Stečeno ravno stopalo

Ortopedija

Stečeno ravno stopalo je deformitet koji nastaje kada strukture zadužene za održavanje svoda stopala postepeno oslabe, zbog čega dolazi do spuštanja unutrašnjeg luka i promene položaja pete. Bol, otok i crvenilo mogu se u početku javiti sa unutrašnje strane stopala, a sa napredovanjem deformiteta tegobe se mogu proširiti i na njegovu spoljašnju stranu.

Pravovremena dijagnoza omogućava da se stepen promena proceni pregledom ortopeda i odgovarajućim snimanjima, a lečenje se određuje prema stadijumu bolesti. U početnim fazama često se primenjuju ortopedski ulošci, odgovarajuća obuća i fizikalna terapija, dok uznapredovali deformitet i oštećenje zglobova mogu zahtevati hiruršku korekciju.

O stečenom ravnom stopalu

Za razliku od ravnog stopala koje postoji od detinjstva (o kojem više piše u tekstu Urođeni deformiteti stopala), stečeno ravno stopalo razvija se tokom života usled postepenih promena struktura koje održavaju pravilan oblik i funkciju stopala. Posebno značajnu ulogu ima zadnja tibijalna tetiva, koja učestvuje u održavanju unutrašnjeg svoda stopala.

Degenerativne promene koje zahvataju srednji i zadnji deo stopala su posledica prethodnih povreda ili hroničnih oboljenja, najčešće reumatskih ili neuroloških, koji dovode u početku do promena na mekim tkivima uključujući i mišiće i ligamente koje zatim dovode do formiranja takozvanog stečenog ravnog stopala. Vremenom bivaju zahvaćeni i zglobovi stopala a u poslednjoj fazi i skočni zglob, dolazi do njihovog propadanja odnosno artroze koja je praćena otokom i bolom.

Kako nastaje

Zadnja tibijalna tetiva polazi od mišića sa zadnje strane potkolenice, prolazi iza unutrašnjeg gležnja i pripaja se za kosti unutrašnje strane stopala. Pri svakom koraku ona podiže svod i drži petu u pravilnom položaju. Kada tetiva zbog ponavljanog opterećenja i slabije prokrvljenosti počne da se istanji, upali ili delimično pocepa, ligamenti sa unutrašnje strane stopala preuzimaju opterećenje koje ne mogu dugo da nose. Svod se spušta, peta se okreće prema spolja, a prednji deo stopala se otvara ka spolja. Stručno se ovo stanje danas naziva i progresivna deformacija spuštenog stopala.

Najčešći uzroci

Najčešći uzroci i stanja koja mogu doprineti nastanku stečenog ravnog stopala su:

Slabost zadnje tibijalne tetive – degenerativne promene tetive koja ima važnu ulogu u održavanju svoda stopala (više o upali tetiva u tekstu Tendinitis i tendinopatija).
Prethodne povrede – povrede stopala i skočnog zgloba, kao što su Lisfrancova povreda ili prelom skočnog zgloba, mogu promeniti njegovu stabilnost i biomehaniku.
Oštećenja ligamenata – slabljenje ligamenata koji održavaju pravilan položaj kostiju stopala.
Reumatska i zapaljenska oboljenja – mogu zahvatiti zglobove i meka tkiva stopala, kao kod reumatoidnog artritisa.
Neurološka oboljenja – mogu uticati na funkciju mišića i stabilnost stopala.
Degenerativne promene zglobova – naročito u uznapredovalim fazama bolesti, kao kod artroze.

Stadijumi bolesti

Prvi stadijum – tetiva je upaljena i bolna, ali oblik stopala je još normalan.
Drugi stadijum – svod je spušten, ali je deformitet fleksibilan i stopalo se može ručno ispraviti.
Treći stadijum – deformitet je krut, a zglobovi zadnjeg dela stopala pokazuju znake artroze.
Četvrti stadijum – zahvaćen je i skočni zglob, koji se naginje u stranu.

Faktori rizika i prevencija

Bolest je češća kod žena posle četrdesete godine. Rizik povećavaju gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak, ranije injekcije kortikosteroida oko tetive i ravno stopalo od detinjstva, koje tetivu dugo dodatno opterećuje. Smanjenje telesne mase, redovne vežbe jačanja mišića potkolenice i stopala, obuća sa dobrom potporom svoda i rano lečenje bola sa unutrašnje strane gležnja mogu usporiti nastanak i napredovanje deformiteta.

Tok bolesti

Osnovni simptomi u početku bolesti su bol, otok i crvenilo sa unutrašnje strane stopala. Oni su posledica upale tetive važnog mišića koji održava svod stopala.

Ukoliko se oboljenje ne prepozna na vreme dolazi postepeno do formiranja deformiteta koji podrazumeva spuštanje uzdužnog unutrašnjeg luka stopala sa pomeranjem pete put upolje. Ovo pomeranje pete dovodi do iritacije mekih tkiva sa spoljašnje strane stopala te se otok, bol i crvenilo sada javljaju i sa spoljašnje strane. Stopalo i skočni zglob zauzimaju nepovoljan položaj, previše su opterećeni svi zglobovi pa u poslednjoj fazi bolesti dolazi i do propadanja zglobova stopala i na kraju i samog skočnog zgloba.

Najčešći simptomi i znaci

Bol i osetljivost sa unutrašnje strane – javljaju se na stopalu i oko skočnog zgloba.
Otok i povremeno crvenilo – nastaju u području zahvaćene tetive.
Spuštanje svoda – unutrašnji svod stopala se postepeno spušta.
Peta okrenuta ka spolja – peta se postepeno pomera prema spolja.
Promena oblika stopala – menja se i način oslonca pri hodu.
Bol sa spoljašnje strane – bol i pritisak javljaju se sa spoljašnje strane stopala kako deformitet napreduje.
Otežano stajanje i hodanje – tegobe su izraženije pri dužem stajanju i hodanju.
Smanjena funkcija – funkcija i pokretljivost stopala smanjuju se u uznapredovalim stadijumima.
Bol i otok zglobova – posledica su degenerativnih promena zglobova stopala i skočnog zgloba.

Manje tipične tegobe

Neki pacijenti prvo primete da teško ustaju na prste jedne noge, da se cipele brže deformišu sa unutrašnje strane ili da stopalo izgleda šire. Kod uznapredovale bolesti peta pri stajanju udara u spoljašnji gležanj, pa nastaje bol ispod spoljašnjeg gležnja, a ponekad i stres prelom lišnjače. Kod osoba sa dijabetesom i smanjenim osećajem slično spuštanje svoda može nastati zbog razaranja zglobova srednjeg dela stopala, što zahteva hitnu procenu.

Kada se javiti lekaru

Hitno – naglo nastao otok, crvenilo i toplina stopala kod osobe sa dijabetesom ili smanjenim osećajem u stopalu, naročito ako se oblik stopala brzo menja.
Bez odlaganja (isti ili sledeći dan) – nagli jak bol iza unutrašnjeg gležnja, posle kojeg ne možete da stanete na prste, jer može značiti pucanje tetive.
Uskoro – bol i otok sa unutrašnje strane gležnja koji traju duže od nekoliko nedelja, svod koji se vidljivo spušta ili stopalo koje se razlikuje od drugog.

Pregled ortopeda

Pravovremeno javljanje lekaru i adekvatna dijagnostika mogu u potpunosti isključiti ili odložiti operativno lečenje.

Dijagnoza podrazumeva detaljan pregled Vašeg ortopeda, RTG snimanje, ultrazvuk mekih tkiva, snimanje magnetnom rezonancom i multislajsnim skenerom.

Za postavljanje dijagnoze dovoljni su gore navedeni simptomi i pregled ortopeda koji procenjuje položaj pete i svoda stopala, mesto bola, prisustvo crvenila i otoka duž tetive i promene na koži. Pregledom se procenjuju i građa stopala, eventualni drugi deformiteti i način oslonca pri stajanju i hodu.

Tokom kliničkog pregleda lekar posmatra stopala odostraga: kod stečenog ravnog stopala sa spoljašnje strane pete vidi se više prstiju nego na zdravoj strani. Test podizanja na prste jedne noge pokazuje snagu zadnje tibijalne tetive: ako pacijent ne može da se podigne ili se peta pri tome ne okreće ka unutra, tetiva je oslabljena. Lekar ručno proverava da li se deformitet može ispraviti, jer od toga zavisi izbor lečenja.

Snimanja i šta nalazi znače

Rendgen pod punim opterećenjem – RTG stopala se radi pod punim opterećenjem i u stojećem položaju čime je omogućena procena položaja pete, visine svoda i odnosa kostiju srednjeg i prednjeg dela stopala.
Ultrazvuk mekih tkiva – brz pregled tetive kojim se vide zadebljanje, tečnost oko tetive i delimični rascep.
Magnetna rezonanca – detaljno prikazuje tetivu, ligamente sa unutrašnje strane stopala i hrskavicu zglobova.
Multislajsni skener (MSCT) – precizno prikazuje kosti i zglobove, posebno artrozu i sraštanje kostiju, i koristi se za planiranje operacije.

Rentgen je posebno važan za određivanje stepena deformiteta i planiranje operativnog lečenja kada je ono potrebno. Pre operacije potrebno je uraditi RTG stopala pod punim opterećenjem.

Na snimcima lekar meri uglove između kostiju koji pokazuju koliko je svod spušten i koliko je peta pomerena. Znaci artroze, poput suženja zglobnog prostora i koštanih izraslina, govore da je deformitet verovatno krut i da su potrebne operacije na zglobovima. Nalaz zadebljane tetive bez rascepa obično znači da je moguće neoperativno lečenje, dok veliki rascep ili artroza subtalarnog zgloba i skočnog zgloba usmeravaju ka operaciji.

Kako se pripremiti za pregled

Obuća – ponesite cipele koje najčešće nosite, jer istrošenost đona pokazuje način oslonca.
Ulošci – ponesite uloške koje koristite i podatke o tome ko ih je izradio.
Opis tegoba – zabeležite gde i kada bol nastaje i da li se oblik stopala menjao.
Bolesti i lekovi – navedite reumatske bolesti, dijabetes, povišen pritisak i ranije injekcije u stopalo.
Raniji snimci – ponesite postojeće rendgenske, ultrazvučne i MR nalaze.

Kako se donosi odluka

Lečenje zavisi od stadijuma, od toga da li je deformitet fleksibilan ili krut, od stanja tetive i zglobova i od opšteg zdravlja i aktivnosti pacijenta. U ranim stadijumima cilj je smiriti upalu i zaustaviti napredovanje, a kod uznapredovalog deformiteta ispraviti položaj stopala i otkloniti bol.

Lečenje nehirurškim putem

U početnim fazama stečenog ravnog stopala lečenje je najčešće neoperativno. Kod promena povezanih sa slabošću zadnjeg tibijalnog mišića i njegove tetive, cilj terapije je rasterećenje stopala, očuvanje njegovog svoda i sprečavanje daljeg napredovanja deformiteta.

Lečenje može obuhvatiti korektivnu ortopedsku obuću i anatomske uloške izrađene prema stopalu pacijenta, kao i fizikalnu terapiju. Posebno su značajne svakodnevne vežbe istezanja i jačanja mišića stopala i potkolenice. U zavisnosti od izraženosti tegoba, lekar može preporučiti protivupalnu terapiju, a privremeno rasterećenje stopala uz pomoć štaka može biti potrebno kod izraženog bola i upale.

Ortopedska obuća i ulošci – korektivna obuća i anatomski ulošci izrađeni prema stopalu podupiru svod.
Fizikalna terapija – vežbe istezanja i jačanja mišića stopala i potkolenice, posebno zadnjeg tibijalnog mišića.
Protivupalna terapija – lekovi prema proceni lekara, u periodu izraženog bola.
Imobilizacija – kod jače upale tetive stopalo se nekoliko nedelja štiti hodajućom čizmom (ortozom), a kod izraženog bola privremeno se koriste štake.
Ortoza za skočni zglob – kod uznapredovalog deformiteta, kada operacija nije moguća ili pacijent je ne želi.

Neoperativno lečenje može usporiti napredovanje i smanjiti bol, ali ne ispravlja već formiran deformitet.

Operacija stečenog ravnog stopala

Ukoliko neoperativno lečenje ne dovede do poboljšanja ili se pacijent javio u odmakloj fazi bolesti pristupa se hirurškom lečenju koje se veoma pažljivo planira, a na osnovu snimaka dobijenih magnetnom rezonancom i multislajsnim skenerom.

Operacija podrazumeva mekotkivne procedure kojima se vrši reparacija ligamenata uz istovremeno premeštanje pripoja što omogućava održavanje unutrašnjeg svoda stopala koji je izuzetno bitan za normalan hod i stajanje.

Ove procedure same po sebi često nisu dovoljne i zahtevaju i operacije na kostima i zglobovima kojima se vrši korekcija deformiteta. Cilj operacije je dobijanje bezbolnog i funkcionalnog stopala.

Čišćenje tetive – uklanjanje upaljene ovojnice i oštećenog dela zadnje tibijalne tetive u ranom stadijumu.
Premeštanje tetive – tetiva mišića koji savija prste prebacuje se na mesto oslabljene zadnje tibijalne tetive.
Popravka ligamenata – ušivanje ili pojačavanje ligamenta koji drži glavu skočne kosti sa unutrašnje strane.
Osteotomija petne kosti – peta se preseca i pomera ka unutra, ispod ose potkolenice, i fiksira zavrtnjima.
Produženje spoljašnje ivice stopala – umetanjem koštanog klina vraća se položaj prednjeg dela stopala.
Produženje mišića lista – kada zategnut mišić lista i Ahilova tetiva povlače petu.
Artrodeza (ukočenje zglobova) – kod krutog deformiteta i artroze, zglobovi zadnjeg dela stopala se postave u pravilan položaj i trajno spoje.

Za fiksaciju korekcije se koriste zavrtnji i pločice od posebnih legura koji se ne moraju odstraniti i koji poseduju sertifikat da se u slučaju potrebe može sprovesti dijagnostika magnetnom rezonancom.

Operacija se vrši u blok anesteziji ili analgosedaciji, pacijent bolnicu napušta najčešće narednog dana.

Period nakon operacije i oporavak

Zavoj

Nakon operacije stopalo se previja hirurškim zavojem i imobiliše gipsom. Zavoj se menja nakon dva dana od operacije, a zatim nakon sedam, četrnaest i dvadeset jedan dan kada se i odstranjuju šavovi ukoliko je rana uredno zarasla. U slučajevima usporenog zarastanja rane šavovi se mogu odstraniti i kasnije. Ukoliko rana prokrvari neposredno nakon operacije, što je česta pojava kod ovih zahvata, potrebno je zavoj pojačati dodatnim gazama i elastičnim zavojem pre prvog previjanja. U slučaju da je zavoj krvav, postane jako prljav ili mokar, može se zameniti i kasnije u bolnici u čistim uslovima.

Noga se imobiliše gips imobilizacijom u trajanju od 6 nedelja ukoliko je rađena mekotkivna operacija. Kod operacija koje podrazumevaju korekciju položaja kostiju i ukočenje zglobova noga je imobilisana 10 do 12 nedelja. Gips mora biti suv i čist. Gips je retko udoban, može izazvati osećaj pritiska, ponekad i bola. O svemu se možete konsultovati sa vašim lekarom. Više o gips imobilizaciji pročitajte u posebnom odeljku.

Oslonac i štake

U postoperativnom toku oslonac nije dozvoljen u zavisnosti od operacije od 6 do 12 nedelja. U tom periodu potrebno je koristiti štake.

Otok

Nakon operacije je normalno da se pojavi otok stopala. On je najizraženiji neposredno nakon operacije. Vremenom on se smanjuje ali se može zadržati od šest do dvanaest meseci, u retkim slučajevima i duže. Da biste smanjili otok sednite ili lezite sa podignutim stopalom. Podignuto stopalo takođe smanjuje bol nakon operacije. Kod otoka mogu pomoći i elastične potporne čarape.

Higijena

Gips i zavoj moraju biti uvek suvi i čisti, zaštitite ih plastičnom kesom prilikom tuširanja. Kada rana potpuno zaraste i uklone se šavovi i gips možete istuširati celo telo uključujući i stopala.

Lekovi

Lokalni anestetik koji dobijete tokom operacije deluje 6–8 sati, pre nego što anestetik prestane delovati potrebno je započeti s tretmanom za ublažavanje bolova i odmarati se s podignutim stopalom. Potreba za lekovima za ublažavanje bola je različita. Osećaj bola, odnosno prag bola, se razlikuje od pacijenta do pacijenta. Obično je potrebno koristiti lekove za ublažavanje bola nekoliko dana, ali bol može trajati i duže. Recepti za tablete protiv bolova mogu se dati pre operacije i treba ih podići u apoteci. O leku koji će biti najadekvatniji za Vas možete se posavetovati sa Vašim anesteziologom ili ortopedom.

Prevencija tromboze

U bolnici ćete dobiti injekcije ili tablete protiv venske tromboze odnosno zgrušavanja krvi u venama koja može biti komplikacija svih operacija (više u tekstu Tromboza dubokih vena). One se nastavljaju uzimati 4 nedelje nakon operacije ili drugačije ukoliko to Vaš lekar odredi. Nakon četiri nedelje nastavlja se uzimanje Aspirina 100 mg 1 tableta dnevno sve do dobijanja punog oslonca na operisanu nogu.

Antibiotici i probiotici

Pre i nakon operacije potrebno je da primite antibiotik koji sprečava pojavu infekcije. Nakon otpusta iz Bolnice u Vašoj otpusnoj listi biće naveden antibiotik koji ćete morati koristiti najčešće 3 do 5 dana nakon operacije.

Antibiotici koji se daju kao tretman protiv infekcije, utiču na Vaše crevne bakterije što može dovesti do pojave bolova, grčeva, nadutog trbuha i tečnih stolica. To se može sprečiti uvođenjem probiotika odnosno dobrih bakterija u terapiju, 3 h nakon uzimanja antibiotika. Probiotik se obično uzima duplo duže vreme od antibiotika.

Bolovanje, vožnja i povratak aktivnostima

Trajanje bolovanja zavisi od vrste posla kojim se bavite i od izvršenog operativnog zahvata. Često je potrebno najmanje 2 nedelje odmora. Kod mekotkivnih operacija dužina bolovanja je od 6 nedelja do 3 meseca. Kod većih i zahtevnijih operacija sa korekcijom kostiju i ukočenjem zglobova ono može trajati od 3 do 6 meseci. Dužinu bolovanja određuje Vaš lekar u dogovoru sa Vama, a u zavisnosti od Vašeg zdravstvenog stanja i brzine oporavka. Težak posao (stajanje i hodanje) zahteva duže bolovanje.

Trebalo bi da sačekate s vožnjom dok koristite jake lekove protiv bolova i dok ne steknete snagu i funkciju u stopalu za rukovanje pedalama. Savet lekara je da se vozilom ne treba upravljati sve dok nosite gips odnosno ortoze.

Posle skidanja gipsa slede nošenje ortoze, postepeno povećanje oslonca i fizikalna terapija za pokretljivost i snagu. Duže šetnje i plivanje obično su mogući posle tri do četiri meseca, a sportske aktivnosti posle šest do dvanaest meseci. Potpun oporavak posle rekonstrukcije stopala obično traje godinu do dve.

Kontrole nakon operacije

Nakon operacije javljate se na redovno previjanje kako je Vaš lekar odredio. Nakon toga je prva kontrola za šest nedelja kada se gips može zameniti ortozom, odnosno plastičnom čizmom. Potom su kontrole za 3, 6 i 12 meseci nakon operacije. Kontrolni pregledi podrazumevaju i kontrolni RTG snimak stopala pod punim opterećenjem.

Znaci za hitno javljanje posle operacije

Jak bol koji ne popušta – uprkos lekovima i podignutom stopalu, naročito ako gips deluje pretesno.
Promena boje i osećaja prstiju – bledi, plavičasti, hladni ili utrnuli prsti.
Znaci infekcije – povišena temperatura, neprijatan miris ili sekret ispod gipsa.
Bol i otok potkolenice ili otežano disanje – mogući znaci tromboze ili njene komplikacije.

Moguće komplikacije

Najčešća komplikacija je infekcija. Najčešće se radi o površinskoj infekciji koja zahteva samo zbrinjavanje rane i antibiotike. Duboka infekcija je vrlo retka kod ove vrste operacije. Može doći do manjeg oštećenja nerava s gubitkom osećaja u području operacije. Krvni ugrušci su neuobičajeni i sprečavaju se lekovima i redovnim vežbanjem.

Nepotpuna korekcija ili povratak deformiteta – deo spuštenosti svoda može zaostati ili se vremenom vratiti.
Usporeno sraštanje kostiju – posle osteotomija i artrodeza, češće kod pušača i osoba sa dijabetesom.
Bol od implantata – zavrtnji ponekad smetaju i mogu se izvaditi kada kost sraste.

Život posle lečenja

Posle neoperativnog lečenja većina pacijenata dugoročno nosi uloške i nastavlja vežbe, jer to sprečava ponovno pogoršanje. Posle operacije stopalo je stabilnije i manje bolno, ali posle artrodeze pokretljivost zadnjeg dela stopala trajno je smanjena, što se najviše oseća pri hodu po neravnom terenu. Održavanje telesne mase, dobra obuća i kontrole kod ortopeda pomažu da se rezultat sačuva, a drugo stopalo treba pratiti, jer se bolest često javlja obostrano. Suprotan deformitet, sa previsokim svodom, opisan je u tekstu Cavus stopalo (visoko, zakrivljeno stopalo).

Najčešća pitanja

Da li je stečeno ravno stopalo isto što i ravno stopalo kod dece?

Ne. Ravno stopalo kod dece je najčešće fleksibilno i bezbolno, dok stečeno ravno stopalo nastaje kod odraslih zbog slabljenja tetive i ligamenata i obično napreduje.

Da li ulošci mogu da poprave stopalo?

Ulošci ne vraćaju svod trajno, ali ga podupiru, rasterećuju tetivu i mogu usporiti napredovanje bolesti. Najbolje deluju u ranim stadijumima, uz vežbe.

Da li mogu da nastavim da trčim?

U fazi bola i otoka tetive trčanje treba prekinuti i zameniti ga vožnjom bicikla ili plivanjem. Povratak trčanju dogovara se sa lekarom kada bol nestane.

Da li injekcija kortikosteroida pomaže?

Kortikosteroidne injekcije u blizini zadnje tibijalne tetive se izbegavaju, jer mogu dodatno oslabiti tetivu i povećati rizik od njenog pucanja.

Da li će posle ukočenja zglobova stopalo biti kruto?

Ukočeni zglobovi više se ne pokreću, ali skočni zglob ostaje pokretan, pa većina pacijenata normalno hoda. Teže je hodati po strmom i neravnom terenu.

Da li bolest može da zahvati i drugo stopalo?

Može. Bolest se često javlja na oba stopala, u razmaku od nekoliko godina, pa je korisno da lekar pregleda i drugo stopalo i da se na vreme započne lečenje.

Da li gubitak težine pomaže?

Da. Manja telesna masa smanjuje opterećenje tetive i ligamenata svoda, ublažava bol i može usporiti napredovanje deformiteta.

Kako doći do nas?

Sava Medical Hospital se nalazi u Beogradu, u rezidencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 36 00 i +381 67 777 36 00

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +381 11 397 21 83; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 309 04 01; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.