Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone
Zakažite pregled

Dislipidemije (poremećaji masnoća u krvi)

Endokrinologija

Dislipidemije su poremećaji masnoća u krvi: povišen „loš“ LDL holesterol, povišeni trigliceridi, nizak „dobar“ HDL holesterol ili povišen lipoprotein(a), sami ili u kombinaciji. Masnoće su organizmu potrebne, ali se njihov višak taloži u zidovima arterija i postepeno ih sužava.

Povišen holesterol ima veliki deo odraslih, a obično ne izaziva nikakve tegobe. Zato se za njega najčešće sazna iz rutinskih analiza ili tek posle infarkta ili moždanog udara. Dislipidemija je, uz pušenje, povišen pritisak i šećernu bolest, jedan od glavnih uzroka ateroskleroze, bolesti arterija koja stoji iza većine infarkta i moždanih udara.

Kod većine ljudi masnoće su povišene zbog ishrane, viška kilograma, malo kretanja i nasleđa. Kod dela ljudi uzrok je nasledna bolest, na primer porodična hiperholesterolemija, a kod drugih neka druga bolest ili lek. Zato se pre lečenja traži uzrok i proverava da li poremećaj imaju i drugi članovi porodice.

O lečenju ne odlučuje samo jedan broj u nalazu. Lekar procenjuje ukupan rizik od bolesti srca i krvnih sudova i prema njemu određuje do koje vrednosti treba spustiti LDL holesterol. Za mnoge je dovoljna promena ishrane i navika, a kod visokog rizika lekovi značajno smanjuju verovatnoću infarkta i moždanog udara.

Masnoće u krvi i lipoproteini

Holesterol i trigliceridi ne rastvaraju se u krvi, pa putuju u malim česticama od belančevina i masti, lipoproteinima. Najvažnije vrednosti u nalazu su:

  • LDL holesterol – „loš“ holesterol; čestice LDL ulaze u zid arterije i stvaraju masne naslage. Što je LDL niži i što kraće traje izloženost visokom LDL, to je rizik manji.
  • HDL holesterol – „dobar“ holesterol, koji odnosi višak holesterola iz krvnih sudova; nizak HDL je znak povećanog rizika, ali lekovi koji samo podižu HDL ne smanjuju rizik.
  • Trigliceridi – masnoće koje telo koristi kao gorivo; rastu posle obroka, uz šećer, alkohol i višak kilograma. Veoma visoki trigliceridi mogu izazvati zapaljenje gušterače.
  • Lipoprotein(a) – posebna vrsta čestice slične LDL, čiju vrednost skoro u potpunosti određuje nasleđe; visok Lp(a) povećava rizik od infarkta, moždanog udara i suženja aortnog zaliska.

Primarne (nasledne) dislipidemije

  • Porodična hiperholesterolemija – nasledna bolest u kojoj jetra ne uklanja LDL iz krvi kako treba; ima je otprilike jedna od 250–300 osoba. LDL je visok od rođenja, obično iznad 4,9 mmol/L kod odraslih, a bez lečenja infarkt se može javiti već u 30-im ili 40-im godinama. Svako dete obolelog roditelja ima 50% šanse da nasledi bolest.
  • Porodična kombinovana hiperlipidemija – u istoj porodici kod jednih je povišen holesterol, kod drugih trigliceridi ili oba.
  • Nasledno visok lipoprotein(a) – čest i obično neprepoznat, jer nije deo standardnog lipidograma.
  • Retki teški oblici – nasledna bolest sa izuzetno visokim trigliceridima od detinjstva (porodični hilomikronemijski sindrom) i nasleđivanje porodične hiperholesterolemije od oba roditelja.

Sekundarne dislipidemije

Masnoće mogu biti povišene zbog druge bolesti ili leka. Kada se uzrok otkloni, vrednosti se često poprave:

  • Smanjen rad štitaste žlezde – hipotireoza podiže LDL holesterol; lečenje hormonom ga često normalizuje.
  • Šećerna bolest i insulinska rezistencija – dijabetes i insulinska rezistencija podižu trigliceride i snižavaju HDL.
  • Višak kilograma i metabolički sindrom – videti gojaznost i metabolički sindrom.
  • Bolesti bubrega – hronična bolest bubrega i bolesti sa velikim gubitkom belančevina mokraćom.
  • Bolesti jetre – posebno sa otežanim odlivom žuči.
  • Alkohol – najčešći razlog naglog porasta triglicerida.
  • Lekovi – kortikosteroidi, tiazidni diuretici, neki beta-blokatori, estrogen u tabletama, izotretinoin (lek za akne), lekovi protiv odbacivanja transplantata, neki lekovi za HIV i neki antipsihotici.
  • Trudnoća – holesterol i trigliceridi prirodno rastu, posebno u poslednjem tromesečju.

Faktori rizika i prevencija

Rizik povećavaju ishrana bogata zasićenim mastima (masno meso, prerađevine, puter, kajmak, palmina mast), šećer i alkohol, višak kilograma, malo kretanja, pušenje i rana bolest srca u porodici. Kod većine ljudi dislipidemija se može sprečiti ili ublažiti zdravom ishranom, kretanjem i normalnom težinom. Nasledni oblici se ne mogu sprečiti, ali se njihove posledice mogu izbeći ranim otkrivanjem i lečenjem.

Najčešće bez tegoba

Povišen holesterol se ne oseća i ne izaziva glavobolju, vrtoglavicu ni umor, iako mu se te tegobe često pripisuju. Otkriva se samo analizom krvi.

Znaci na koži i očima

  • Ksantelazme – žućkaste, ravne naslage na kapcima, najčešće uz unutrašnji ugao oka; javljaju se i kod ljudi sa normalnim masnoćama, ali su razlog za proveru.
  • Zadebljanja tetiva (ksantomi) – čvrsta zadebljanja Ahilove tetive ili tetiva na šakama; tipična su za porodičnu hiperholesterolemiju.
  • Beličasti prsten oko dužice – pre 45. godine može ukazati na naslednu bolest.
  • Sitni žuti čvorići po koži – izbijaju naglo na zadnjici, laktovima i kolenima kod veoma visokih triglicerida.
Srce sa koronarnim arterijama i uvećan presek arterije sa masnim naslagama (plakom) koje sužavaju njen otvor.
Kada je LDL holesterol godinama povišen, u zidu arterija se stvaraju masne naslage (plak) koje sužavaju krvni sud. Tako nastaju angina pektoris, infarkt i moždani udar. Izvor: BruceBlaus (Blausen Medical) / Wikimedia Commons, CC BY 3.0. Prevod oznaka na srpski.

Posledice tokom vremena

Masne naslage u arterijama rastu godinama, bez tegoba. Kada suze arteriju, javljaju se tegobe organa koji dobija manje krvi:

  • Bol ili pritisak u grudima pri naporu – angina pektoris zbog suženja arterija srca.
  • Infarkt i moždani udar – kada naslaga pukne i na njoj se stvori ugrušak; videti infarkt miokarda.
  • Bol u listovima pri hodu – zbog suženja arterija nogu; prolazi kada se stane.
  • Jak bol u gornjem delu stomaka – kod veoma visokih triglicerida može nastati akutni pankreatitis, zapaljenje gušterače.

Kod veoma visokih triglicerida krv u epruveti može izgledati mlečno, a često je prisutna i masna jetra.

Kada se javiti lekaru

  • Hitno – pritisak ili bol u grudima duži od nekoliko minuta, iznenadna slabost polovine tela, otežan govor ili iskrivljena usta, jak bol u gornjem delu stomaka koji se širi u leđa uz povraćanje (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
  • Bez odlaganja – trigliceridi u nalazu iznad 10 mmol/L, bol u grudima pri naporu koji prolazi u mirovanju, ili LDL iznad 4,9 mmol/L kod osobe sa ranim infarktom u porodici; javite se lekaru u roku od nekoliko dana.
  • Uskoro – povišen holesterol ili trigliceridi u rutinskim analizama, žute naslage na kapcima ili rana bolest srca kod roditelja, braće ili sestara; zakažite pregled u narednim nedeljama.

Lipidogram

Lipidogram je osnovna analiza krvi, deo laboratorijskih analiza krvi. Pokazuje ukupni holesterol, LDL i HDL holesterol i trigliceride. Za većinu ljudi nije neophodno da budu potpuno našte, ali ako su trigliceridi bili povišeni, analiza se ponavlja posle 10–12 sati bez hrane. Kada su trigliceridi veoma visoki, izračunati LDL nije tačan, pa laboratorija meri LDL direktno ili lekar traži apolipoprotein B.

Lipoprotein(a)

Lipoprotein(a) preporučujemo da se izmeri bar jednom u životu, jer se njegova vrednost uglavnom ne menja. Vrednost iznad 50 mg/dL (oko 105 nmol/L) povećava rizik i može uticati na odluku o lečenju, a veoma visoke vrednosti nose rizik sličan porodičnoj hiperholesterolemiji.

Analize za druge uzroke

Pre lečenja proveravaju se bolesti koje podižu masnoće, kroz laboratorijske analize u endokrinologiji:

  • TSH – isključuje smanjen rad štitaste žlezde.
  • Glukoza našte i HbA1c – otkrivaju predijabetes ili dijabetes.
  • Kreatinin i belančevine u mokraći – pokazuju rad bubrega.
  • Jetreni enzimi – i pre uvođenja leka.

Procena ukupnog rizika

Lekar procenjuje verovatnoću da ćete u narednih deset godina imati infarkt ili moždani udar. Za osobe bez bolesti srca koristi tablice ili kalkulator (SCORE2, a posle 70. godine SCORE2-OP), u koje se unose godine, pol, pušenje, pritisak i holesterol. Rizik se svrstava u nizak do umeren, visok ili veoma visok.

Neke osobe su u visokom ili veoma visokom riziku bez računanja: oni koji su imali infarkt, moždani udar ili operaciju krvnih sudova, osobe sa dijabetesom i oštećenjem organa, sa težom bolešću bubrega i sa porodičnom hiperholesterolemijom.

Dodatni pregledi prema potrebi

  • Kardiološki pregled – pregled kardiologa i test opterećenja kod tegoba u grudima.
  • Ultrazvuk arterija – vratnih arterija ili dopler krvnih sudova nogu; nađene naslage pomeraju osobu u viši rizik.
  • CT skor kalcijuma – snimanje koje pokazuje kalcifikovane naslage u arterijama srca, kod osoba sa graničnim rizikom.
  • Genetsko testiranje – kod sumnje na porodičnu hiperholesterolemiju.

Šta nalazi znače

Ciljna vrednost LDL holesterola zavisi od rizika: kod veoma visokog rizika ispod 1,4 mmol/L i bar upola niže od početne vrednosti, kod visokog ispod 1,8 mmol/L, kod umerenog ispod 2,6 mmol/L, a kod niskog ispod 3,0 mmol/L. Isti LDL od 3,5 mmol/L kod mlade zdrave osobe znači savet o ishrani, a posle infarkta pojačanje lečenja. Trigliceridi su poželjni ispod 1,7 mmol/L, a iznad 10 mmol/L rizik od pankreatitisa postaje veliki.

Kako se pripremiti za pregled

  • Analize – posle 10–12 sati bez hrane ako lekar tako traži; dan pre izbegavajte alkohol i veoma masne obroke.
  • Lekovi – uzmite uobičajene lekove i donesite spisak, uključujući suplemente.
  • Porodična istorija – ko je u porodici imao infarkt, moždani udar ili operaciju srca i u kojim godinama.
  • Raniji nalazi – lipidogrami iz prethodnih godina pokazuju kako su se vrednosti menjale.

Kako se donosi odluka

Promena ishrane i navika preporučuje se svima. Da li će biti potreban i lek, zavisi od ukupnog rizika i od toga koliko je LDL iznad cilja. Kod veoma visokog rizika, na primer posle infarkta, lek se uvodi odmah, zajedno sa promenom navika. Kod niskog i umerenog rizika obično se prvo nekoliko meseci menjaju navike, pa se analiza ponavlja.

Ishrana

  • Manje zasićenih masti – manje masnog mesa, prerađevina, putera, kajmaka, masnih sireva i proizvoda sa palminom masti.
  • Više vlakana – ovsene pahuljice, mahunarke, povrće, voće i integralne žitarice smanjuju upijanje holesterola.
  • Zdrave masnoće – maslinovo ulje, orašasti plodovi i riba dva puta nedeljno.
  • Manje šećera i alkohola – najviše snižava trigliceride.

Promena ishrane obično snižava LDL za 5–15%, što kod niskog rizika može biti dovoljno, a kod visokog rizika nije.

Kretanje, težina i pušenje

Najmanje 150 minuta nedeljno umerenog napora podiže HDL i snižava trigliceride. Gubitak viška kilograma posebno snižava trigliceride. Prestanak pušenja smanjuje rizik od infarkta više od bilo kog pojedinačnog leka.

Lekovi za snižavanje LDL holesterola

  • Statini – atorvastatin, rosuvastatin i drugi; prvi izbor, jer smanjuju stvaranje holesterola u jetri i rizik od infarkta i moždanog udara. Piju se svakog dana.
  • Ezetimib – smanjuje upijanje holesterola iz creva; dodaje se statinu kada cilj nije postignut ili se daje kada se statin ne podnosi.
  • Bempedoična kiselina – tableta za osobe koje ne podnose statine ili kod kojih ni kombinacija nije dovoljna.
  • PCSK9 inhibitori – evolokumab i alirokumab, injekcije pod kožu na 2–4 nedelje; snižavaju LDL za oko 60% i koriste se kod veoma visokog rizika i porodične hiperholesterolemije kada tablete nisu dovoljne. Sličan lek, inklisiran, daje se dva puta godišnje.
  • LDL afereza – izdvajanje LDL iz krvi aparatom, kod najtežih naslednih oblika.

Lekovi za trigliceride

  • Fibrati – fenofibrat; prvi izbor kod veoma visokih triglicerida radi sprečavanja pankreatitisa.
  • Omega-3 masne kiseline – prečišćeni lek ikozapent etil kod osoba sa visokim rizikom čiji su trigliceridi i dalje umereno povišeni uz statin; obično riblje ulje iz prodavnice ne zamenjuje lek.

Bezbednost statina

Većina ljudi statine dobro podnosi. Bolovi u mišićima javljaju se kod manjeg broja, a često nisu izazvani samim lekom. Tada lekar može smanjiti dozu ili promeniti statin. Ozbiljno oštećenje mišića i jetre je retko. Statini kod osoba sklonih dijabetesu mogu malo podići šećer, ali je korist za srce mnogo veća. U trudnoći se statini ne uzimaju.

Veoma visoki trigliceridi i pankreatitis

Trigliceridi iznad oko 10 mmol/L su hitno stanje, jer mogu izazvati akutni pankreatitis, teško zapaljenje gušterače. Odmah se prekida alkohol, uvodi ishrana sa veoma malo masti i šećera, sređuje šećer u krvi i uvodi fibrat. Ako pankreatitis nastane, lečenje je u bolnici: bez hrane na usta prvih dana, tečnost u venu, lekovi protiv bolova, insulin u venu, a ponekad i izdvajanje masnoća iz krvi aparatom (plazmafereza). Boravak obično traje od nekoliko dana do dve nedelje.

Oporavak i okvirni rokovi

Statini i ezetimib postižu puno dejstvo za 4–6 nedelja, pa se lipidogram i jetreni enzimi proveravaju posle 4–12 nedelja. Lekovi ne ograničavaju posao, putovanja i sport. Posle pankreatitisa povratak poslu je obično za 2–4 nedelje, zavisno od težine bolesti.

Znaci za hitno javljanje

  • Bol ili pritisak u grudima, gušenje ili hladan znoj.
  • Slabost polovine tela, otežan govor ili iskrivljena usta.
  • Jak bol u gornjem delu stomaka koji se širi u leđa, uz povraćanje.
  • Jaka slabost i bolovi u mišićima sa tamnom mokraćom posle uvođenja leka.

Kontrole i život sa dislipidemijom

Kada se postigne cilj, lipidogram se proverava jednom godišnje. Ako se lek prekine, LDL se za nekoliko nedelja vraća na staru vrednost. Kod porodične hiperholesterolemije savetujemo pregled roditelja, braće, sestara i dece, jer rano lečenje sprečava rani infarkt. Dobro regulisane masnoće, uz nepušenje i normalan pritisak, omogućavaju potpuno normalan život.

Najčešća pitanja

Ne preporučujemo ga. Sadrži supstancu sličnu statinu u promenljivoj i nepoznatoj količini, bez kontrole kvaliteta kakvu imaju lekovi, a može imati ista neželjena dejstva. Dodaci ishrani ne zamenjuju propisan lek.

Statin se obično prekida pre planiranog začeća i ne uzima se tokom trudnoće i dojenja. Žene sa porodičnom hiperholesterolemijom trudnoću planiraju sa lekarom, da bi se lečenje posle dojenja nastavilo bez odlaganja.

Većina ljudi može da pojede jedno jaje dnevno. Na holesterol u krvi više utiču zasićene masti iz prerađevina, masnog mesa i punomasnih proizvoda nego holesterol iz jaja.

Veće količine grejpfruta i soka od grejpfruta povećavaju koncentraciju nekih statina, posebno simvastatina i atorvastatina, pa i rizik od neželjenih dejstava. Kod rosuvastatina i pravastatina ovaj uticaj je zanemarljiv.

Najčešće da, jer lek deluje samo dok se uzima. Kod dela ljudi sa blažim povišenjem doza se može smanjiti ako se promene navike i izgube kilogrami, ali samo po dogovoru sa lekarom.

Holesterol se kod dece obolelog roditelja proverava u ranom detinjstvu, najkasnije u školskom uzrastu. Ako dete nasledi bolest, lečenje lekovima obično počinje u mlađem školskom uzrastu, uz praćenje pedijatra.

Smete, kretanje se preporučuje. Ako posle napornog treninga osetite neuobičajeno jake bolove u mišićima, slabost ili tamnu mokraću, prekinite trening i javite se lekaru.

Sava Medical Hospital

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU

Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji

Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju

KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta

Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont

Konferencija Kijev

Dr Radoš Đinović – predavač po pozivu na naučno praktičnoj konferenciji u kijevskoj dečjoj bolnici Ohmadit

Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Vodič za pacijenta/pratioca

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam  na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs. 

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od  00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

 Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Popunjavanje upitnika - SMH

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje  laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam  email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da  navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije  u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  1. Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  2. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  3. Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
    • SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
  4. Lične stvari:
    • Veš, češalj, pribor za brijanje
    • Pomagalo ( ako ga koristite):
      • naočari i futrola
      • sočiva sa kutijicom za čuvanje
      • slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
      • štap, štake..
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI 
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

    LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
  3. Lične stvari:

    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

  • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
  • ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
  • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
  • o alergiji na lekove i hranu
  • o intoleranciji na određene namirnice
  • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  1. „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  2. Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  3. TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  4. Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

  • Kućni red
  • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama,  je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinite lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju  i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima  kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije  anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu (ukoliko imate dren)
  5. Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

  • eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
  • posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
  • ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj  osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

  • ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
  • ne dovodi decu u posetu
  • obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
  • isključi mobilni telefon tokom posete
  • ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
  • ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

  • koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
  • kakav režim ishrane treba da poštujete
  • kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
  • kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i  ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

  • stanje operativne rane
  • da li je terapija odgovarajuća
  • razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
  • prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

  • Gotovinom (u dinarima)
  • Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
  • Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital  ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

  • Generali osiguranje Srbija
  • Globos osiguranje
  • Milenijum osiguranje
  • Wiener Städtische
  • Triglav osiguranje
  • Dunav osiguranje
  • DDOR osiguranje
  • Uniqa osiguranje
  • Sava osiguranje
  • Allianz
  • Cigna
  • AP Companies
  • Savitar
  • Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja  i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

  • Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
  • Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
  • Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
  • Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.