Kako se donosi odluka
Odluka zavisi od stepena oštećenja, toga da li je deformitet fleksibilan ili krut, prisustva čuklja i drugih deformiteta i od toga koliko tegobe ometaju hod i posao. Cilj lečenja je smanjiti bol, stabilizovati zglob i, kada je potrebno, vratiti prst u položaj u kojem ponovo nosi deo težine.
Početno lečenje
Kod ranijih i pokretljivih promena često se prvo pokušava neoperativno lečenje.
- Rasterećenje – smanjiti aktivnosti koje izazivaju bol i preterano savijanje prsta nagore.
- Obuća – širi prednji deo i čvršći đon mogu smanjiti bolno savijanje.
- Ulošci – pravilno postavljena metatarzalna potpora može raspodeliti pritisak.
- Trake ili udlage – stručnjak pokazuje način stabilizacije prsta; ne treba ga nasilno stezati ili nameštati.
- Kontrola bola – lekovi kada su primereni, uz praćenje efekta rasterećenja.
Poboljšanje može trajati nedeljama ili mesecima. Neoperativno lečenje može smanjiti bol i usporiti pogoršanje, ali ne ispravlja uvek već formiran deformitet.
Traka se obično postavlja tako da drži prst savijen naniže prema podlozi i nosi se nekoliko nedelja, uz redovnu proveru kože. Metatarzalna potpora je mali jastučić koji se postavlja iza glave metatarzalne kosti, a ne ispod nje, kako bi preuzeo deo pritiska. Ako tegobe ne popuštaju posle nekoliko meseci doslednog lečenja, razmatra se operacija.
Operativno lečenje
Operacija se razmatra ako bol i nestabilnost ostaju uprkos terapiji ili je deformitet toliko izražen da jednostavnije mere nisu dovoljne. Moguća je direktna popravka ploče, korekcija položaja ili dužine metatarzalne kosti, kao i druga procedura na tetivama i prstu. Nije svakom pacijentu potrebna ista kombinacija zahvata.
- Direktna popravka ploče – pocepana ploča se ušiva i pričvršćuje za bazu članka prsta, kroz rez na gornjoj strani zgloba ili ispod jastučeta stopala.
- Skraćujuća osteotomija – kontrolisanim presecanjem i pomeranjem metatarzalne kosti (osteotomijom) skraćuje se duga kost i smanjuje pritisak na zglob; kost se učvršćuje malim zavrtnjem.
- Transfer tetive – tetiva koja savija prst premešta se na njegovu gornju stranu kako bi držala prst prema podlozi, kada ploča ne može da se popravi.
- Korekcija prsta – ispravljanje čekićastog prsta i, po potrebi, istovremeno lečenje čuklja.
Ovi zahvati najčešće se izvode u regionalnoj (blok) anesteziji, uz blago uspavljivanje, ili u opštoj anesteziji, prema proceni anesteziologa. Većina pacijenata ide kući istog ili sledećeg dana. Ponekad se kroz prst privremeno postavlja igla koja drži položaj i vadi se posle oko šest nedelja.
Oporavak
Zaštitna obuća, dozvoljen oslonac i pokreti određuju se prema rekonstrukciji. Otok može trajati mesecima. Mogući su ukočenost, zaostali bol, prst koji slabije dodiruje podlogu, ponavljanje deformiteta, problem sa zarastanjem ili infekcija. Cilj je stabilniji i manje bolan oslonac, uz realna očekivanja o pokretljivosti.
Okvirni tok posle operacije:
- Prve dve nedelje – postoperativna cipela sa ravnim krutim đonom, hod na peti prema uputstvu, stopalo podignuto što više; previjanje i skidanje konaca posle 10–14 dana.
- Od treće do šeste nedelje – nastavak nošenja zaštitne cipele, trake koje drže prst naniže i lagane vežbe savijanja prsta kada hirurg to dozvoli; vađenje igle ako je postavljena.
- Od šeste do dvanaeste nedelje – prelazak u široku, mekanu obuću, fizikalna terapija i postepeno duži hod.
- Od tri do šest meseci – povratak trčanju i sportu, a otok se može zadržati i do godinu dana.
Sedeći posao je obično moguć posle dve do tri nedelje, a posao koji zahteva dugo stajanje ili hodanje posle šest do dvanaest nedelja. Vožnja nije bezbedna dok se nosi zaštitna cipela na desnoj nozi.
Znaci za hitno javljanje i kontrole
- Pojačan bol i otok – koji ne popuštaju uz mirovanje i podignuto stopalo.
- Promena boje prsta – bled, plav ili hladan prst, ili gubitak osećaja.
- Znaci infekcije – crvenilo, toplina, sekret iz rane ili oko igle i povišena temperatura.
- Bol i otok potkolenice – mogući znak tromboze dubokih vena.
Kontrole su obično posle dve, šest i dvanaest nedelja, a po potrebi i kasnije, uz kontrolni snimak ako je rađena osteotomija.
Život posle lečenja
Većina pacijenata posle uspešnog lečenja hoda bez bola, ali prst često ostaje nešto ukočeniji nego ranije. Dugoročno pomažu obuća sa dovoljno prostora za prste, niža potpetica i ulošci ako ih je lekar preporučio. Ako se pojavi bol ispod korena susednog prsta, treba ga proveriti na vreme, jer se slične promene mogu javiti i na drugim prstima, kao što je opisano u tekstu Deformiteti malih prstiju.
