Kako se donosi odluka
Odluka se zasniva pre svega na stabilnosti zglobova. Ako kosti ostaju u pravilnom položaju i pri opterećenju, povreda se smatra stabilnom i leči se bez operacije. Ako se zglobovi razmiču, kosti su pomerene ili postoji iščašenje, zarastanje bez vraćanja u položaj vodi ka trajnom bolu i deformaciji, pa se predlaže operacija. U obzir se uzimaju i stanje kože, pridružene povrede, opšte zdravlje i fizički zahtevi posla i sporta.
Stabilna povreda
Kod potvrđeno stabilnih povreda bez značajnog pomeranja moguće je neoperativno lečenje. Ono obično podrazumeva ortozu ili gips, period bez oslonca i redovne kontrole. Opterećenje se uvodi kada pregled i snimci pokažu da je to bezbedno. Ako se položaj tokom praćenja promeni, plan se može promeniti.
- Imobilizacija – gips ili čvrsta ortoza (plastična čizma) najčešće se nose oko 6 do 8 nedelja.
- Hod bez oslonca – u tom periodu koriste se štake ili druga pomagala, a stopalo se ne opterećuje.
- Kontrolni snimci – posle jedne do dve nedelje proverava se da li se kosti nisu pomerile.
- Postepeno opterećenje – posle uklanjanja imobilizacije oslonac se povećava u ortozi ili sa uloškom, uz vežbe.
Nestabilna povreda
Operacija se razmatra kada su zglobovi nestabilni ili koštani delovi pomereni. Mogući postupci su:
- Vraćanje položaja i fiksacija – zavrtnji ili pločice održavaju odnose tokom zarastanja.
- Artrodeza odabranih zglobova – plansko spajanje teško oštećenih zglobova može biti prikladnije kod određenih obrazaca povrede.
Vreme definitivne operacije zavisi i od kože i otoka. Otvorena povreda, ugrožena koža ili cirkulacija zahtevaju hitno zbrinjavanje.
Tok operacije, anestezija i boravak u bolnici
Kada otok dovoljno splasne, najčešće u roku od jedne do dve nedelje od povrede, hirurg kroz jedan ili dva reza na gornjoj strani stopala vraća kosti u pravilan položaj. Položaj se zatim učvršćuje zavrtnjima koji prolaze kroz zglobove, pločicama koje ih premošćuju ili kombinacijom. Kod teških oštećenja hrskavice deo zglobova se namerno spaja (artrodeza). Zahvat se izvodi u regionalnoj (blok) ili opštoj anesteziji, o čemu odluku donose anesteziolog i pacijent. Boravak u bolnici je obično kratak, a zavisi od bola, otoka i pridruženih povreda.
Oporavak
Zaštita od oslonca često traje više nedelja, a vraćanje zahtevnim aktivnostima više meseci. Ulošci i rehabilitacija mogu pomoći nakon početnog zarastanja. Potrebno je poštovati plan, čuvati gips i ranu i prijaviti nov bol ili otok lista. Potreba za lekovima protiv tromboze procenjuje se pojedinačno.
Okvirni tok oporavka posle operacije izgleda ovako, uz razlike od pacijenta do pacijenta:
- Prve dve nedelje – zavoj ili udlaga, stopalo podignuto iznad nivoa srca što više, hod na štakama bez oslonca, previjanje i skidanje konaca oko dve nedelje posle zahvata.
- Do 6–8 nedelja – gips ili ortoza, i dalje bez oslonca; vežbe za kolena, kukove i snagu mišića natkolenice.
- Od 6 do 12 nedelja – postepeno uvođenje oslonca u ortozi, prema snimku i proceni hirurga, i početak fizikalne terapije.
- Od 3 do 6 meseci – prelazak na čvrstu obuću sa uloškom koji podupire svod, vežbe ravnoteže i snage, postepeno duže hodanje.
- Od 6 do 12 meseci – postepen povratak trčanju, skokovima i sportu, kada snaga i hod to dozvole.
Povratak poslu, vožnji i sportu
Za kancelarijski posao povratak je moguć posle nekoliko nedelja, ako je moguće raditi sa podignutom nogom i doći do posla bez oslonca. Fizički zahtevan posao i dugo stajanje obično traže tri do šest meseci, a nekada i više. Vožnja automobila nije bezbedna dok se nosi gips ili ortoza na desnoj nozi i dok se koriste jaki lekovi protiv bolova. Neki sportisti se vrate na prethodni nivo, dok drugi ne uspevaju, naročito posle teških povreda.
Kada se hitno javiti posle operacije
- Znaci infekcije – crvenilo, curenje iz rane, povišena telesna temperatura ili bol koji se pojačava posle prvih nekoliko dana.
- Pritisak gipsa – utrnulost, bledilo ili modri prsti i bol koji ne popušta kada se noga podigne.
- Znaci tromboze – nov bol, napetost i otok lista mogu biti znak tromboze dubokih vena, a iznenadno otežano disanje ili bol u grudima znak plućne embolije i zahtevaju hitnu pomoć.
- Nesrazmeran bol – jak, pekući bol sa promenom boje i temperature kože može ukazivati na kompleksni regionalni bolni sindrom.
Kontrole i moguće komplikacije
Kontrole se obično zakazuju posle dve nedelje (rana i konci), a zatim oko šeste i dvanaeste nedelje i tri do šest meseci posle zahvata, uz kontrolne snimke. Pored opštih rizika operacije (infekcija, problem sa zarastanjem rane, povreda površinskog nerva i tromboza), moguće su pomeranje kostiju, pucanje ili nadražaj zavrtnjeva i nezarastanje kod artrodeze.
Artroza i zaostali bol mogu se razviti i posle pravilnog lečenja, zbog početnog oštećenja hrskavice. Odluka o eventualnom vađenju implantata zavisi od vrste fiksacije i simptoma.
Život posle lečenja
Većina pacijenata se vrati svakodnevnim aktivnostima, ali stopalo neko vreme može brže da se zamara i oteče posle dužeg stajanja. Pomažu stabilna obuća sa čvrstim đonom, uložak koji podupire svod i redovne vežbe snage. Ako nestabilnost ostane neprepoznata ili se svod spusti, može nastati posttraumatsko ravno stopalo, a kod upornog bola zbog artroze kasnije se razmatra spajanje zahvaćenih zglobova.
