Sviranje u grudima kod male dece (opstruktivni bronhitis)

Dečja pulmologija

Sviranje u grudima (wheezing, kod nas često „opstruktivni bronhitis“) visok je, piskav zvuk pri izdisaju, kada vazduh prolazi kroz sužene disajne puteve. Kod male dece epizode najčešće izazivaju virusi, a lek za olakšanje daje se iz pumpice preko komore sa maskom.

Poznato i kao: sviranje u grudima, wheezing; engl. wheezing in young children.

Ukratko o lečenju sviranja u grudima kod male dece

Dijagnostika	razgovor i pregled; pulsna oksimetrija tokom epizode; alergološke probe ili specifična IgE antitela kod ponavljanih epizoda; probna terapija
Metode lečenja	lek za olakšanje (salbutamol) preko komore sa maskom; inhalacioni kortikosteroid kod čestih epizoda; pisani plan
Povezane teme	Dečja pulmologija · astma kod dece · bronhiolitis kod beba · klinički pregled dečjeg pulmologa · akutni bronhitis kod dece

Sviranje u grudima (stručno wheezing, a kod nas često „opstruktivni bronhitis“ ili „spastični bronhitis“) je visok, piskav ili zviždući zvuk koji se čuje pri izdisaju, kada vazduh prolazi kroz sužene disajne puteve. Kod beba i male dece veoma je često: skoro svako treće dete do treće godine bar jednom ima epizodu sviranja, najčešće uz prehladu.

Disajni putevi male dece su uski, a virusna infekcija izaziva otok sluzokože i sluz koji ih dodatno sužavaju. Zato isti virus koji kod odraslih izazove samo kijavicu kod deteta od godinu ili dve može da izazove kašalj, ubrzano disanje i sviranje. Kod većine dece ove epizode se proređuju i prestaju do škole, kako disajni putevi rastu.

Roditelje najčešće zanima da li dete ima astmu. Odgovor nije uvek jednostavan, jer kod male dece ne postoji jedan test koji pouzdano postavlja dijagnozu. Lekar zato prati koliko se epizode ponavljaju, da li se tegobe javljaju i bez prehlade, da li dete ima alergije i kako reaguje na terapiju. Ovaj tekst objašnjava razlike, lečenje epizode kod kuće, kada je potrebna redovna terapija i kada treba ići u hitnu službu.

Zašto mala deca sviraju

Kod male dece disajni putevi su uži, zid bronhija je mekši, a sluzokoža stvara relativno više sluzi. Otpor protoku vazduha raste sa četvrtim stepenom suženja prečnika, pa i mali otok kod deteta mnogo više otežava disanje nego kod odraslog. Kod nekih beba disajni putevi su urođeno nešto uži, posebno ako je majka pušila tokom trudnoće ili je dete rođeno prevremeno.

Oblici sviranja kod male dece

Epizodno virusno sviranje – dete svira samo uz prehladu, a između infekcija je potpuno dobro. Najčešći oblik. Kod većine dece prestaje do pete ili šeste godine.
Sviranje sa više okidača – dete svira i bez prehlade: pri trčanju, smehu, plaču, izlaganju dimu ili alergenima, noću. Ovaj oblik češće prelazi u astmu kod dece.

Granica između ova dva oblika nije čvrsta. Dete može da pređe iz jednog u drugi, pa lekar procenu ponavlja tokom vremena.

Šta povećava verovatnoću astme

Alergijske bolesti kod deteta – atopijski dermatitis (ekcem), alergija na hranu, alergijski rinitis, pozitivne alergološke probe.
Astma kod roditelja.
Sviranje bez prehlade, noćni kašalj i tegobe pri igri.
Česte i teške epizode, posebno one koje zahtevaju bolnicu.
Povišeni eozinofili u krvi.

Drugi uzroci sviranja

Kod manjeg broja dece sviranje ima drugi uzrok, posebno kada je stalno, počinje od rođenja ili se ne popravlja posle leka:

Bronhiolitis – prva epizoda kod bebe ispod godinu dana uz virus, opisana u tekstu o bronhiolitisu.
Udahnuto strano telo – naglo, posle zagrcnjavanja, često samo sa jedne strane.
Mekši zidovi dušnika ili bronhija (traheomalacija, bronhomalacija) – stalno, grubo „krkljavo“ disanje od prvih meseci.
Refluks i ponavljana aspiracija.
Cistična fibroza, bronhopulmonalna displazija, urođene srčane mane i urođene promene krvnih sudova koje pritiskaju dušnik.

Faktori rizika i prevencija

Pušenje tokom trudnoće i u kući najvažniji je faktor rizika koji se može ukloniti. Rizik povećavaju i prevremeno rođenje, kolektiv u ranom uzrastu i vlaga i buđ u stanu. Dojenje, dom bez dima, pranje ruku i redovne vakcine, uključujući vakcinu protiv gripa, smanjuju broj epizoda.

Kako izgleda epizoda

Sviranje – piskav zvuk pri izdisaju, ponekad se čuje i bez slušalica, a roditelji ga osete kao „treperenje“ pod dlanom na leđima.
Kašalj – obično suv ili nadražajan, jači noću.
Ubrzano disanje – dete diše brže nego obično dok miruje.
Naporno disanje – uvlačenje tkiva između rebara i ispod grudne kosti, „trbušno“ disanje, širenje nozdrva.
Opšte stanje – dete je umornije, slabije jede, može da ima blago povišenu temperaturu zbog prehlade.

Šta nije sviranje

Roditelji često opisuju kao sviranje i druge zvukove. Krkljanje od sluzi u nosu ili grlu menja se posle kašlja i čišćenja nosa. Stridor je piskav zvuk pri udisaju, a ne izdisaju, tipičan za krup. Hrkanje se javlja u snu i potiče od nosa i ždrela. Snimak zvuka telefonom mnogo pomaže lekaru da razlikuje ove zvukove.

Tok

Epizoda vezana za prehladu obično traje tri do sedam dana. Sviranje je najizraženije prva dva do tri dana i smiruje se kako prolazi infekcija, a kašalj može da traje još nedelju ili dve.

Kada se javiti lekaru

Hitno (pozovite 194 ili idite u najbližu hitnu službu) – dete teško diše, jako uvlači grudni koš, ne može da priča, jede ili pije, ima plavičaste usne ili lice, neobično je pospano ili mlitavo, ili lek za olakšanje ne pomaže ili je efekat kraći od dva do tri sata.
Bez odlaganja (isti dan) – prva epizoda sviranja, lek za olakšanje treba češće nego svaka četiri sata, visoka temperatura uz ubrzano disanje, dete pije manje i ređe mokri.
Uskoro (zakazani pregled) – epizode se ponavljaju, dete svira i bez prehlade, noću kašlje ili se brzo zamara u igri.

Razgovor i pregled

Procena počinje razgovorom: kada je sviranje počelo, koliko epizoda je bilo i koliko su trajale, da li se javlja samo uz prehladu ili i između, šta pomaže, da li dete ima ekcem ili alergije, da li postoji astma u porodici i da li u kući neko puši. Na kliničkom pregledu dečjeg pulmologa lekar sluša pluća, procenjuje disanje, rast i napredovanje i traži znake drugih bolesti. Između epizoda nalaz je obično uredan, pa je snimak epizode veoma koristan.

Pregledi kada je potrebno

Pulsna oksimetrija – merenje kiseonika u krvi tokom epizode, za procenu težine.
Alergološke probe (prick test) ili specifična IgE antitela – kod dece sa ponavljanim epizodama, za procenu verovatnoće astme.
Broj eozinofila u krvi – povišen broj ide u prilog alergijskoj upali.
Rendgen pluća – ne radi se kod svake epizode. Potreban je kod prve teške epizode, sumnje na upalu pluća, sviranja samo sa jedne strane, sumnje na strano telo ili kada epizode ne liče na tipične.
Probna terapija – lekar može da uvede inhalacioni kortikosteroid na dva do tri meseca i prati da li se epizode proređuju i vraćaju posle prekida. Jasan odgovor govori u prilog astmi.
Testovi plućne funkcije – spirometrija se pouzdano izvodi tek od pete ili šeste godine. Kod mlađe dece postoje posebne metode koje ne zahtevaju saradnju, ali su dostupne u specijalizovanim centrima.
Dodatna ispitivanja – znojni test, bronhoskopija, pregled gutanja ili ultrazvuk srca, samo kada tok ukazuje na drugi uzrok.

Šta nalazi znače

Dete koje svira samo uz prehlade, bez alergija i sa urednim nalazom između epizoda, najverovatnije ima epizodno virusno sviranje, koje se proređuje sa uzrastom. Dete sa čestim epizodama, sviranjem bez prehlade, alergijama i dobrim odgovorom na probnu terapiju verovatno ima astmu i potrebna mu je redovna terapija. Stalno sviranje od rođenja, sviranje sa jedne strane, slabo napredovanje ili izostanak odgovora na lek traže ispitivanje drugih uzroka.

Kako se pripremiti za pregled

Snimak epizode – video ili zvuk disanja tokom sviranja.
Dnevnik – datumi epizoda, trajanje, lekovi i odgovor na njih.
Ponesite pumpicu i komoru ako ih dete već koristi.
Pre alergoloških proba – lekove protiv alergije prekinuti prema uputstvu lekara.

Kako se donosi odluka

Lečenje ima dva dela: lečenje same epizode i, kod dece kod koje je to potrebno, redovnu terapiju koja sprečava nove epizode. Lekar odluku donosi prema učestalosti i težini epizoda, prisustvu tegoba između njih, alergijama i odgovoru na lekove.

Lečenje epizode

Lek za olakšanje (salbutamol) – širi bronhije za nekoliko minuta. Kod male dece daje se iz pumpice preko komore sa maskom, što je jednako delotvorno kao nebulizator, a brže i jednostavnije. Doziranje i učestalost određuje lekar i upisuje u pisani plan.
Kortikosteroidi na usta – kod epizodnog virusnog sviranja kod predškolske dece obično nisu korisni. Daju se kod teških epizoda u hitnoj službi ili bolnici, ili kod dece kod koje je potvrđena astma.
Nega – čišćenje nosa fiziološkim rastvorom, dovoljno tečnosti, snižavanje temperature, mirovanje i praćenje disanja.
Antibiotici – ne daju se, jer epizode izazivaju virusi, osim kada postoji jasna bakterijska infekcija.

Pravilna upotreba pumpice sa komorom

Protresite pumpicu i stavite je u komoru.
Postavite masku tako da dobro prijanja preko nosa i usta.
Pritisnite pumpicu jednom.
Držite masku dok dete mirno udahne i izdahne pet do šest puta.
Za svaki sledeći potisak ponovite postupak.

Lek se lakše daje kada je dete mirno. Plač smanjuje količinu leka koja stigne u pluća. Komoru perite jednom nedeljno u mlakoj vodi sa malo deterdženta i sušite bez brisanja.

Kada je potrebna redovna terapija

Kod dece sa čestim ili teškim epizodama, sa sviranjem i između prehlada i sa alergijama, lekar uvodi redovnu terapiju:

Inhalacioni kortikosteroid svakog dana – smiruje upalu i proređuje epizode. Daje se preko komore sa maskom, obično najmanje dva do tri meseca, a zatim se procenjuje efekat.
Inhalacioni kortikosteroid samo tokom prehlade – kod nekih dece sa čestim epizodnim sviranjem, prema odluci lekara.
Montelukast – tablete ili granule, ponekad kao alternativa, uz praćenje promena sna i raspoloženja.

Ako redovna terapija ne pomaže, lekar proverava tehniku, redovnost i okidače i razmatra druge uzroke pre nego što poveća dozu.

Lečenje u bolnici

Kod teške epizode, sa niskim kiseonikom ili iscrpljenošću, dete se leči u bolnici: kiseonikom, ponovljenim dozama leka za olakšanje, kortikosteroidima i tečnošću. Boravak obično traje jedan do tri dana.

Oporavak i svakodnevni život

Posle epizode – lek za olakšanje se postepeno proređuje kako sviranje prestaje, obično za tri do pet dana.
Vrtić – dete se vraća kada nema temperature, mirno diše i lek mu ne treba češće od dva do tri puta dnevno.
Igra i sport – kada se oseća dobro, bez ograničenja.
Pisani plan – roditelji i vaspitači treba da znaju kako da prepoznaju epizodu i kada da daju lek.
Znaci za hitno javljanje – lek ne pomaže, disanje je sve teže, usne su plavičaste, dete je pospano.

Kontrole i dugoročni tok

Deca sa ponavljanim epizodama idu na kontrole kod dečjeg pulmologa na tri do šest meseci dok traje redovna terapija i kada se ona prekida. Kod većine dece sa epizodnim virusnim sviranjem tegobe se proređuju i nestaju do pete ili šeste godine. Kod dela dece, posebno sa alergijama i astmom u porodici, sviranje prelazi u astmu, koja se tada potvrđuje spirometrijom kada dete može da je uradi.

Najčešća pitanja

Da li je opstruktivni bronhitis isto što i astma?

Ne uvek. Mnoga mala deca sviraju samo uz prehlade i to prerastu. O astmi se govori kada se tegobe ponavljaju, javljaju i bez prehlade i dobro reaguju na terapiju.

Da li je nebulizator bolji od pumpice?

Ne. Pumpica sa komorom i maskom podjednako dobro dovodi lek u pluća, a brža je i jednostavnija za upotrebu.

Da li salbutamol ubrzava rad srca?

Može da izazove prolazno ubrzan rad srca i drhtanje ruku. To je očekivano i prolazi za sat do dva.

Može li dete da ide u vrtić sa pumpicom?

Da. Vaspitači treba da dobiju pisani plan i uputstvo kako i kada da daju lek.

Da li kortikosteroid u pumpici šteti maloj deci?

U dozama koje se koriste za decu je bezbedan. Lekar daje najmanju delotvornu dozu i prati rast.

Treba li dete sa sviranjem čuvati od hladnog vazduha?

Ne treba ga držati u kući. Boravak napolju je koristan; zimi šal preko usta može da ublaži nadražaj hladnim vazduhom.

Da li je pumpica sa komorom jednako dobra kao nebulizator?

Da. Kod male dece salbutamol iz pumpice preko komore sa maskom jednako je delotvoran kao nebulizator, a brže je i jednostavnije.

Da li se daju antibiotici?

Ne, jer epizode izazivaju virusi, osim kada postoji jasna bakterijska infekcija.

Kada se dete vraća u vrtić?

Kada nema temperature, mirno diše i lek mu ne treba češće od dva do tri puta dnevno. Roditelji i vaspitači treba da znaju kako da prepoznaju epizodu i kada da daju lek.

Kako doći do nas?

Sava Medical Hospital se nalazi u Beogradu, u rezidencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 36 00 i +381 67 777 36 00

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +381 11 397 21 83; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 309 04 01; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.