Kako se donosi odluka
Plan lečenja zavisi od toga koja je kost prelomljena, gde, da li je prelom stabilan, da li ulazi u zglob i koliko je kostiju zahvaćeno. Značajni su i zahtevi pacijenta (fizički posao, sport), stanje kože i opšte zdravlje. Cilj je da kost zaraste u položaju koji omogućava ravnomernu raspodelu težine ispod prednjeg dela stopala, bez bola pri hodu.
Neoperativno lečenje
Stabilni prelomi u prihvatljivom položaju često se leče zaštitnom obućom, ortozom ili gipsom.
- Zaštita – vrsta i trajanje imobilizacije prilagođavaju se mestu preloma.
- Oslonac – nekada je dozvoljen uz zaštitu, a nekada se privremeno potpuno izbegava. Štake se koriste prema uputstvu.
- Kontrola otoka – podignuto stopalo i odmor od aktivnosti koje pojačavaju bol.
- Praćenje – bolji osećaj ne znači automatski da je kost dovoljno zarasla za sport.
Najčešće se koristi cipela sa krutim đonom ili hodajuća čizma (ortoza), a gips se primenjuje kod nestabilnijih preloma ili kada je potrebno potpuno rasterećenje. Lekovi protiv bolova koriste se kratko i prema savetu lekara.
Kada je potrebna operacija
Operacija može biti potrebna kod značajnog pomeranja, nestabilnosti, nekih preloma prve metatarzalne kosti, više istovremenih preloma, zglobnog oštećenja ili otvorene povrede. Cilj je vraćanje dužine i položaja kostiju kako bi se težina pravilnije raspoređivala. Fiksacija može uključiti igle, zavrtnje ili pločice.
- Fiksacija iglama – tanke metalne igle (Kiršnerove žice) uvode se kroz kožu ili mali rez i obično se vade posle nekoliko nedelja.
- Zavrtnji i pločice – kroz rez na gornjoj strani stopala kost se poravna i učvrsti malom pločicom ili zavrtnjima, koji najčešće mogu da ostanu u kosti.
- Zbrinjavanje otvorenog preloma – hitno čišćenje rane, stabilizacija kosti i antibiotik.
Ako je otok veliki, operacija se često odlaže nekoliko dana dok koža ne postane spremna, osim kod otvorenih preloma koji se zbrinjavaju odmah.
Tok zahvata, anestezija i boravak u bolnici
Operacija se najčešće izvodi u regionalnoj (blok) anesteziji, kod koje se umrtvi noga ispod kolena, uz blago uspavljivanje ili, prema proceni anesteziologa, u opštoj anesteziji. Pre zahvata se rade osnovne analize krvi i pregled anesteziologa. Zahvat obično traje od pola sata do sat i po, zavisno od broja preloma. Stopalo se posle operacije zaštiti zavojem i ortozom ili gipsom. Boravak je obično kratak, od istog do narednog dana, a odluku o otpustu donosi lekar.
Oporavak i kontrole
Zarastanje traje više nedelja, a povratak punom naporu često duže. Vežbe pokretljivosti i snage uvode se u bezbednoj fazi. Pušenje povećava rizik od otežanog zarastanja. Lekovi protiv tromboze propisuju se prema individualnom riziku i stepenu nepokretnosti, ne automatski svim pacijentima.
Nepravilno zarastanje može ostaviti bol ispod prednjeg stopala, jer pojedine kosti preuzimaju preveliki pritisak. Zato su propisane kontrole važne i kada bol počne da popušta.
Okvirni tok kod većine preloma izgleda ovako:
- Prve dve nedelje – mirovanje uz podignuto stopalo, ortoza ili gips, oslonac samo onoliko koliko je lekar dozvolio i redovno pokretanje prstiju i kolena.
- Od treće do šeste nedelje – postepeno povećanje oslonca u ortozi, prema kontrolnom pregledu i snimku.
- Od šeste do osme nedelje – kod većine preloma pun oslonac i prelazak u široku, čvrstu obuću; otok može trajati još nekoliko meseci.
- Od dva do četiri meseca – postepen povratak trčanju i sportu, posle potvrde zarastanja i oporavka snage.
Sedeći posao je često moguć posle jedne do dve nedelje, ako se stopalo može držati podignuto. Za posao koji zahteva dugo stajanje, hodanje ili nošenje tereta obično je potrebno šest do dvanaest nedelja, a posle operacije i duže. Vožnja automobila nije bezbedna dok nosite ortozu na desnoj nozi.
Znaci za hitno javljanje
- Jak bol koji se pojačava – naročito ako ortoza ili gips deluju pretesno.
- Promena boje i osećaja prstiju – bledi, plavičasti, hladni ili utrnuli prsti.
- Znaci infekcije – crvenilo, toplina i sekret iz rane, ili povišena temperatura.
- Bol i otok potkolenice ili otežano disanje – mogu biti znak tromboze dubokih vena ili njene komplikacije i zahtevaju hitan pregled.
Moguće komplikacije i život posle lečenja
- Usporeno zarastanje ili nezarastanje – češće kod pušača, dijabetesa i preranog opterećenja.
- Nepravilno zarastanje – nagnuta ili skraćena kost može izazvati bol ispod prednjeg dela stopala i žuljeve.
- Artroza zgloba – posle zglobnih preloma može zaostati bol i ukočenost.
- Tegobe sa implantatom – zavrtnji ili pločica ponekad smetaju u obući i mogu se izvaditi kada kost zaraste.
- Kompleksni regionalni bolni sindrom – retko stanje sa produženim bolom, otokom i promenom boje kože, opisano u tekstu Kompleksni regionalni bolni sindrom – CRPS.
Posle zarastanja većina pacijenata se vraća uobičajenim aktivnostima bez ograničenja. Sportisti koji su imali stres prelom treba da sa trenerom ili fizioterapeutom isplaniraju postepeno povećanje opterećenja i da provere obuću, kako se prelom ne bi ponovio.
