Kako se donosi odluka
Lečenje počinje merama bez operacije, koje kod mnogih pacijenata dugo drže tegobe pod kontrolom. Operacija se razmatra kada bol i ograničenje ostaju uprkos dobro sprovedenom lečenju, kada snimci potvrđuju oštećenje subtalarnog zgloba, a dijagnostička injekcija pokazuje da je on izvor bola. Uzimaju se u obzir i položaj pete, stanje skočnog zgloba, kvalitet kosti i kože, pušenje i zahtevi posla.
Neoperativno lečenje
Cilj je smanjenje bolnog opterećenja uz očuvanje što bolje aktivnosti.
- Obuća i ortoza – stabilna obuća i odabrano pomagalo ograničavaju bolne pokrete.
- Prilagođavanje terena i aktivnosti – ravnija podloga i manje udarnih opterećenja često se bolje podnose.
- Fizikalna terapija – održava snagu i funkciju u granicama koje zglob podnosi.
- Kontrola bola – lekovi prema proceni rizika; kod nekih pacijenata može se razmotriti injekcija u zglob.
- Osnovna bolest – zapaljenski artritis zahteva odgovarajuće reumatološko lečenje.
Najčešće korišćena pomagala su ortoza sa vezicama koja obuhvata gležanj, obuća sa visokom sarom i čvrstom petom i uložak koji podupire petu i ispravlja njen položaj. Kortikosteroidna injekcija u zglob obično daje privremeno olakšanje, a za injekcije hijaluronske kiseline u ovaj zglob korist nije dokazana. Podnošljive aktivnosti su plivanje i vožnja bicikla.
Artrodeza subtalarnog zgloba
Ako uprkos lečenju ostaju jak bol i ozbiljno ograničenje, može se razmotriti spajanje skočne i petne kosti. Oštećene zglobne površine pripremaju se za srastanje i fiksiraju, najčešće zavrtnjima. Po potrebi se koriguje položaj pete i dodaje koštani graft.
Cilj je stabilan, manje bolan zadnji deo stopala. Gubi se pokret u subtalarnom zglobu, dok pokret nagore i nadole u zasebnom skočnom zglobu može ostati očuvan. Hod po neravnom terenu i dalje može biti zahtevniji.
Tok operacije, anestezija i boravak u bolnici
Zahvat se najčešće izvodi kroz rez sa spoljašnje strane stopala, ispod gležnja; kod odabranih pacijenata moguće je i artroskopsko spajanje kroz male rezove. Hirurg uklanja preostalu hrskavicu, priprema kost da sraste i postavlja jedan ili dva zavrtnja kroz petnu kost u talus. Koštani graft (kost iz drugog dela tela ili iz banke tkiva) koristi se kada je potrebno popuniti prazninu ili podići spljoštenu petu. Operacija se izvodi u regionalnoj (blok) ili opštoj anesteziji, a boravak u bolnici je obično kratak i zavisi od bola i sigurnosti pri hodu na štakama.
Oporavak
Potrebni su imobilizacija, pomagalo za hod i ograničenje oslonca dok se ne potvrdi zarastanje. Oslonac se ne uvodi samostalno samo zato što bol popušta. Oporavak traje mesecima, uz kontrolna snimanja.
Okvirni tok oporavka, uz razlike od pacijenta do pacijenta:
- Prve dve nedelje – udlaga, noga podignuta iznad nivoa srca, hod na štakama bez oslonca, kontrola rane i skidanje konaca.
- Do 6–10 nedelja – gips ili ortoza (čizma), bez oslonca ili uz lagan dodir prstima, do kontrolnog snimka.
- Od 10 do 14 nedelja – postepen oslonac u ortozi, zatim prelazak na obuću i fizikalnu terapiju.
- Od 3 do 6 meseci – veći deo poboljšanja, povratak većini svakodnevnih aktivnosti.
- Do 12–18 meseci – postepeno smirivanje otoka i najveće poboljšanje hoda.
Kancelarijski posao je često moguć posle šest do osam nedelja, ako se noga može držati podignuto, a fizički zahtevan posao tek posle tri do šest meseci.
Mogući rizici su nezarastanje, nepravilan položaj, infekcija, problem sa ranom, povreda nerva, tromboza i nelagodnost od materijala. Pušenje povećava rizik lošeg zarastanja. Zavrtnje nije neophodno rutinski uklanjati ako ne prave problem.
Kada se hitno javiti posle operacije
- Znaci infekcije – crvenilo, toplota, curenje iz rane ili povišena temperatura.
- Znaci tromboze – bol i otok lista (tromboza dubokih vena), a otežano disanje ili bol u grudima zahtevaju hitnu pomoć.
- Pritisak u gipsu – bol koji raste i ne popušta posle podizanja noge, utrnulost ili bledilo prstiju.
Kontrole i život posle lečenja
Kontrole se obično zakazuju posle dve nedelje, zatim oko šeste do desete i dvanaeste nedelje, uz kontrolne snimke koji potvrđuju srastanje. Kod manjeg broja pacijenata zavrtanj kasnije žulja ispod pete, pa se vadi kada kost potpuno sraste. Posle srastanja većina ljudi hoda sa znatno manje bola, a ravnu podlogu podnosi dobro. Skočni zglob i zglobovi srednjeg dela stopala tada nose nešto više opterećenja, pa se kod dela pacijenata godinama kasnije razvija artroza skočnog zgloba. Bol u peti koji se javi posle naglog povećanja aktivnosti može biti i stres fraktura, pa svaki novi tip bola treba proveriti.
