Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone
Zakažite pregled

Artroza skočnog zgloba

Ortopedija
dr Džihan Abazović, Sava Medical bolnica

Dr Džihan Abazović

Specijalista urgentne medicine – regenerativna medicina.

Artroza skočnog zgloba je postepeno oštećenje zglobne hrskavice i drugih struktura zgloba koje može izazvati bol, ukočenost i otežan hod, a često se razvija kao kasna posledica ranije povrede. U Sava Medical Hospital u Beogradu lečenje uvek počinje bez operacije, a kod teškog oštećenja sa upornim bolom razmatraju se artrodeza ili proteza skočnog zgloba.

Poznato i kao: osteoartritis skočnog zgloba; engl. ankle osteoarthritis.

Ukratko o lečenju artroze skočnog zgloba

Dijagnostikarendgen u stojećem položaju; CT; magnetna rezonanca
Metode lečenjaprilagođena aktivnost, fizikalna terapija, obuća i ortoze; kortikosteroidna injekcija; artrodeza; proteza skočnog zgloba
Anestezijaregionalna (blok) ili opšta anestezija
Boravak u bolniciposle artrodeze ili proteze obično nekoliko dana
Oporavakkancelarijski posao obično posle šest do osam nedelja; svakodnevne aktivnosti od 3 do 4 meseca
Kontroleposle dve, šest i dvanaest nedelja, uz kontrolne snimke
Povezane temeRegenerativna medicina · prelom skočnog zgloba · artroza subtalarnog zgloba · artroza kolena

Artroza skočnog zgloba je postepeno oštećenje zglobne hrskavice i drugih struktura zgloba koje može izazvati bol, ukočenost i otežan hod. Za razliku od artroze nekih drugih zglobova, često se razvija kao kasna posledica ranije povrede.

Lečenje se prilagođava tegobama, pokretljivosti, položaju stopala i zahtevima svakodnevnog života. Rendgenski nalaz sam ne određuje potrebu za operacijom.

Anatomija kostiju stopala, skočnog zgloba i Ahilove tetive
Anatomija stopala. Talus je skočna kost, calcaneus petna kost, metatarsals su metatarzalne kosti, a phalanges kosti prstiju.
Ilustracija: BruceBlaus; izrez: Doc James. CC BY 3.0. Bez dodatnih izmena. Licenca.

Skočni zglob čine donji krajevi tibije i fibule, koji poput viljuške obuhvataju talus. Zglobne površine pokriva glatka hrskavica debljine samo jednog do dva milimetra, koja omogućava klizanje kostiju bez trenja. Kada se hrskavica istanji ili nestane, kosti se trljaju jedna o drugu, na ivicama zgloba rastu koštani izraštaji (osteofiti), a sluznica zgloba se upali. Artroza skočnog zgloba je ređa od artroze kolena ili kuka, ali može jednako ozbiljno ograničiti hod.

Najčešći uzroci

  • Raniji prelom – oštećenje zglobne površine može dovesti do artroze godinama nakon povrede, posebno posle preloma skočnog zgloba ili preloma talusa.
  • Hronična nestabilnost – ponavljana uganuća i nepravilan položaj povećavaju opterećenje pojedinih delova zgloba (uganuće i hronična nestabilnost skočnog zgloba).
  • Zapaljenske bolesti – reumatoidni artritis i druge bolesti mogu oštetiti zglob; tada je važno i lečenje osnovne bolesti.
  • Drugi faktori – poremećaj osovine noge, ranija infekcija ili, ređe, promene bez prepoznatljivog uzroka.

Artroza nije samo pitanje uzrasta. Može zahvatiti i mlađe, aktivne osobe, naročito nakon ozbiljne povrede.

Kako bolest nastaje

Zglob koji je ostao u nepravilnom položaju posle preloma ili je stalno labav zbog oštećenih ligamenata opterećuje se neravnomerno, pa se hrskavica najbrže troši na mestu najvećeg pritiska. Ovaj oblik se naziva posttraumatska artroza i čini većinu slučajeva u skočnom zglobu. Primarni osteoartritis, habanje hrskavice bez jasne povrede, ovde je ređi nego u kolenu i kuku. Ređe uzroke čine kristalni artritisi, poput gihta, ponavljana krvarenja u zglob kod poremećaja zgrušavanja i odumiranje dela talusa (osteonekroza).

Stadijumi bolesti

  • Rani stadijum – hrskavica je istanjena, zglobni prostor na snimku je blago suzen, a tegobe se javljaju posle većeg napora.
  • Umereni stadijum – zglobni prostor je jasnije suzen, na ivicama zgloba postoje osteofiti, a bol i ukočenost javljaju se svakodnevno.
  • Uznapredovali stadijum – kost dodiruje kost, pokreti su znatno ograničeni, a bol se može javljati i u mirovanju; ponekad se zglob postepeno iskrivi.

Faktori rizika i prevencija

Rizik povećavaju teži prelomi koji ulaze u zglob, nepravilno zarastanje, ponavljana uganuća, prekomerna telesna masa (gojaznost) i zapaljenske bolesti zglobova. Artroza se ne može uvek sprečiti, ali pravilno lečenje preloma i uganuća, rehabilitacija posle povreda, održavanje zdrave telesne mase i lečenje reumatske bolesti smanjuju verovatnoću da nastane ili brzo napreduje.

Najčešće tegobe

  • Bol pri osloncu – tokom dužeg hoda, stajanja, penjanja ili silaska niz stepenice.
  • Ukočenost – nakon odmora ili ujutru, sa ograničenim pokretima nagore i nadole.
  • Otok – naročito posle opterećenja.
  • Promena hoda i položaja – šepanje, nesigurnost ili postepena deformacija.

Kod uznapredovale bolesti bol se može javljati i u mirovanju. Naglo veoma bolan, crven i topao zglob uz temperaturu zahteva hitnu procenu, jer infekcija ili druga akutna bolest ne smeju biti pripisane staroj artrozi.

Manje tipične tegobe

Neki pacijenti osećaju škripanje ili „krckanje” pri pokretu, a drugi bol na prednjoj strani gležnja pri čučanju, kada osteofiti na prednjoj ivici tibije i talusa udaraju jedan o drugi. Ukočen skočni zglob prenosi više opterećenja na susedne zglobove, pa se bol može osećati i u srednjem delu stopala ili ispod spoljašnjeg gležnja, gde je subtalarni zglob. Bol pri hodu po nizbrdici često je izraženiji nego na ravnom.

Kako se tegobe menjaju tokom vremena

Bolest obično napreduje sporo, tokom godina. U početku se smenjuju periodi sa malo tegoba i periodi pogoršanja, najčešće posle većeg napora ili promene vremena. Kasnije bol postaje svakodnevan, smanjuje se razdaljina koju pacijent može da pređe, a jutarnja ukočenost traje duže. Snimak se ne poklapa uvek sa jačinom bola, pa neki pacijenti sa izraženim promenama imaju umerene tegobe, i obrnuto.

Kada se javiti lekaru

  • Hitno – ako je zglob naglo otekao, crven i topao uz povišenu temperaturu, ili ako je posle pada nastala deformacija ili nemogućnost oslonca.
  • Bez odlaganja (isti ili sledeći dan) – ako se bol naglo pojačao bez jasnog razloga i otežava svaki korak, ili ako se uz otok gležnja pojavi bolan i otečen list.
  • Uskoro – ako bol i ukočenost gležnja traju nedeljama, ograničavaju hod ili rad, ili ako se posle ranijeg preloma ili uganuća pojave nove tegobe.

Pregled i dodatna ispitivanja

Ortoped procenjuje hod, osovinu noge, pokretljivost, stabilnost i susedne zglobove. Važni su podaci o povredama, prethodnim operacijama, drugim bolestima i dosadašnjoj terapiji.

  • Rendgen u stojećem položaju – kada je oslonac moguć i bezbedan, pokazuje zglobni prostor, položaj i koštane promene.
  • CT – koristi se za detaljniju procenu kosti i planiranje odabranih zahvata.
  • Magnetna rezonanca – nije obavezna kod jasne uznapredovale artroze; može pomoći kod dodatnih pitanja o hrskavici i mekim tkivima.
  • Laboratorija ili punkcija – samo kada postoji sumnja na zapaljensku bolest, kristalni artritis ili infekciju.

Cilj je potvrditi koji zglob stvara bol i koje lečenje ima najveću šansu da poboljša funkciju.

Šta nalazi znače

Na rendgenskom snimku u stojećem položaju suženje prostora između tibije i talusa pokazuje koliko je hrskavice ostalo, a osteofiti i ciste u kosti govore o stepenu artroze. Snimak takođe pokazuje da li je talus nagnut u zglobu i da li je osovina noge prava, što je važno za izbor operacije. CT pokazuje kvalitet kosti, ciste i položaj zaostalih implantata posle preloma. Magnetna rezonanca može otkriti ograničena oštećenja hrskavice i osteonekrozu talusa. Ciljana injekcija anestetika pod kontrolom ultrazvuka ili rendgena pomaže kada nije jasno da li bol potiče iz skočnog ili susednog zgloba: ako bol privremeno nestane, izvor je verovatno u zglobu u koji je dat lek. Punkcija zgloba (uzimanje tečnosti iglom) pomaže da se prepoznaju infekcija ili kristali kod gihta.

Kako se pripremiti za pregled

  • Istorija povreda – zapišite ranije prelome, uganuća i operacije gležnja, sa približnim datumima.
  • Snimci i otpusne liste – ponesite stare snimke i operativne izveštaje, jer pokazuju šta je ugrađeno.
  • Dosadašnje lečenje – navedite koje ste lekove, injekcije, uloške i vežbe probali i koliko su pomogli.
  • Obuća i pomagala – ponesite obuću koju najčešće nosite i ortozu ili uložak.
  • Ciljevi – razmislite šta biste najviše želeli da ponovo možete (duži hod, posao, sport), jer to utiče na izbor lečenja.

Kako se donosi odluka

Lečenje uvek počinje bez operacije. Operacija se razmatra tek kada bol i ograničenje i dalje ozbiljno remete svakodnevni život, a nalaz pokazuje da ih izaziva upravo skočni zglob. Izbor zahvata zavisi od stadijuma artroze, osovine noge, kvaliteta kosti i kože, stanja susednih zglobova, uzrasta i nivoa aktivnosti. Pacijent i ortoped zajedno odmeravaju očekivanu korist, rizike i dužinu oporavka.

Lečenje bez operacije

  • Prilagođena aktivnost – manje aktivnosti sa udarcima i skokovima, uz podnošljivo vežbanje poput plivanja ili vožnje bicikla.
  • Fizikalna terapija – jačanje, održavanje pokretljivosti i vežbe ravnoteže prema stanju zgloba.
  • Obuća i ortoze – stabilna obuća, odgovarajući uložak ili ortoza mogu rasteretiti bolan zglob; nekada pomaže štap.
  • Telesna masa – smanjenje prekomerne mase može ublažiti opterećenje i simptome.
  • Lekovi i injekcije – lek protiv bolova bira se prema drugim bolestima. Kortikosteroidna injekcija može pružiti kratkotrajno olakšanje, ali ne obnavlja hrskavicu.

PRP, hijaluronska kiselina i terapije koje se reklamiraju kao „obnova hrskavice” ne treba da se predstavljaju kao dokazano izlečenje artroze skočnog zgloba. Rutinska primena PRP-a i hijaluronske kiseline bez dodatne terapije nema potvrđenu korist koja bi opravdala takvo obećanje.

Obuća sa čvrstim, blago zaobljenim đonom (rocker đon) olakšava odvijanje stopala pri hodu i smanjuje potreban pokret u zglobu. Ortoza za gležanj i stopalo, koja obuhvata potkolenicu i stopalo, ograničava bolne pokrete. Lečenje bez operacije često ublažava tegobe godinama.

Operativne mogućnosti

Kod odabranih ranijih promena mogu se razmotriti uklanjanje mehaničkih prepreka ili korekcija osovine. Artroskopija ne rešava svaku artrozu.

Kod teškog oštećenja sa upornim bolom glavne mogućnosti su artrodeza, odnosno spajanje zgloba radi uklanjanja bolnog pokreta, i proteza skočnog zgloba, koja čuva deo pokreta. Izbor zavisi od kosti, ligamenata, kože, susednih zglobova i nivoa aktivnosti.

  • Artroskopsko čišćenje zgloba – kroz male rezove i kameru uklanjaju se osteofiti, slobodna tela i upaljena sluznica; najviše pomaže kod rane artroze i bola pri čučanju.
  • Korektivna osteotomija – presecanje i preusmeravanje kosti iznad zgloba premešta opterećenje sa oštećenog na očuvaniji deo zgloba; namenjena je odabranim pacijentima sa delimičnom artrozom i iskrivljenom osovinom.
  • Artrodeza skočnog zgloba – preostala hrskavica se uklanja, a tibija i talus se fiksiraju zavrtnjima ili pločom da srastu u jednu kost; izvodi se otvoreno ili artroskopski.
  • Proteza skočnog zgloba – oštećene površine se zamenjuju metalnim delovima sa plastičnim umetkom između njih; čuva deo pokreta i manje opterećuje susedne zglobove, ali se vremenom može istrošiti ili razlabaviti.

Tok zahvata, anestezija i boravak u bolnici

Ovi zahvati se izvode u regionalnoj (blok) ili opštoj anesteziji, a anesteziolog sa pacijentom bira najpogodniji način. Artroskopsko čišćenje zahteva kratak boravak, dok posle artrodeze ili proteze pacijent obično ostaje u bolnici nekoliko dana, dok se bol ne smiri i dok ne savlada hod na štakama.

Oporavak i rizici

Posle zahvata slede zaštita, kontrolisano uvođenje oslonca i rehabilitacija. Mogući su infekcija, problem sa ranom, tromboza i povreda nerva; kod artrodeze nezarastanje, a kod proteze habanje ili razlabavljenje. Povratak funkciji traje mesecima i zahteva kontrole.

Okvirni tok oporavka posle artrodeze ili proteze:

  1. Prve dve nedelje – udlaga ili gips, noga podignuta iznad nivoa srca što više, hod na štakama bez oslonca, kontrola rane i skidanje konaca.
  2. Do 6–12 nedelja – gips ili ortoza; posle artrodeze oslonac se uvodi tek kada snimak pokaže srastanje, a posle proteze često ranije, prema uputstvu hirurga.
  3. Od 3 do 4 meseca – većina pacijenata se vraća svakodnevnim aktivnostima, uz stabilnu obuću ili ortozu, i nastavlja fizikalnu terapiju.
  4. Od 4 do 9 meseci – oporavak se zaokružuje, a otok krajem dana se postepeno smanjuje.

Kancelarijski posao je obično moguć posle šest do osam nedelja, a posao koji zahteva dugo stajanje i hodanje posle tri do šest meseci. Vožnja nije bezbedna dok se nosi gips ili ortoza na desnoj nozi. Pušenje znatno povećava rizik da artrodeza ne sraste, pa ga treba prekinuti pre operacije.

Kada se hitno javiti posle operacije

  • Znaci infekcije – crvenilo, toplota, curenje iz rane ili povišena temperatura.
  • Znaci tromboze – bol i otok lista (tromboza dubokih vena), a otežano disanje ili bol u grudima zahtevaju hitnu pomoć.
  • Pritisak u gipsu – bol koji raste i ne popušta posle podizanja noge, utrnulost ili bledilo prstiju.

Kontrole i život posle lečenja

Kontrole se obično zakazuju posle dve, šest i dvanaest nedelja, a zatim povremeno, uz kontrolne snimke. Kod proteze se kontrole nastavljaju i godinama kasnije, da bi se na vreme uočili habanje ili razlabavljenje. Posle artrodeze većina ljudi hoda bez većeg bola, ali hod po strmini je teži, a susedni zglobovi stopala godinama kasnije mogu i sami razviti artrozu. Posle proteze se preporučuju aktivnosti bez skokova i trčanja, poput hoda, plivanja i vožnje bicikla. Bol u gležnju koji se javlja posle naglog povećanja aktivnosti, bez povrede, može biti i stres fraktura, pa se novi tip bola uvek proverava.

Najčešća pitanja

Lekovi mogu smanjiti bol, ali ne vraćaju izgubljenu hrskavicu. Plan lečenja kombinuje više mera radi bolje funkcije: vežbe, odgovarajuću obuću ili ortozu i kontrolu telesne mase.

Ne. Korisna je prilagođena aktivnost koja ne izaziva veliko pogoršanje. Potpuna neaktivnost dodatno slabi mišiće. Plivanje, vožnja bicikla i vežbe snage obično se dobro podnose.

Ne. Obe metode imaju prednosti i ograničenja. Najbolja opcija zavisi od konkretnog zgloba i potreba pacijenta, kao i od stanja kosti, ligamenata i susednih zglobova.

Da. Cilj je stabilan i manje bolan oslonac, iako se pokret operisanog zgloba gubi i hod se prilagođava. Obuća sa zaobljenim đonom olakšava odvijanje stopala.

Kada bol i ograničenje ozbiljno remete život uprkos odgovarajućem neoperativnom lečenju, uz nalaz koji objašnjava tegobe. Odluka se donosi zajedno sa ortopedom, posle razgovora o koristi, rizicima i oporavku.

Mnogi pacijenti sa artrozom osećaju jači bol i ukočenost po hladnom i vlažnom vremenu. To ne znači da bolest napreduje, a toplota i blage vežbe obično pomažu.

Trajanje zavisi od kvaliteta kosti, položaja proteze, telesne mase i aktivnosti. Mnoge proteze dobro rade više od deset godina, a pri istrošenju moguća je zamena ili prevođenje u artrodezu.

Uložak ne leči hrskavicu, ali može ispraviti položaj stopala i smanjiti opterećenje bolnog dela zgloba. Najbolje deluje uz stabilnu obuću sa čvrstim đonom.

PRP, hijaluronska kiselina i terapije koje se reklamiraju kao „obnova hrskavice” ne treba da se predstavljaju kao dokazano izlečenje artroze skočnog zgloba. Kortikosteroidna injekcija može pružiti kratkotrajno olakšanje, ali ne obnavlja hrskavicu.

Artrodeza je spajanje zgloba radi uklanjanja bolnog pokreta, a proteza skočnog zgloba čuva deo pokreta. Izbor zavisi od kosti, ligamenata, kože, susednih zglobova i nivoa aktivnosti.

Prve dve nedelje nosi se udlaga ili gips, noga je podignuta iznad nivoa srca što više, hod je na štakama bez oslonca. Do 6–12 nedelja nosi se gips ili ortoza, a posle artrodeze oslonac se uvodi tek kada snimak pokaže srastanje.

dr Džihan Abazović, Sava Medical bolnica

Dr Džihan Abazović

Specijalista urgentne medicine – regenerativna medicina.

Sava Medical Hospital

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU

Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji

Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju

KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta

Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont

Konferencija Kijev

Dr Radoš Đinović – predavač po pozivu na naučno praktičnoj konferenciji u kijevskoj dečjoj bolnici Ohmadit

Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Vodič za pacijenta/pratioca

Kako doći do nas?

Sava Medical Hospital se nalazi u Beogradu, u rezidencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Popunjavanje upitnika - SMH

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 36 00 i +381 67 777 36 00

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  1. Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  2. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  3. Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
    • SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
  4. Lične stvari:
    • Veš, češalj, pribor za brijanje
    • Pomagalo ( ako ga koristite):
      • naočari i futrola
      • sočiva sa kutijicom za čuvanje
      • slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
      • štap, štake..
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

    LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
  3. Lične stvari:

    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

  • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
  • ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
  • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
  • o alergiji na lekove i hranu
  • o intoleranciji na određene namirnice
  • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  1. „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  2. Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  3. TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  4. Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

  • Kućni red
  • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinite lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu (ukoliko imate dren)
  5. Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

  • eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
  • posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
  • ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

  • ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
  • ne dovodi decu u posetu
  • obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
  • isključi mobilni telefon tokom posete
  • ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
  • ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

  • koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
  • kakav režim ishrane treba da poštujete
  • kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
  • kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

  • stanje operativne rane
  • da li je terapija odgovarajuća
  • razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
  • prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

  • Gotovinom (u dinarima)
  • Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
  • Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

  • Generali osiguranje Srbija
  • Globos osiguranje
  • Milenijum osiguranje
  • Wiener Städtische
  • Triglav osiguranje
  • Dunav osiguranje
  • DDOR osiguranje
  • Uniqa osiguranje
  • Sava osiguranje
  • Allianz
  • Cigna
  • AP Companies
  • Savitar
  • Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

  • Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
  • Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
  • Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
  • Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.