Kako se donosi odluka
Ortoped odlučuje prema tome da li je zglob zahvaćen, koliko su delovi kosti pomereni, kakvo je stanje kože i kakvo je opšte zdravlje pacijenta. Kod pušača, osoba sa lošom cirkulacijom ili neregulisanim dijabetesom rizik problema sa ranom je veći, pa se ponekad bira neoperativno lečenje ili manji pristup i kod preloma koji bi se inače operisali.
Neoperativno lečenje
Neoperativno se mogu lečiti stabilni prelomi kod kojih je pomak kostiju minimalan i ukoliko prelom nije zahvatio zglobnu površinu donjeg skočnog, odnosno subtalarnog zgloba (zglob odmah ispod skočnog zgloba).
Noga se imobiliše vatom i elastičnim zavojem ili gips longetom postavljenom sa dosta vate u trajanju od 6 do 10 nedelja, oslonac na povređeno stopalo nije dozvoljen od 12 do 16 nedelja i savetuje se hod uz pomoć štaka. Do dobijanja oslonca obavezno je uzimanje lekova protiv stvaranja krvnih ugrušaka po nalogu Vašeg lekara.
Operativno lečenje
Prelomi koji zahvataju deo petne kosti koja gradi donji skočni, odnosno subtalarni zglob obično zahtevaju operativno lečenje. Operacija je često potrebna i za prelome koji dovode do promene oblika kosti tako da kost postaje previše proširena ili spljoštena ili ukoliko su delovi kosti previše pomereni i zauzimaju loš položaj.
- Otok i koža – kod zatvorene povrede definitivni zahvat se često planira kada se meka tkiva oporave.
- Hitne situacije – otvorena povreda ili fragment koji ugrožava kožu ne čekaju rutinsko povlačenje otoka.
- Teško oštećen zglob – u pojedinim slučajevima može se razmatrati i njegovo spajanje.
Tok operacije
Operacija podrazumeva rez kože, najčešće sa spoljašnje strane pete. Cilj je da se delovi kosti vrate u normalnu poziciju i zatim fiksiraju pločom i zavrtnjima.
U slučaju velikog otoka, peta se može imobilisati vatom i elastičnim zavojem ili gips longetom postavljenom sa dosta vate dok otok ne prođe i tek onda se može uraditi operacija.
Za fiksaciju se koriste pločice i zavrtnji od posebnih legura koji se ne moraju odstraniti i koji poseduju sertifikat da se u slučaju potrebe može sprovesti dijagnostika magnetnom rezonancom.
Kod pojedinih preloma sa većim fragmentima, kao opšta mogućnost lečenja postoji i učvršćivanje zavrtnjima kroz nekoliko manjih rezova, što smanjuje opterećenje kože. Otok se obično povuče za jednu do dve nedelje, a do tada se noga drži podignuta. Kada se pojave nabori na koži pri pomeranju stopala („znak bora”), koža je spremna za zahvat.
Operacija se vrši u blok anesteziji, analgosedaciji ili opštoj anesteziji, a pacijent bolnicu napušta najčešće narednog dana.
Oporavak
Oslonac je često ograničen duže vreme i uvodi se prema nalazima, ne prema jedinstvenom kalendaru. Pokreti, vežbe i kasnija obuća ili ulošci prilagođavaju se funkciji. Otok može trajati mesecima, a oporavak težih povreda godinu dana ili duže.
Moguće posledice su ukočenost, artroza (artroza subtalarnog zgloba), trajno proširena peta, nepravilno zarastanje, bol i smetnje u obući. Operacija nosi i rizik problema sa ranom, infekcije i oštećenja nerava. Prestanak pušenja i regulacija dijabetesa pomažu smanjenju rizika. Zaštita od tromboze procenjuje se pojedinačno; nov bol i otok lista ili otežano disanje traže hitnu procenu.
Period nakon operacije i oporavak
Zavoj
Nakon operacije stopalo se previja hirurškim zavojem i imobiliše gipsom. Zavoj se menja nakon dva dana od operacije, a zatim nakon sedam, četrnaest i dvadeset jedan dan, kada se i odstranjuju šavovi ukoliko je rana uredno zarasla. U slučajevima usporenog zarastanja rane šavovi se mogu odstraniti i kasnije. Ukoliko rana prokrvari neposredno nakon operacije, što je česta pojava kod ovih zahvata, potrebno je zavoj pojačati dodatnim gazama i elastičnim zavojem pre prvog previjanja. U slučaju da je zavoj krvav, postane jako prljav ili mokar, može se zameniti i kasnije u bolnici u čistim uslovima.
Imobilizacija
Noga se imobiliše vatom i elastičnim zavojem ili gips longetom postavljenom sa dosta vate u trajanju od 6 do 10 nedelja, oslonac na povređeno stopalo nije dozvoljen od 12 do 16 nedelja. Gips mora biti suv i čist. Gips je retko udoban, može izazvati osećaj pritiska, ponekad i bola.
Oslonac i štake
U postoperativnom toku oslonac nije dozvoljen od 12 do 16 nedelja. U tom periodu potrebno je koristiti štake. Potom se postepeno dozvoljava delimični oslonac koji se povećava iz nedelje u nedelju za 25%.
Otok
Nakon operacije je normalno da se pojavi otok stopala. On je najizraženiji neposredno nakon operacije. Vremenom on se smanjuje ali se može zadržati od šest do dvanaest meseci, u retkim slučajevima i duže. Da biste smanjili otok, sedite ili lezite sa podignutim stopalom. Podignuto stopalo takođe smanjuje bol nakon operacije. Kod otoka mogu pomoći i elastične potporne čarape.
Higijena
Gips i zavoj moraju biti uvek suvi i čisti; zaštitite ih plastičnom kesom prilikom tuširanja. Kada rana potpuno zaraste i uklone se šavovi i gips, možete istuširati celo telo uključujući i stopala.
Lekovi
Lokalni anestetik koji dobijete tokom operacije deluje 6–8 sati; pre nego što anestetik prestane da deluje, potrebno je započeti sa lekovima za ublažavanje bola i odmarati se sa podignutim stopalom. Potreba za lekovima za ublažavanje bola je različita. Osećaj bola, odnosno prag bola, razlikuje se od pacijenta do pacijenta. Obično je potrebno koristiti lekove za ublažavanje bola nekoliko dana, ali bol može trajati i duže. Recepti za tablete protiv bolova mogu se dati pre operacije i treba ih podići u apoteci. O leku koji će biti najadekvatniji za Vas možete se posavetovati sa Vašim anesteziologom ili ortopedom.
Prevencija tromboze
U bolnici ćete dobiti injekcije ili tablete protiv venske tromboze, odnosno zgrušavanja krvi u venama, koja može biti komplikacija svih operacija. One se nastavljaju uzimati 4 nedelje nakon operacije ili drugačije ukoliko to Vaš lekar odredi. Nakon četiri nedelje nastavlja se uzimanje Aspirina 100 mg, 1 tableta dnevno, sve do dobijanja punog oslonca na operisanu nogu.
Antibiotici
Pre i nakon operacije potrebno je da primite antibiotik koji sprečava pojavu infekcije. Nakon otpusta iz Bolnice u Vašoj otpusnoj listi biće naveden antibiotik koji ćete morati koristiti najčešće 3 do 5 dana nakon operacije.
Probiotici
Antibiotici koji se daju kao tretman protiv infekcije utiču na Vaše crevne bakterije, što može dovesti do pojave bolova, grčeva, nadutog trbuha i tečnih stolica. To se može sprečiti uvođenjem probiotika, odnosno dobrih bakterija, u terapiju, 3 sata nakon uzimanja antibiotika. Probiotik se obično uzima duplo duže vreme od antibiotika.
Bolovanje
Trajanje bolovanja zavisi od vrste posla kojim se bavite i od izvršenog operativnog zahvata. Pošto oslonac nije dozvoljen 12 do 16 nedelja, bolovanje posle preloma petne kosti najčešće traje više meseci, a kod težih preloma i pola godine ili duže. Dužinu bolovanja određuje Vaš lekar u dogovoru sa Vama, a u zavisnosti od Vašeg zdravstvenog stanja i brzine oporavka. Težak posao (stajanje, hodanje) zahteva duže bolovanje.
Vožnja automobila
Trebalo bi da sačekate sa vožnjom dok koristite jake lekove protiv bolova i dok ne steknete snagu i funkciju u stopalu za rukovanje pedalama. Savet lekara je da se vozilom ne upravlja sve dok nosite gips, odnosno ortozu.
Kontrole nakon operacije
Nakon operacije javljate se na redovno previjanje kako je Vaš lekar odredio. Nakon toga je prva kontrola za šest nedelja, kada se gips može zameniti ortozom, odnosno plastičnom čizmom. Potom su kontrole za 3, 6 i 12 meseci nakon operacije. Kontrolni pregledi podrazumevaju i kontrolni RTG snimak stopala pod punim opterećenjem.
Moguće komplikacije
Najčešća komplikacija je infekcija. Najčešće se radi o površinskoj infekciji koja zahteva samo zbrinjavanje rane i antibiotike. Duboka infekcija je vrlo retka kod ove vrste operacije. Može doći do manjeg oštećenja nerava s gubitkom osećaja u području operacije. Krvni ugrušci su neuobičajeni i sprečavaju se lekovima i redovnim vežbanjem. Kod preloma i operacije petne kosti može doći i do razvoja kompartment sindroma sa povećanjem pritiska u zahvaćenom delu noge, koji ukoliko se ne prepozna na vreme može dovesti do ozbiljnijih problema.
Kada se hitno javiti tokom oporavka
- Bol i otok lista ili gušenje – mogući znaci tromboze dubokih vena ili plućne embolije.
- Rastući bol uz trnjenje prstiju – posebno u prvim danima posle povrede ili operacije, zbog mogućeg kompartment sindroma.
- Crvenilo, gnojenje ili otvaranje rane – koža sa spoljne strane pete je tanka, pa promene na rani treba pregledati odmah.
- Gips koji jako žulja – pečenje ili utrnulost ispod gipsa.
Povratak poslu i život posle preloma
Kod manjih preloma uobičajene aktivnosti su često moguće tri do četiri meseca posle povrede, a kod teških i tek posle godinu do dve. Kancelarijski posao se može nastaviti ranije, uz podignutu nogu, dok je povratak teškom fizičkom poslu i radu na visini kod nekih pacijenata ograničen i trajno. Hod po neravnom terenu može ostati nesiguran, a peta osetljiva na promenu vremena. Ako se kasnije razvije bolna artroza subtalarnog zgloba, ona se može lečiti ulošcima, obućom ili operativnim spajanjem zgloba.
