Kako se donosi odluka
Odluka zavisi od toga da li su delovi kosti pomereni, da li su zglobovi u pravilnom odnosu, kakvo je stanje kože i da li je prelom otvoren. Stabilan prelom u dobrom položaju može zarasti u gipsu. Pomeren prelom talusa ne zarasta pravilno sam, a nepravilan položaj brzo oštećuje hrskavicu skočnog i subtalarnog zgloba, pa se kod takvih preloma predlaže operacija.
Lečenje bez operacije
Neoperativno se mogu lečiti stabilni prelomi kod kojih je pomak kostiju minimalan. Noga se imobiliše gipsom u trajanju od 6 do 8 nedelja, oslonac na povređeno stopalo u tom periodu nije dozvoljen i savetuje se hod uz pomoć štaka. Do dobijanja oslonca obavezno je uzimanje lekova protiv stvaranja krvnih ugrušaka po nalogu vašeg lekara.
U početku su važni zaštita noge i smanjenje otoka, uz odgovarajuću imobilizaciju. Iščašenje, otvorena povreda ili ugrožena cirkulacija zahtevaju hitne postupke.
- Stabilan prelom u dobrom položaju – može se lečiti bez operacije, uz imobilizaciju, rasterećenje i redovne kontrole.
- Pomeren ili nestabilan prelom – često zahteva vraćanje položaja i fiksaciju zavrtnjima ili pločicama.
- Teško oštećena meka tkiva – nekada zahtevaju privremenu stabilizaciju pre definitivnog zahvata.
Odluka o terminu operacije zavisi i od kože i otoka; hitno nameštanje iščašenja i definitivna fiksacija nisu uvek isti postupak.
Kada je potrebna operacija?
U slučaju nestabilnih, komplikovanih preloma sa pomakom kostiju indikovano je operativno lečenje. Operacija podrazumeva da se krajevi kosti vrate u normalnu poziciju i zatim fiksiraju zavrtnjima.
U slučaju velikog otoka može se postaviti spoljašnji fiksator, gde se pomoću igala delovi kosti drže na mestu dok otok ne spadne.
Za fiksaciju se koriste zavrtnji od posebnih legura koji se ne moraju odstraniti i koji poseduju sertifikat da se u slučaju potrebe može sprovesti dijagnostika magnetnom rezonancom.
Operacija se vrši u blok anesteziji, analgosedaciji ili opštoj anesteziji, a pacijent bolnicu napušta najčešće narednog dana.
Blok anestezija znači da se lek za umrtvljavanje ubrizgava oko nerava noge, pa noga ne oseća bol tokom zahvata i još nekoliko sati posle njega. Analgosedacija je davanje lekova za smirenje i protiv bolova u venu, uz koje pacijent drema. Pristup kosti hirurg dobija kroz jedan ili dva reza sa unutrašnje i spoljašnje strane gležnja, kako bi prelom video sa obe strane i tačno složio zglobne površine.
Posle operacije
Oslonac i štake
U postoperativnom toku oslonac nije dozvoljen od 8 do 12 nedelja. U tom periodu potrebno je koristiti štake. Potom se postepeno dozvoljava delimični oslonac koji se povećava iz nedelje u nedelju za 25%.
Otok
Nakon operacije je normalno da se pojavi otok stopala. On je najizraženiji neposredno nakon operacije. Vremenom se smanjuje, ali se može zadržati od šest do dvanaest meseci, u retkim slučajevima i duže. Da biste smanjili otok, sedite ili lezite sa podignutim stopalom. Podignuto stopalo takođe smanjuje bol nakon operacije. Kod otoka mogu pomoći i elastične potporne čarape.
Higijena i tuširanje
Gips i zavoj moraju biti uvek suvi i čisti; zaštitite ih plastičnom kesom prilikom tuširanja. Kada rana potpuno zaraste i uklone se šavovi i gips, možete istuširati celo telo, uključujući i stopala.
Prevencija tromboze
U bolnici ćete dobiti injekcije ili tablete protiv venske tromboze, odnosno zgrušavanja krvi u venama, koja može biti komplikacija svih operacija. One se nastavljaju uzimati 4 nedelje nakon operacije ili drugačije ukoliko to vaš lekar odredi.
Antibiotici
Pre i nakon operacije potrebno je da primite antibiotik koji sprečava pojavu infekcije. Nakon otpusta iz bolnice u vašoj otpusnoj listi biće naveden antibiotik koji ćete morati koristiti najčešće 3 do 5 dana nakon operacije.
Probiotici
Antibiotici koji se daju kao tretman protiv infekcije utiču na vaše crevne bakterije, što može dovesti do pojave bolova, grčeva, nadutog trbuha i tečnih stolica. To se može sprečiti uvođenjem probiotika, odnosno dobrih bakterija, u terapiju, 3 sata nakon uzimanja antibiotika. Probiotik se obično uzima duplo duže vreme od antibiotika.
Bolovanje
Trajanje bolovanja zavisi od vrste posla kojim se bavite i od izvršenog operativnog zahvata. Savet je da bolovanje traje najmanje 12 nedelja, ponekad i duže. O dužini bolovanja se dogovarate sa vašim lekarom u zavisnosti od brzine oporavka i zahteva na poslu. Težak posao (stajanje, hodanje) zahteva duže bolovanje. Često je potrebno i duže od jedne godine kako biste se vratili normalnim aktivnostima.
Vožnja automobila
Sa vožnjom treba sačekati dok koristite jake lekove protiv bolova i dok ne steknete snagu i funkciju u stopalu za rukovanje pedalama. Savet lekara je da se vozilom ne upravlja sve dok nosite gips, odnosno ortozu.
Kontrole nakon operacije
Nakon operacije javljate se na redovno previjanje kako je vaš lekar odredio. Nakon toga je prva kontrola za šest nedelja. Potom su kontrole za 3, 6 i 12 meseci nakon operacije. Kontrolni pregledi podrazumevaju i kontrolni RTG snimak stopala pod punim opterećenjem.
Rehabilitacija
Veoma je važno što pre početi sa rehabilitacijom: rano započinjanje pokreta u skočnom zglobu, održavanje mišićne snage, a kasnije i povećanje obima pokreta.
Kada se hitno javiti posle operacije
- Pritisak i utrnulost – bol koji raste i ne popušta kada podignete nogu, utrnulost ili bledilo prstiju mogu značiti da je gips pretesan ili da raste pritisak u mišićima potkolenice.
- Znaci infekcije – povišena temperatura, crvenilo, gnojav ili neprijatan sekret iz rane.
- Znaci tromboze – bol i otok lista ukazuju na moguću trombozu dubokih vena, a iznenadno otežano disanje ili bol u grudima na plućnu emboliju i zahtevaju hitnu pomoć.
- Nesrazmeran bol – pekući bol, preosetljivost kože i promena boje i temperature stopala mogu biti znak kompleksnog regionalnog bolnog sindroma.
Koje su komplikacije nelečenog preloma skočne kosti ili preloma koji ne zarasta pravilno?
- Nepravilno zarastanje – delovi kosti zarastu u nepravilnom položaju.
- Nezarastanje – kost ne zaraste.
- Posttraumatska artroza – znači propadanje hrskavice u zglobu (artroza); skočna kost je velikim delom prekrivena hrskavicom.
- Avaskularna nekroza ili osteonekroza – odumiranje dela kosti zbog poremećenog dotoka krvi, što na kraju može dovesti do kolapsa kosti.
Napomena: pušenje otežava zarastanje i treba ga prekinuti. Povratak većem naporu planira se prema funkciji i nalazima, bez obećanja jedinstvenog roka za sve pacijente.
Pored ovih posledica preloma, kao i kod drugih operacija stopala, mogući su infekcija, problemi sa zarastanjem rane i povreda površinskih nerava. Rizik je veći kod pušača i osoba sa dijabetesom.
Život posle lečenja
Kod težih preloma talusa često ostaje deo ukočenosti, naročito pri bočnom pokretu stopala, i povremeni otok posle dužeg stajanja. Pomažu stabilna obuća, redovne vežbe i postepeno doziranje napora. Ako se godinama kasnije razvije uznapredovala artroza skočnog zgloba ili artroza subtalarnog zgloba, a bol ograničava život uprkos lečenju bez operacije, razmatraju se spajanje zgloba (artrodeza) ili, kod skočnog zgloba, proteza.
