim i čini većinu svih slučajeva.

Samo kod manjeg dela pacijenata, otprilike 5 do 15%, bol se može pouzdano povezati sa specifičnim uzrokom, kao što su prelom pršljena, tumor, infekcija ili zapaljenska bolest kičme. Ovi uzroci su retki, ali ih lekar mora prepoznati na vreme, zato pregled uvek počinje traženjem znakova upozorenja.

Najčešći izvori bola

  • Međupršljenski disk – istrošenost diska i njegovo ispupčenje (protruzija) ili izlazak dela diska (ekstruzija, hernija diska) mogu izazvati bol u krstima i pritisak na nervni koren.
  • Mali zglobovi kičme – takozvani fasetni zglobovi povezuju pršljenove sa zadnje strane i sa godinama se troše kao i drugi zglobovi, slično kao kod artroze.
  • Modic promene – promene na kostima pršljena uz disk, vidljive na magnetnoj rezonanci, koje se relativno snažno povezuju sa hroničnim bolom u krstima.
  • Spondiloliza i spondilolisteza – prekid na zadnjem delu pršljena i klizanje jednog pršljena preko drugog.
  • Suženje kičmenog kanala (spinalna stenoza) – češće posle 60. godine; izaziva bol i težinu u nogama pri hodu koji popuštaju kada se osoba sagne ili sedne.
  • Sakroilijačni zglob – zglob između krsne kosti i karlice, čest izvor bola nisko u krstima i u sedalnom predelu.
  • Zapaljenske bolesti kičme – na primer ankilozirajući spondilitis, na koji ukazuje jutarnja ukočenost koja popušta uz kretanje.
  • Mišići i fascije – zategnuti, bolni mišići leđa i karlice mogu sami biti izvor bola ili ga pojačavati.

Radikularni bol i radikulopatija

Radikularni bol nastaje kada postoji pritisak na nervni koren ili njegovo oštećenje, najčešće zbog hernije diska ili suženja otvora kroz koji nerv izlazi iz kičme. Bol se tada širi niz nogu, često ispod kolena, po tačno određenoj traci. To je ono što ljudi najčešće zovu išijas.

Radikulopatija znači da, pored bola, postoje i znaci oštećenja nerva: slabost određenih mišića, gubitak osećaja na delu kože ili oslabljeni refleksi. Radikularni bol i radikulopatija mogu postojati zajedno ili odvojeno, a ova razlika menja izbor pregleda i lečenja.

Faktori rizika

  • Fizički zahtevan posao – dizanje tereta, savijanje i rad u neudobnom položaju.
  • Dugo sedenje i malo kretanja.
  • Pušenje i gojaznost.
  • Druge telesne bolesti i psihičke tegobe – depresija, anksioznost i dugotrajan stres povećavaju rizik da bol postane hroničan.
  • Ranije epizode bola u leđima – najjači pojedinačni pokazatelj da će se bol vratiti.

Može li se sprečiti

Redovno kretanje, vežbe za jačanje mišića trupa, održavanje telesne mase, prestanak pušenja i pravilna tehnika dizanja tereta smanjuju rizik od novih epizoda. Strogo mirovanje u krevetu se ne preporučuje, jer usporava oporavak.

Kako se bol oseća

  • Tup ili oštar bol u krstima – pojačava se pri pokretu, savijanju, dugom sedenju ili stajanju.
  • Ukočenost – naročito ujutru ili posle dužeg mirovanja.
  • Bol koji se širi u zadnjicu ili natkolenicu – čest kod bola koji potiče iz malih zglobova ili sakroilijačnog zgloba.
  • Bol niz nogu, ispod kolena do stopala – tipičan za išijas; često je jači od bola u krstima i može biti žareći ili probadajući.
  • Trnjenje, mravinjanje i utrnulost u nozi ili stopalu.
  • Slabost – na primer otežan hod na prstima ili petama.

Kako se tegobe menjaju tokom vremena

Akutni bol traje do 6 nedelja, subakutni od 6 do 12 nedelja, a bol koji traje duže od 12 nedelja naziva se hroničnim. Hroničan bol često se smenjuje u talasima, sa boljim i lošijim periodima. Može da poremeti san, smanji radnu sposobnost i dovede do zabrinutosti i potištenosti, koje opet pojačavaju doživljaj bola.

Kada se javiti lekaru

  • Hitno – ako se uz bol u leđima javi otežano mokrenje ili nemogućnost zadržavanja mokraće i stolice, utrnulost u predelu međice i unutrašnje strane butina ili brzo napredujuća slabost obe noge. Ovo može biti sindrom konjskog repa i traži hitan pregled; pozovite 194.
  • Bez odlaganja – ako bol prati visoka temperatura, ako se javio posle pada ili udarca, ako ste ranije lečeni od maligne bolesti, ako neobjašnjivo gubite na težini ili ako je bol jak i noću, u mirovanju.
  • Uskoro – ako bol niz nogu ne popušta posle 4 do 6 nedelja, ako se bol stalno vraća ili ako vas sprečava da radite i spavate.

Pregled specijaliste terapije bola

Na pregledu specijaliste terapije bola lekar uzima detaljnu anamnezu: kada je bol počeo, gde se oseća i kuda se širi, šta ga pojačava i ublažava, kako utiče na san, posao i raspoloženje i koje lekove ste do sada uzimali. Zatim sledi klinički pregled kičme i nogu, sa proverom pokretljivosti, snage mišića, osećaja i refleksa. Posebno se traže znaci upozorenja koji ukazuju na ozbiljan uzrok.

Kada su potrebni snimci

Kod većine ljudi sa nespecifičnim bolom snimanje nije potrebno, jer ne menja lečenje. Promene na disku i zglobovima česte su i kod ljudi bez ikakvog bola, pa nalaz sa snimka mora da se tumači zajedno sa pregledom. Snimanje se preporučuje kada postoji sumnja na ozbiljan uzrok, kada se razmatra interventna procedura ili operacija ili kada bol niz nogu ne prolazi.

  • Magnetna rezonanca kičme – najbolje prikazuje diskove, nervne korene i kičmeni kanal; radi se u okviru napredne radiološke dijagnostike u saradnji.
  • CT kičme – kada je magnetna rezonanca nemoguća ili kada je potreban detaljan prikaz kostiju.
  • Rendgenski snimak – za procenu klizanja pršljenova i promena položaja kičme.
  • Laboratorijske analize krvi – kod sumnje na infekciju, zapaljensku bolest ili tumor.

Dijagnostičke blokade

Kada pregled i snimci ne odgovore jasno odakle bol potiče, lekar može predložiti dijagnostičku blokadu. Mala količina lokalnog anestetika ubrizga se pod kontrolom snimanja uz nerve određenog zgloba, na primer kod blokade fasetnih zglobova. Ako bol jasno popusti, izvor bola je potvrđen i može se planirati dalje lečenje.

Kako se pripremiti za pregled

  • Ponesite sve nalaze – ranije snimke na disku, izveštaje lekara i nalaze krvi.
  • Spisak lekova – uključujući lekove protiv bolova, lekove za razređivanje krvi i dodatke ishrani.
  • Opišite bol unapred – gde je, kuda se širi, koliko je jak na skali od 0 do 10 i šta ga menja.
  • Obucite udobnu odeću – pregled uključuje pokrete i proveru snage nogu.

Kako se donosi odluka

Terapijski pristup je individualan. Lekar zajedno sa pacijentom bira lečenje prema vrsti bola, njegovom trajanju, nalazima, radnim zahtevima i očekivanjima. Cilj je da se bol smanji, ali i da se povrati kretanje i normalan svakodnevni život. Lečenje obično ide postepeno, od jednostavnijih ka složenijim metodama, a najbolji rezultati postižu se kombinacijom metoda.

Samopomoć i kretanje

Prvi korak je ostati aktivan u granicama bola. Kratke šetnje, postepeno vraćanje uobičajenim aktivnostima i lokalno zagrevanje kod većine ljudi ubrzavaju oporavak. Mirovanje u krevetu duže od dan ili dva se ne preporučuje.

Vežbe i fizikalna terapija

  • Program vežbi – vežbe za jačanje i istezanje mišića trupa, joga ili pilates, prilagođeni pacijentu; osnova lečenja kod hroničnog bola.
  • Manuelna terapija – kao dodatak vežbama, ne kao jedino lečenje.
  • Metode fizikalne medicine – prema proceni fizijatra.
  • Kognitivno-bihejvioralna terapija – pomaže kod dugotrajnog bola, straha od pokreta i poremećenog sna.

Lekovi

  • Nesteroidni antiinflamatorni lekovi – kratko, u najmanjoj dozi koja pomaže, uz proveru želuca, bubrega i srca.
  • Lekovi za neuropatski bol – kod išijasa i drugih oblika bola koji potiče od nerva, prema proceni lekara.
  • Opioidi – samo izuzetno i kratko kod akutnog jakog bola; kod hroničnog bola u leđima se ne preporučuju za dugotrajnu upotrebu.

Interventne procedure

Kada bol ne popušta uprkos vežbama i lekovima, a izvor bola je jasan, dolaze u obzir minimalno invazivne interventne procedure. Izvode se pod kontrolom snimanja, kroz tanku iglu, najčešće bez boravka u bolnici:

Operativno lečenje

Operacija se razmatra kod sindroma konjskog repa, napredujuće slabosti noge ili jakog išijasa koji ne prolazi uprkos lečenju, kao i kod izraženog suženja kanala ili nestabilnosti kičme. Odluku donosi spinalni hirurg, a specijalista terapije bola pomaže da se proceni da li je bol zaista posledica promene koja se operacijom može ukloniti.

Oporavak i okvirni rokovi

Kod akutnog bola većina ljudi oseti jasno poboljšanje za 2 do 6 nedelja. Posle interventne procedure obično se ide kući istog dana, uobičajene aktivnosti nastavljaju se posle 1 do 2 dana, a puni efekat procene se posle 2 do 6 nedelja. Program vežbi treba nastaviti i kada bol popusti, jer smanjuje rizik od novih epizoda.

Kada se hitno javiti

Odmah se javite lekaru ili pozovite 194 ako se pojavi otežano mokrenje ili gubitak kontrole stolice, utrnulost međice, nova slabost noge ili visoka temperatura uz bol u leđima.

Kontrole

Prva kontrola obično je posle 4 do 6 nedelja od početka lečenja ili od procedure. Na njoj se procenjuje koliko je bol popustio, kako se pacijent kreće i da li je potrebna promena plana.

Život sa bolom u leđima

Bol u leđima kod mnogih ljudi povremeno se vraća, ali se uz redovne vežbe, održavanje kondicije i znanje kako da se postupa u prvim danima nove epizode većina vraća poslu i uobičajenim aktivnostima. Hroničan bol se leči dugoročno, sa ciljem da se smanji njegov uticaj na život.

Najčešća pitanja

Ne. Kod većine ljudi sa bolom u krstima bez znakova upozorenja snimak ne menja lečenje. Magnetna rezonanca se radi kod sumnje na ozbiljan uzrok, kod uporne slabosti ili bola niz nogu i pre interventne procedure ili operacije.

Ne. Dugo mirovanje usporava oporavak. Preporučuje se da ostanete aktivni u granicama bola, uz kratke šetnje i postepeno vraćanje uobičajenim aktivnostima.

Išijas je narodni naziv za bol koji se iz krsta širi niz nogu, najčešće zbog pritiska hernije diska na nervni koren. Kod većine popusti za nekoliko nedelja bez operacije.

Ne. Kod većine ljudi tegobe se smiruju uz vežbe, lekove i po potrebi epiduralnu injekciju. Operacija se razmatra kod napredujuće slabosti, sindroma konjskog repa ili jakog bola koji ne prolazi.

Zavisi od vrste procedure i uzroka bola. Epiduralna injekcija često ublaži bol nedeljama do nekoliko meseci, a radiofrekventna denervacija malih zglobova obično deluje šest meseci do godinu dana ili duže.

Kada se uz bol javi otežano mokrenje, gubitak kontrole stolice, utrnulost međice ili brzo napredujuća slabost nogu. Tada odmah pozovite 194.

Prvi korak je ostati aktivan u granicama bola. Kratke šetnje, postepeno vraćanje uobičajenim aktivnostima i lokalno zagrevanje kod većine ljudi ubrzavaju oporavak, a mirovanje u krevetu duže od dan ili dva se ne preporučuje.

Kada je izvor bola jasan, rade se epiduralna injekcija steroida kod išijasa, blokada i radiofrekventna denervacija fasetnih zglobova, pulsna radiofrekventna neuromodulacija, epiduroliza i stimulacija kičmene moždine. Izvode se pod kontrolom snimanja, kroz tanku iglu, najčešće bez boravka u bolnici.

Kod akutnog bola većina ljudi oseti jasno poboljšanje za 2 do 6 nedelja. Program vežbi treba nastaviti i kada bol popusti, jer smanjuje rizik od novih epizoda.

Dr Nikola Vasilijević, anesteziolog, Sava Medical Hospital

Dr Nikola Vasilijević

Anesteziolog
dr Džihan Abazović, Sava Medical bolnica

Dr Džihan Abazović

Specijalista urgentne medicine – regenerativna medicina.

Sava Medical Hospital

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU

Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji

Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju

KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta

Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont

Konferencija Kijev

Dr Radoš Đinović – predavač po pozivu na naučno praktičnoj konferenciji u kijevskoj dečjoj bolnici Ohmadit

Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Vodič za pacijenta/pratioca

Kako doći do nas?

Sava Medical Hospital se nalazi u Beogradu, u rezidencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Popunjavanje upitnika - SMH

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 36 00 i +381 67 777 36 00

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  1. Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  2. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  3. Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
    • SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
  4. Lične stvari:
    • Veš, češalj, pribor za brijanje
    • Pomagalo ( ako ga koristite):
      • naočari i futrola
      • sočiva sa kutijicom za čuvanje
      • slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
      • štap, štake..
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

    LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
  3. Lične stvari:

    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

  • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
  • ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
  • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
  • o alergiji na lekove i hranu
  • o intoleranciji na određene namirnice
  • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  1. „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  2. Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  3. TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  4. Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

  • Kućni red
  • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinite lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu (ukoliko imate dren)
  5. Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

  • eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
  • posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
  • ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

  • ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
  • ne dovodi decu u posetu
  • obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
  • isključi mobilni telefon tokom posete
  • ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
  • ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

  • koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
  • kakav režim ishrane treba da poštujete
  • kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
  • kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

  • stanje operativne rane
  • da li je terapija odgovarajuća
  • razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
  • prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

  • Gotovinom (u dinarima)
  • Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
  • Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

  • Generali osiguranje Srbija
  • Globos osiguranje
  • Milenijum osiguranje
  • Wiener Städtische
  • Triglav osiguranje
  • Dunav osiguranje
  • DDOR osiguranje
  • Uniqa osiguranje
  • Sava osiguranje
  • Allianz
  • Cigna
  • AP Companies
  • Savitar
  • Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

  • Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
  • Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
  • Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
  • Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.