Kako se donosi odluka
Plan lečenja zavisi od uzroka, od toga da li je deformitet fleksibilan ili krut, od jačine tegoba i od toga da li osnovna bolest napreduje. Ukoliko nehirurško lečenje ne uspe na odgovarajući način ublažiti bol i poboljšati stabilnost, može biti indikovana operacija kako bi se smanjila bolnost stopala, povećala stabilnost i kompenzovale slabosti u stopalu. Hirurg će odabrati najbolji hirurški zahvat ili kombinaciju zahvata za svakog pojedinačnog pacijenta.
Lečenje nehirurškim putem
- Ortopedski ulošci po otisku – mogu biti korisni jer pružaju stabilnost i potporu stopalu.
- Modifikovane cipele – daju potporu skočnom zglobu i imaju nešto proširenu potpeticu kako bi osigurale sigurnost i stabilnost pri hodu.
- Ortoze za skočni zglob – različiti steznici odnosno ortoze za skočni zglob mogu biti od koristi kako bi se sprečile povrede.
- Fizikalna terapija – vežbe istezanja Ahilove tetive i fascije tabana i jačanje slabijih mišića potkolenice.
- Ortoza za pad stopala – plastična udlaga koja drži stopalo podignutim pri hodu kada mišići ne mogu da ga podignu.
Ulošci i obuća ne ispravljaju deformitet, ali raspoređuju pritisak i smanjuju bol i rizik od uganuća. Kod blagih tegoba često su dovoljni dugoročno.
Operacija kavus stopala
Ove operacije podrazumevaju premeštanje mišićnih pripoja kako bi se dobio što bolji balans stopala. Sem ovih procedura sa mišićima najčešće su neophodne operacije na kostima koje će vratiti normalnu biomehaniku stopala, odnosno pružiti koliko je to moguće najbolji oslonac i stabilnost pri hodu. U sklopu operacije skoro uvek je potrebno ispraviti i deformisane prste. U nekim slučajevima gde postoji neurološki problem, operacije se često moraju ponoviti pošto se radi o deformitetu koji stalno napreduje.
- Oslobađanje fascije tabana – delimično presecanje zategnute fascije omogućava da se svod spusti.
- Premeštanje tetiva – tetiva jačeg mišića premešta se na mesto slabijeg, na primer tetiva koja spušta prvu metatarzalnu kost premešta se na spoljašnju stranu stopala, a kod pada stopala tetiva sa zadnje strane potkolenice prebacuje se na gornju stranu stopala.
- Osteotomija prve metatarzalne kosti – kost se kontrolisano preseca i podiže, kako bi se smanjio pritisak ispod korena palca i ispravio položaj pete.
- Osteotomija petne kosti – peta se pomera prema spolja, ispod ose potkolenice, i fiksira zavrtnjima.
- Produženje Ahilove tetive – kada je zategnuta i ograničava pokret skočnog zgloba.
- Artrodeza (ukočenje zglobova) – kod krutog deformiteta i oštećenih zglobova, kosti se postave u pravilan položaj i trajno spoje.
- Korekcija prstiju – ispravljanje kandžastih i čekićastih prstiju.
Kod manjeg deformiteta prve metatarzalne kosti rez kože se pravi sa unutrašnje strane stopala, kost se preseca i koriguje se njena pozicija, a dobijena pozicija se fiksira zavrtnjima ili drugim osteosintetskim materijalom. U težim slučajevima korekcija se vrši na nešto višem nivou kroz rez sa gornje strane stopala u nivou zgloba koji spaja prvu metatarzalnu kost sa ostatkom stopala. Tada se taj zglob fiksira uz korekciju položaja kostiju, a pozicija se fiksira sa dva zavrtnja i pločicom.
Za fiksaciju korekcije se koriste zavrtnji i pločice od posebnih legura koji se ne moraju odstraniti i koji poseduju sertifikat da se u slučaju potrebe može sprovesti dijagnostika magnetnom rezonancom.
Priprema, anestezija i boravak u bolnici
Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz internistički i pregled anesteziologa.
Operacija se vrši u blok anesteziji ili analgosedaciji, pacijent bolnicu napušta najčešće narednog dana. Kod manjih zahvata pacijent bolnicu može napustiti i istog dana.
Period nakon operacije i oporavak
Zavoj i gips
Nakon operacije stopalo se previja hirurškim zavojem i imobiliše gipsom. Zavoj se menja nakon dva dana od operacije, a zatim nakon sedam, četrnaest i dvadeset jedan dan kada se i odstranjuju šavovi ukoliko je rana uredno zarasla. U slučajevima usporenog zarastanja rane šavovi se mogu odstraniti i kasnije. Ukoliko rana prokrvari neposredno nakon operacije, što je česta pojava kod ovih zahvata, potrebno je zavoj pojačati dodatnim gazama i elastičnim zavojem pre prvog previjanja. U slučaju da je zavoj krvav, postane jako prljav ili mokar, može se zameniti i kasnije u bolnici u čistim uslovima.
Noga se imobiliše gips imobilizacijom u trajanju od 6 nedelja ukoliko je rađena mekotkivna operacija. Kod operacija koje podrazumevaju korekciju položaja kostiju noga je imobilisana 10 do 12 nedelja. Gips mora biti suv i čist. Gips je retko udoban, može izazvati osećaj pritiska, ponekad i bola. O svemu se možete konsultovati sa vašim lekarom. Više o gips imobilizaciji pročitajte u posebnom odeljku.
Kod operacije sa ukočenjem zgloba prve metatarzalne kosti savetuje se postoperativna gips imobilizacija u trajanju od četiri nedelje i hod bez oslonca na operisano stopalo uz pomoć štaka u trajanju od osam nedelja.
Oslonac i štake
U postoperativnom toku oslonac nije dozvoljen u zavisnosti od operacije od 6 do 12 nedelja. U tom periodu potrebno je koristiti štake.
Otok
Nakon operacije je normalno da se pojavi otok stopala. On je najizraženiji neposredno nakon operacije. Vremenom on se smanjuje ali se može zadržati od šest do dvanaest meseci, u retkim slučajevima i duže. Da biste smanjili otok sednite ili lezite sa podignutim stopalom. Podignuto stopalo takođe smanjuje bol nakon operacije. Kod otoka mogu pomoći i elastične potporne čarape.
Higijena
Gips i zavoj moraju biti uvek suvi i čisti, zaštitite ih plastičnom kesom prilikom tuširanja. Kada rana potpuno zaraste i uklone se šavovi i gips možete istuširati celo telo uključujući i stopala.
Lekovi
Lokalni anestetik koji dobijete tokom operacije deluje 6–8 sati, pre nego što anestetik prestane delovati potrebno je započeti s tretmanom za ublažavanje bolova i odmarati se s podignutim stopalom. Potreba za lekovima za ublažavanje bola je različita. Osećaj bola, odnosno prag bola, se razlikuje od pacijenta do pacijenta. Obično je potrebno koristiti lekove za ublažavanje bola nekoliko dana, ali bol može trajati i duže. Recepti za tablete protiv bolova mogu se dati pre operacije i treba ih podići u apoteci. O leku koji će biti najadekvatniji za Vas možete se posavetovati sa Vašim anesteziologom ili ortopedom.
Prevencija tromboze
U bolnici ćete dobiti injekcije ili tablete protiv venske tromboze odnosno zgrušavanja krvi u venama, koja može biti komplikacija svih operacija na stopalu (više u tekstu Tromboza dubokih vena). One se nastavljaju uzimati tri nedelje nakon operacije ili drugačije ukoliko to Vaš lekar odredi. Nakon tri nedelje nastavlja se uzimanje Aspirina 100 mg u dozi 1 tableta dnevno sve do dobijanja punog oslonca na operisanu nogu.
Antibiotici i probiotici
Pre i nakon operacije potrebno je da primite antibiotik koji sprečava pojavu infekcije. Nakon otpusta iz Bolnice u Vašoj otpusnoj listi biće naveden antibiotik koji ćete morati koristiti najčešće tri do pet dana nakon operacije.
Antibiotici koji se daju kao tretman protiv infekcije, utiču na Vaše crevne bakterije što može dovesti do pojave bolova, grčeva, nadutog trbuha i tečnih stolica. To se može sprečiti uvođenjem probiotika odnosno dobrih bakterija u terapiju, 3 h nakon uzimanja antibiotika. Probiotik se obično uzima duplo duže vreme od antibiotika.
Bolovanje, vožnja i povratak aktivnostima
Trajanje bolovanja zavisi od vrste posla kojim se bavite i od izvršenog operativnog zahvata. Često je potrebno najmanje 2 nedelje odmora. Savet je da bolovanje traje najmanje 3 do 6 meseci, ponekad i duže. O dužini bolovanja se dogovarate sa vašim lekarom u zavisnosti od brzine oporavka i zahteva na poslu. Težak posao (stajanje i hodanje) zahteva duže bolovanje.
Trebalo bi da sačekate s vožnjom dok koristite jake lekove protiv bolova i dok ne steknete snagu i funkciju u stopalu za rukovanje pedalama. Savet lekara je da se vozilom ne treba upravljati sve dok nosite gips odnosno ortoze.
Posle skidanja gipsa i prelaska na pun oslonac počinje fizikalna terapija: vežbe pokretljivosti skočnog zgloba, jačanje mišića potkolenice i vežbe ravnoteže. Hodanje i plivanje obično su mogući posle tri do četiri meseca, a trčanje i sportovi sa skokovima najčešće posle šest do devet meseci. Konačan rezultat operacije obično se procenjuje posle oko godinu dana.
Kontrole nakon operacije
Nakon operacije javljate se na redovno previjanje kako je Vaš lekar odredio. Nakon toga je prva kontrola za šest nedelja kada se gips može zameniti ortozom, odnosno plastičnom čizmom. Potom su kontrole za 3, 6 i 12 meseci nakon operacije. Kontrolni pregledi podrazumevaju i kontrolni RTG snimak stopala pod punim opterećenjem.
Znaci za hitno javljanje posle operacije
- Jak bol koji ne popušta – naročito ako gips deluje pretesno, uprkos lekovima i podignutom stopalu.
- Promena boje i osećaja prstiju – bledi, plavičasti, hladni ili utrnuli prsti.
- Znaci infekcije – povišena temperatura, neprijatan miris ili sekret ispod gipsa.
- Bol i otok potkolenice ili otežano disanje – mogući znaci tromboze ili njene komplikacije, koji zahtevaju hitan pregled.
Moguće komplikacije
Najčešća komplikacija je infekcija, koja je obično površinska i zahteva samo zbrinjavanje rane i antibiotike. Duboka infekcija je vrlo retka kod ove vrste operacije. Može doći do manjeg oštećenja nerava s gubitkom osećaja u području operacije. Krvni ugrušci su neuobičajeni i sprečavaju se lekovima i redovnim vežbanjem.
- Nepotpuna korekcija – deo deformiteta može zaostati, naročito kod krutog stopala.
- Ponovni razvoj deformiteta – češći kod napredujućih neuroloških bolesti.
- Usporeno zarastanje kosti – posle osteotomija i artrodeza, češće kod pušača.
Život posle lečenja
Cilj lečenja je stopalo koje ravnomerno nosi težinu, bez bolnih žuljeva i uganuća. Kod teških neuroloških deformiteta realan cilj je stopalo koje dobro funkcioniše u obući ili uz ortozu, a ne potpuno normalno stopalo. I posle operacije korisno je nositi obuću sa dobrom potporom, redovno istezati listove i javljati se na kontrole, a osobe sa neurološkom bolešću treba da nastave praćenje kod neurologa.
