Prevremena insuficijencija jajnika

Endokrinologija

Prevremena insuficijencija jajnika je stanje u kojem jajnici prestaju normalno da rade pre 40. godine života. Menstruacije postaju retke ili potpuno izostanu, jajnici stvaraju malo ženskog polnog hormona estrogena, a jajne ćelije sazrevaju retko ili nikako. U nalazima i kod lekara često se sreće skraćenica POI (od engleskog naziva premature ovarian insufficiency). Ranije se govorilo o „prevremenom otkazivanju jajnika“, ali taj naziv nije tačan, jer jajnici kod dela žena povremeno ipak prorade.

Ovo stanje je češće nego što se ranije mislilo: ima ga otprilike jedna od 30 do 100 žena, a pre 30. godine znatno ređe. Kod većine žena uzrok ostaje nepoznat. Kod drugih iza njega stoje nasledne promene, autoimune bolesti ili lečenje raka hemioterapijom i zračenjem.

Prevremena insuficijencija jajnika nije isto što i rana menopauza, koja nastupa između 40. i 45. godine. Kada jajnici prestanu da rade pre 40. godine, telo ostaje bez estrogena mnogo godina ranije nego inače. Bez nadoknade hormona to opterećuje kosti, srce i krvne sudove, a utiče i na raspoloženje, san, pamćenje i seksualni život.

Dijagnoza se postavlja jednostavnim analizama krvi. Lečenje se zasniva na nadoknadi hormona, najčešće do oko 51. godine, kada žene prosečno ulaze u menopauzu. Za mnoge žene najteži deo dijagnoze je vest o smanjenoj plodnosti, pa u tekstu objašnjavamo i šta je realno moguće kada je trudnoća u planu.

Šema ženskih polnih organa spreda sa označenim jajnicima, jajovodima, matericom, grlićem materice i vaginom. — Jajnici se nalaze sa obe strane materice i u njima sazrevaju jajne ćelije i nastaje estrogen. Kod prevremene insuficijencije jajnika oni na slici izgledaju isto, ali u njima ima malo ili nimalo aktivnih folikula. Slika prikazuje normalnu anatomiju radi orijentacije. Izvor: CDC i Mysid / Wikimedia Commons, javno vlasništvo. Prevod oznaka na srpski.

Šta se dešava u jajnicima

Svaka žena se rađa sa zalihom nezrelih jajnih ćelija, smeštenih u malim mehurićima koji se zovu folikuli. Folikuli tokom ciklusa stvaraju estrogen, a jednom mesečno iz jednog od njih izlazi zrela jajna ćelija (ovulacija). Zaliha se tokom života prirodno troši, a menopauza nastupa kada je skoro potrošena, prosečno oko 51. godine.

Kod prevremene insuficijencije jajnika zaliha je od početka bila manja, troši se brže ili folikuli ne reaguju na signale iz mozga. Hipofiza, žlezda na bazi lobanje, tada luči sve više hormona FSH (folikulostimulišućeg hormona) da bi „pokrenula“ jajnike, ali oni ne odgovaraju. Zato je u krvi FSH visok, a estrogen nizak.

Genetski uzroci

Tarnerov sindrom – nedostatak ili promena jednog X hromozoma. Kod blažih oblika (mozaicizam) menstruacije mogu postojati godinama, pa se sindrom otkrije tek kada jajnici prestanu da rade.
Premutacija gena FMR1 – žena je nosilac promene u genu koji je povezan sa sindromom fragilnog X hromozoma. Sama obično nema drugih tegoba, ali može promenu preneti na decu, kod kojih se razvija teži oblik bolesti. Zato je nalaz važan i za porodicu.
Druge promene hromozoma i gena – poznato je više desetina gena povezanih sa radom jajnika, a deo njih otkriva se tek proširenim genetskim testiranjem.
Pozitivna porodična anamneza – ako su majka ili sestra imale menopauzu pre 40. godine, verovatnoća je veća.

Autoimuni uzroci

Kod autoimunih bolesti imunski sistem greškom napada sopstvena tkiva. Jajnici mogu biti jedna od meta, sami ili zajedno sa drugim žlezdama.

Adisonova bolest – autoimuno oštećenje nadbubrežnih žlezda; videti tekst o Adisonovoj bolesti. Ova veza je posebno važna, jer neprepoznat nedostatak kortizola može biti opasan po život.
Autoimune bolesti štitaste žlezde – najčešće Hašimotov tireoiditis, koji se kod žena sa prevremenom insuficijencijom jajnika sreće češće nego u ostatku populacije.
Druge autoimune bolesti – šećerna bolest tip 1, celijakija, vitiligo, perniciozna anemija i reumatske bolesti.

Posle lečenja raka i operacija jajnika

Hemioterapija – neki lekovi, posebno takozvani alkilirajući citostatici, oštećuju folikule. Rizik raste sa dozom i godinama: mlađe žene imaju veću zalihu folikula i češće sačuvaju rad jajnika.
Zračenje karlice – zračenje u predelu jajnika, kao i zračenje celog tela pre transplantacije koštane srži, često trajno ugasi njihov rad.
Operacije jajnika – ponovljene operacije cisti, posebno endometrioma kod endometrioze, smanjuju zalihu folikula. Kada se uklone oba jajnika, menopauza nastupa odmah; to se naziva hirurška menopauza.

Kada uzrok ostane nepoznat

Kod više od polovine žena ni posle detaljnog ispitivanja ne nađe se jasan uzrok. Pretpostavlja se da kod mnogih postoji još neotkrivena genetska promena. Neki virusi, kao zauške, retko oštete jajnike. Pušenje ubrzava trošenje folikula, ali samo po sebi retko dovodi do prestanka rada jajnika pre 40. godine.

Razlika od rane menopauze

Prevremena insuficijencija jajnika počinje pre 40. godine i kod četvrtine žena jajnici povremeno prorade, pa je trudnoća retko ali ipak moguća. Rana menopauza nastupa između 40. i 45. godine i obično je konačna. Obe zahtevaju razgovor o nadoknadi hormona, ali su kod mlađih žena posledice nedostatka estrogena veće, jer traje duže.

Faktori rizika i prevencija

Porodica – rana menopauza ili prevremena insuficijencija jajnika kod majke ili sestre.
Lečenje raka – hemioterapija i zračenje karlice u detinjstvu ili mladosti.
Autoimune bolesti – posebno bolesti nadbubrežne i štitaste žlezde.
Pušenje – ubrzava gubitak folikula.

Najčešći oblici ne mogu se sprečiti. Pre hemioterapije ili zračenja moguće je zamrzavanje jajnih ćelija, embriona ili tkiva jajnika, a ponekad i zaštita jajnika tokom zračenja. Pri operacijama dobroćudnih promena na jajnicima hirurg nastoji da sačuva što više zdravog tkiva.

Promene menstrualnog ciklusa

Prvi znak su najčešće neredovne menstruacije: ciklusi postaju duži, menstruacije preskaču, a zatim potpuno izostanu. Kod nekih žena menstruacije prestanu naglo, na primer posle prekida kontracepcijskih pilula, koje su do tada „krile“ problem redovnim krvarenjem. Kod devojaka sa Tarnerovim sindromom ili drugim urođenim uzrocima menstruacija se ponekad nikada i ne pojavi. Više o drugim razlozima izostanka menstruacije pročitajte u tekstu o poremećajima menstrualnog ciklusa.

Tegobe zbog nedostatka estrogena

Talasi vrućine (valunzi) – iznenadan osećaj toplote u licu, vratu i grudima, uz crvenilo i znojenje, koji traje nekoliko minuta.
Noćno znojenje – budi iz sna i ostavlja umor narednog dana.
Suvoća vagine – peckanje, svrab i bol pri seksualnim odnosima.
Češće mokrenje i infekcije mokraćnih puteva – zbog tanje sluzokože bešike i mokraćne cevi.
Suva koža i oči, bolovi u zglobovima i mišićima.

Neke žene nemaju gotovo nikakve tegobe, posebno kada jajnici prestaju da rade postepeno. Odsustvo tegoba ne znači da nedostatak estrogena ne šteti kostima i srcu.

Uticaj na raspoloženje, san i seksualnost

Potištenost i anksioznost – delom zbog hormona, a delom zbog same dijagnoze i brige o plodnosti.
Nesanica – teže uspavljivanje i buđenje zbog noćnog znojenja.
Slabija koncentracija i zaboravnost – žene često opisuju „maglu u glavi“.
Smanjena seksualna želja – zbog manjka hormona, suvoće vagine i umora.

Posledice po kosti, srce i mozak

Estrogen čuva kosti, krvne sudove i deo moždanih funkcija. Kada ga nema mnogo godina pre vremena, a ne nadoknađuje se, ubrzano se gubi koštana masa, pa se razvija osteoporoza sa većim rizikom od preloma. Raste i rizik od bolesti srca i moždanog udara, a kod žena koje nikada nisu lečene opisuju se i češći poremećaji pamćenja u starijem dobu. Nadoknada hormona ove rizike u velikoj meri smanjuje.

Tok bolesti i povremeni rad jajnika

Bolest ne mora biti konačna od prvog dana. Kod otprilike jedne od četiri žene jajnici povremeno prorade, pa se posle više meseci bez menstruacije javi krvarenje ili čak ovulacija. Zato spontana trudnoća nije isključena, iako se dešava retko. S druge strane, kod većine žena rad jajnika tokom godina postepeno slabi i na kraju potpuno prestaje.

Kada se javiti lekaru

Hitno – jaka slabost, nesvestica, povraćanje i bolovi u stomaku kod žene sa poznatom Adisonovom bolešću ili pozitivnim antitelima na nadbubrežnu žlezdu, kao i iznenadan bol i otok noge ili otežano disanje tokom hormonske terapije (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – pozitivan test na trudnoću, jako ili dugotrajno krvarenje tokom hormonske terapije, ili novi čvor u dojci; javite se u roku od nekoliko dana.
Uskoro – izostanak menstruacije duže od tri meseca pre 40. godine (a niste trudni), menstruacije koje se proređuju uz talase vrućine, ili prestanak menstruacije posle lečenja raka; zakažite pregled ginekologa ili endokrinologa.

Razgovor i pregled

Na pregledu endokrinologa ili ginekologa lekar pita kada je počela prva menstruacija, kakvi su bili ciklusi, kada su se promenili, da li postoje talasi vrućine i suvoća vagine. Važni su podaci o ranijem lečenju raka, operacijama jajnika, autoimunim bolestima i godinama ulaska u menopauzu majke i sestara. Lekar meri visinu, težinu i krvni pritisak, a kod sumnje na Tarnerov sindrom obraća pažnju na nizak rast i druge znake.

Hormonske analize

Dijagnoza se postavlja laboratorijskim analizama krvi kod žene mlađe od 40 godina koja najmanje četiri meseca nema menstruaciju ili ih ima retko.

Test na trudnoću – uvek prvi, jer je trudnoća najčešći razlog izostanka menstruacije.
FSH – vrednost iznad 25 i.j./L potvrđuje da jajnici ne odgovaraju na signal hipofize. Ako je nalaz granični ili nejasan, ponavlja se posle 4–6 nedelja.
Estradiol – glavni oblik estrogena; nizak nalaz podržava dijagnozu, ali sam po sebi nije presudan.
AMH (antimilerov hormon) – pokazuje koliko je folikula preostalo. Koristan je kada je dijagnoza neizvesna, ali ne može tačno da predvidi da li će doći do spontane trudnoće.
TSH i prolaktin – isključuju bolesti štitaste žlezde i hiperprolaktinemiju, koje takođe mogu da zaustave menstruacije.

Ako uzimate kontracepcijske pilule, FSH nije pouzdan. Lekar će vam reći da li i koliko dugo treba da ih prekinete pre analize.

Analize za otkrivanje uzroka

Hromozomska analiza (kariotip) – iz uzorka krvi; preporučuje se svim ženama sa ovim stanjem, jer otkriva Tarnerov sindrom i druge promene hromozoma.
Test na premutaciju gena FMR1 – posebna genetska analiza, jer se ova promena ne otkriva pouzdano uobičajenim genskim panelima. Pre i posle testa savetuje se razgovor sa genetičarem.
Antitela na nadbubrežnu žlezdu (antitela na 21-hidroksilazu) – ako su pozitivna, proverava se rad nadbubrežnih žlezda.
Antitela na štitastu žlezdu (anti-TPO) – ukazuju na autoimuni tireoiditis.
Šećer, masnoće u krvi i krvna slika – za procenu rizika za srce i druge autoimune bolesti.

Ultrazvuk i merenje gustine kostiju

Ultrazvuk karlice – ginekološki ultrazvuk pokazuje veličinu jajnika i broj vidljivih folikula. Pomaže u proceni, ali dijagnoza se ne postavlja samo na osnovu njega.
Merenje gustine kostiju (DXA) – kratko snimanje kičme i kuka niskom dozom zračenja, koje traje nekoliko minuta. Preporučuje se u vreme postavljanja dijagnoze. Ako je gustina niska, ponavlja se posle 1–3 godine; ako je normalna i hormonska terapija redovna, česta ponavljanja nisu potrebna.
Pregled srca i bubrega kod Tarnerovog sindroma – ultrazvuk srca i magnetna rezonanca aorte, kao i ultrazvuk bubrega, jer su urođene promene ovih organa česte.

Šta nalazi znače

Visok FSH i nizak estradiol uz izostanak menstruacije – potvrđuju dijagnozu kod žene mlađe od 40 godina.
Normalan FSH uz izostanak menstruacije – uzrok je drugde, na primer u sindromu policističnih jajnika, drugim oblicima hiperandrogenizma kod žena ili u bolesti hipofize.
Nedetektabilan AMH – zaliha folikula je vrlo mala; to podržava dijagnozu, ali ne isključuje u potpunosti povremeni rad jajnika.
Pozitivna antitela na nadbubrežnu žlezdu – potrebna je provera kortizola, a ponekad i test stimulacije; više o tome u tekstu o dinamskim funkcionalnim testovima.
Promena u kariotipu ili genu FMR1 – utiče na plan lečenja, na savete o trudnoći i na savet srodnicama da se testiraju.
Snižena gustina kostiju – lečenje hormonima je tada još važnije, a ponekad je potrebna i dodatna terapija za kosti.

Kako se pripremiti za pregled

Kalendar menstruacija – zapišite datume krvarenja za poslednjih 6–12 meseci.
Spisak lekova – posebno hormonske kontracepcije, lekova za štitastu žlezdu i ranije hemioterapije.
Medicinska dokumentacija – izveštaji o operacijama jajnika, lečenju raka i raniji hormonski nalazi.
Porodični podaci – kada su majka i sestre ušle u menopauzu, ima li u porodici intelektualnih teškoća ili poremećaja hoda i drhtanja kod starijih muškaraca, što može ukazivati na FMR1 promenu.
Pitanja o plodnosti – zapišite ih unapred, jer je razgovor o trudnoći često najvažniji deo pregleda.

Kako se donosi odluka

Cilj lečenja je da se nadoknadi ono što jajnici više ne stvaraju, da se uklone tegobe i da se zaštite kosti, srce i mozak. Hormonsku nadoknadu preporučujemo svakoj ženi sa ovim stanjem, osim kada postoji razlog da se ne daje, na primer ranije lečen rak dojke koji je zavisio od hormona. Lečenje treba započeti ubrzo posle dijagnoze i nastaviti najmanje do oko 51. godine, kada bi menopauza nastupila prirodnim putem. Plan se pravi zajedno sa vama, uz uvažavanje vaših želja u vezi sa trudnoćom, kontracepcijom i načinom uzimanja lekova.

Hormonska nadoknada

Hormonska nadoknada kod mladih žena nije isto što i hormonska terapija u menopauzi kod starijih žena. Ovde se nadoknađuje hormon koji bi telo inače normalno stvaralo, pa su doze obično veće nego kod žena koje se leče posle 50. godine. Zato se rizici koji se pominju za hormonsku terapiju posle menopauze ne mogu preneti na mlade žene.

Estrogen – najčešće estradiol, isti hormon koji stvaraju jajnici. Daje se kao flaster, gel ili tableta. Flaster i gel ne prolaze kroz jetru, pa se biraju kod žena sa migrenom, povećanim rizikom od tromboze, bolestima jetre ili lošim upijanjem iz creva.
Progestagen – obavezan je kod žena koje imaju matericu, jer sam estrogen podstiče rast sluzokože materice i može dovesti do hiperplazije endometrijuma. Uzima se kao tableta deo meseca, pa se javlja mesečno krvarenje, ili svakog dana, bez krvarenja. Može se koristiti i hormonska spirala sa levonorgestrelom, koja istovremeno štiti od trudnoće.
Testosteron – razmatra se samo kod žena kojima i pored dobro podešene nadoknade estrogena ostane izrazito smanjena seksualna želja; ne uvodi se rutinski.

Većina žena oseti olakšanje valunga i noćnog znojenja za nekoliko nedelja. Dozu lekar podešava prema tegobama, krvarenju i željama, a ne prema postizanju tačno određene vrednosti hormona u krvi.

Kontracepcijske pilule kao zamena

Kombinovane kontracepcijske pilule takođe sadrže estrogen i progestagen i mogu biti dobar izbor za ženu koja želi pouzdanu zaštitu od trudnoće. Treba ih uzimati bez nedeljne pauze ili sa skraćenom pauzom, jer se tokom pauze vraćaju tegobe i gubi deo zaštite kostiju. Za kosti su bolje proverene pilule sa nešto većim sadržajem estrogena. Hormonska nadoknada sama po sebi nije kontracepcija, pa žena koja ne želi trudnoću, a uzima nadoknadu, treba da ima i zaštitu, na primer hormonsku spiralu.

Kada hormoni nisu mogući

Lokalni vaginalni estrogen – krema, vaginalete ili prsten sa vrlo malom količinom estrogena za suvoću vagine i mokraćne tegobe; deluje uglavnom lokalno.
Lekovi bez hormona za valunge – neki antidepresivi iz grupa SSRI i SNRI, gabapentin ili noviji lek fezolinetant mogu smanjiti valunge, ali ne štite kosti i srce.
Lekovi za kosti – bisfosfonati i drugi lekovi razmatraju se kada hormoni nisu mogući ili kada gustina kostiju opada i pored hormona.
Kognitivno-bihevioralna terapija – oblik razgovorne terapije koji pomaže kod valunga, nesanice i potištenosti.

Plodnost i trudnoća

Za mnoge žene ovo je najteži deo dijagnoze. Spontana trudnoća je moguća kod manje od jedne od deset žena, češće ubrzo posle dijagnoze i kod onih kod kojih jajnici još povremeno rade. Ako ne želite trudnoću, potrebna je zaštita.

Doniranje jajnih ćelija – najuspešniji način da žena sa ovim stanjem rodi dete. Jajna ćelija donorke oplodi se spermatozoidima partnera, a embrion se prenese u matericu žene, koja se prethodno pripremi hormonima. Postupak se radi u centru za vantelesnu oplodnju.
Doniranje embriona i usvajanje – druge mogućnosti roditeljstva o kojima se razgovara otvoreno.
Zamrzavanje jajnih ćelija – ima smisla pre hemioterapije ili zračenja, ili kod mladih žena sa poznatom genetskom sklonošću, dok još postoje folikuli. Kada se bolest već razvila, obično više nije izvodljivo.

Postupci koji se nude kao „podmlađivanje jajnika“, kao što su ubrizgavanje plazme bogate trombocitima ili aktivacija tkiva jajnika, za sada nisu pouzdani i ne preporučujemo ih van kliničkih ispitivanja. Kod žena sa Tarnerovim sindromom trudnoća, i sa doniranom jajnom ćelijom, nosi veći rizik za srce i aortu, pa se pre trudnoće obavezno radi detaljan kardiološki pregled.

Zaštita kostiju i srca

Redovna hormonska nadoknada – najvažnija mera za kosti i srce.
Vežbe sa opterećenjem – brzo hodanje, trčanje, ples i vežbe snage nekoliko puta nedeljno.
Kalcijum i vitamin D – kroz ishranu (mleko, jogurt, sir, zeleno povrće), a vitamin D po potrebi kao dodatak.
Bez pušenja i sa malo alkohola – pušenje dodatno oštećuje kosti i krvne sudove.
Kontrola faktora rizika za srce – krvni pritisak, telesna težina, obim struka, šećer i masnoće u krvi.

Podrška i lečenje udruženih bolesti

Dijagnoza često izazove tugu, osećaj gubitka i brigu za budućnost. Razgovor sa psihologom i kontakt sa drugim ženama sa istim iskustvom mnogima pomaže. Ako je otkrivena Adisonova bolest, uvodi se nadoknada kortizola i uči se kako se doza povećava tokom bolesti. Kod Hašimotovog tireoiditisa sa smanjenim radom štitaste žlezde uvodi se levotiroksin; više o tome u tekstu o hipotireozi. Operacija nije način lečenja ovog stanja.

Oporavak i okvirni rokovi

Talasi vrućine i noćno znojenje obično popuste za 2–6 nedelja od početka nadoknade, a suvoća vagine i mokraćne tegobe za 2–3 meseca. Raspoloženje, san i energija se popravljaju postepeno. Gustina kostiju se stabilizuje tokom prve godine ili dve. Lečenje ne zahteva bolovanje: možete normalno da radite, putujete i bavite se sportom. Na putovanje ponesite dovoljno flastera, gela ili tableta u ručnom prtljagu.

Znaci za hitno javljanje

Bol i otok jedne noge, iznenadan bol u grudima ili otežano disanje (mogući znaci tromboze dubokih vena ili plućne embolije).
Iznenadna jaka glavobolja, slabost dela tela, iskrivljena usta ili otežan govor.
Jaka slabost, povraćanje i pad pritiska kod žene sa Adisonovom bolešću.
Žutilo kože i očiju tokom uzimanja lekova bez hormona za valunge, posebno fezolinetanta.

Kontrole i život sa bolešću

Prva kontrola je obično posle 3 meseca, a zatim jednom godišnje. Na kontrolama se razgovara o tegobama, krvarenju i željama u vezi sa trudnoćom, meri se pritisak i težina, a analize se rade prema potrebi. Jednom godišnje proveravaju se TSH, šećer i masnoće u krvi, a kod pozitivnih antitela i rad nadbubrežnih žlezda. Mamografija se ne radi češće nego kod drugih žena istih godina. Oko 50–51. godine, zajedno sa lekarom, odlučujete da li ćete nastaviti hormonsku terapiju kao i druge žene u menopauzi ili ćete je postepeno ukinuti.

Najčešća pitanja

Da li je ovo stanje nasledno i treba li sestre da se testiraju?

Ako je kod vas nađena premutacija FMR1 ili promena hromozoma, savetuje se genetsko savetovanje i testiranje sestara i drugih srodnica. One tako mogu na vreme planirati trudnoću ili zamrzavanje jajnih ćelija.

Mogu li da dojim ako zatrudnim doniranom jajnom ćelijom?

Da. Dojenje zavisi od hormona trudnoće i od posteljice, a ne od rada jajnika. O tome da li ćete tokom dojenja nastaviti hormonsku nadoknadu i u kom obliku, odlučujete zajedno sa lekarom.

Da li hormonska nadoknada izaziva gojenje?

Ne. Nadoknada estrogena ne izaziva gojenje. Porast težine u ovom periodu češće je posledica lošeg sna, manje kretanja i promena raspoloženja. Neke žene na početku primete blago zadržavanje tečnosti i osetljivost dojki, koje obično prolaze.

Smem li da pijem alkohol i pušim?

Pušenje treba potpuno prekinuti, jer dodatno oštećuje kosti i krvne sudove i povećava rizik od tromboze. Alkohol je dozvoljen umereno, ne više od nekoliko pića nedeljno, jer veće količine slabe kosti.

Mogu li da vozim i radim noćne smene?

Da. Stanje ne utiče na vožnju ni na rad. Kod noćnih smena pokušajte da hormone uzimate u isto doba dana, a flaster menjajte istim danima u nedelji.

Da li ću kasnije ući u menopauzu kao druge žene?

Vi ste već u stanju sličnom menopauzi, samo ranije. Nadoknada do oko 51. godine imitira ono što bi jajnici inače radili. Posle toga odluka o nastavku je ista kao kod drugih žena tih godina.

Šta ako mi je partnerka dobila ovu dijagnozu?

Podrška partnera je veoma važna, posebno kod teme plodnosti. Dobro je da zajedno dođete na razgovor o trudnoći i doniranju jajnih ćelija, a mnogim parovima pomaže i savetovanje kod psihologa.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.